Zlata Numanagić o razvodu i deci bivšeg muža: “Nikad nisam pravila razliku”

Zlata Numanagić je u podkastu Životna priča govorila o dilemama i strahovima koji su pratili njenu odluku o razvodu, kao i o tome koliko joj je bilo važno da na prvom mestu bude dobrobit njenog sina. Ono što je usledilo pokazalo je da kraj braka ne mora da znači i kraj porodice.

Danas, kada se osvrne na protekle godine, Zlata govori o odnosima u kojima nikada nije bilo podele na “moju” i “tvoju” decu. Njena priča pokazuje da bliskost i međusobna podrška mogu da sačuvaju porodične veze i posle razvoda.

Na pitanje da li je strahovala od toga kako će sama podizati dete, odgovara kratko i jasno: “Nisam imala nikakav strah.” Govoreći o deci razvedenih roditelja, Zlata se vraća na svoja tadašnja razmišljanja i način na koji je pokušavala da razume šta detetu zapravo ostaje posle razvoda roditelja. Prema njenom viđenju, ključ nije u samom razdvajanju, već u načinu na koji se detetu objasni novi život.

“A šta je traumatično kod dece razvedenih roditelja? Vi mu ponudite dom i uzmete mu taj dom. Ako dete raste sa dva roditelja koja ne žive zajedno, njemu je to normalno stanje”, ispričala je Zlata, dodajući da dete tek kasnije, tokom odrastanja, počinje da uviđa da postoje i drugačiji porodični modeli. U tim razmišljanjima vodilo ju je i pitanje karaktera sopstvenog deteta.

“Razmišljala sam, ako je moj sin slabić, njemu će sve biti izgovor za njegove lične neuspehe ili nedostatke, pa i činjenica da je dete razvedenih roditelja. Ako postane stabilna, jaka ličnost, onda mu ništa neće biti problem”, objasnila je Zlata.

Danas se, međutim, pita da li bi ponovo razmišljala na isti način: “Sad nisam sigurna da li bih tako mogla mudro da razmišljam, ali se dobro sećam koliko sam vagala i koliko sam ozbiljno shvatala brak.”

Zbog takvog odnosa prema braku i porodici, kako kaže, nije se ponovo udala sve dok njen sin nije završio fakultet. Drugi put razmenila je bračne zavete sa Đorđem Tokinom, koji je bio njena velika ljubav još iz mladosti i čiju je smrt veoma teško podnela.

Govoreći o porodici svog bivšeg supruga, Zlata naglašava da nikada nije pravila razliku među decom. “Nikad ne kažem da Fedor ima polubraću i polusestru”, ispričala je i dodala da su deca iz drugog braka njenog bivšeg supruga dolazila kod nje jednako kao što je njen sin odlazio kod njih, pa su odnosi prirodno postali bliski.

I danas su u odličnim odnosima, bez distance i podela. Jedan od sinova njenog bivšeg supruga živi u Beču. Kada je Zlata jednom boravila tamo, javila mu se i proveli su ceo dan zajedno.

Seća se i jedne situacije sa ćerkom bivšeg supruga, koja je tada imala 17 godina. Devojka je izašla sa njom na terasu jer se u kući nije pušilo, a Zlata joj je ponudila cigaretu.

“Ne, ja sam došla da ti pravim društvo”, odgovorila joj je Fedorova sestra. Za Zlatu je to bio znak koliko su njihovi odnosi ostali prirodni i iskreni

U toj proširenoj porodici granice su se vremenom izgubile. Deca su, kako je ispričala, razmenjivala garderobu, posećivala se i gradila bliskost koja nije bila opterećena formalnim oznakama.

Zlata se seća i bivše supruge svog partnera, za koju kaže da je bila divna žena.

“Nažalost, preminula je kad je imala 47 godina… Vrlo često sam pozivala decu i izmišljala razloge: te dobila sam posao neki, te rođendani…, tako da su bili najmanje 20-ak puta godišnje kod mene na ručku kad su slobodni. Za organizaciju je bio zadužen Feđin brat Filip. Kažem mu: ‘Filipe, molim te, pokupi decu i dođite na ručak’, jer ja kako koga zovem on kaže ja ne mogu tada, ja ne mogu tada… Nisam mogla da popamtim kad ko može, a kad ko ne može, pa je Filip tu obavezu preuzimao na sebe”, ispričala je Zlata.

Upravo u toj jednostavnosti i odsustvu podela glumica danas vidi suštinu zdravih porodičnih odnosa, koji su ostali bliski uprkos svim životnim promenama.