Najskandalozniji brak Romanovih: Carev mlađi brat se zaljubio u nedostojnu ženu

Mihail Aleksandrovič, sin cara Aleksandra III i mlađi brat Nikolaja II, dugo je ostao po strani od velike politike. Nakon iznenadne smrti starijeg brata Georgija 1899. godine postao je zvanični prestolonaslednik, a taj status zadržao je sve do rođenja carevića Alekseja 1904. godine.

Savremenici su ga opisivali kao izuzetno vaspitanog, mirnog i blagog čoveka koji nije težio vlasti niti se mešao u državne poslove. Delovalo je da mu sasvim odgovara život velikog kneza, ali susret sa Natalijom Sergejevnom Vulfert promenio je sve njegove planove.

Natalija je poticala iz porodice uglednog moskovskog advokata. Njen prvi muž bio je Sergej Mamontov, dirigent Boljšoj teatra, ali taj brak nije dugo trajao. Nakon razvoda udala se za oficira Aleksandra Vulferta. Važila je za veoma privlačnu, obrazovanu i pametnu ženu sa oštrim jezikom, koja je umela da se drži u otmenom društvu.

Međutim, njena prošlost, dva razvoda i odsustvo plemićkog porekla bili su nepremostiva prepreka za dinastiju Romanov. Mihail ju je upoznao 1908. godine na pukovoskoj proslavi u Gatčini dok je još bila u braku sa Vulfertom. Mihail ju je nekoliko puta pozvao na ples, što je izazvalo veliko negodovanje rodbine jer se takva pažnja prema udatoj ženi smatrala nepristojnom.

Tajno venčanje u Beču

Kada je Nikolaj II saznao za namere svog brata, pokušao je po svaku cenu da prekine tu vezu. Poslao je Mihaila u Orel kako bi ga udaljio od Natalije, dok je u pismima majci izražavao veliku zabrinutost i oštro govorio o Nataliji, smatrajući da ima prevelik uticaj na njega.

Plan ipak nije uspeo. Natalija se razvela od muža i pošla za svojim voljenim, pa im se 1910. godine rodio sin Georgije. Car Nikolaj II dodelio je dečaku plemićku titulu i prezime Brasov, ali to nije rešilo problem jer je Mihail želeo zvanično venčanje. U oktobru 1912. godine par je otputovao u inostranstvo, gde je Mihail u Beču pronašao pravoslavnog sveštenika u srpskoj crkvi i tajno se venčao.

Sutradan je poslao pismo majci objašnjavajući da je ova veza godinama bila glavni sadržaj njegovog života. Nikolaj II je reagovao veoma oštro: oduzeo je bratu vojne dužnosti i zabranio mu povratak u domovinu. Mihail se sa porodicom nastanio u engleskom zamku Nebvort blizu Londona, ali je car posle 2 godine ublažio kaznu pod uticajem majke.

Vratili su se u Rusiju, a Natalija je dobila titulu grofice Brasove. Veliki preokret dogodio se u martu 1917. godine kada je Nikolaj II abdicirao i preneo krunu Mihailu. Sutradan ujutru, 3. marta 1917. godine, Mihail je odbio da prihvati presto bez odluke naroda i Ustavotvorne skupštine, zbog čega ga mnogi smatraju poslednjim carom koji praktično nije ni vladao.

Tragični kraj i poslednje godine Natalije Brasove

Nakon izbijanja revolucije, život ovog para krenuo je nizbrdo. Mihail je 1918. godine prognan u Perm, gde su ga ubrzo ubili boljševici. Natalija je uhapšena i provela je oko 9 meseci u zatvoru, ali je uspela da pobegne iz Rusije i ode u emigraciju.

O tragičnoj pogibiji svog muža zvanično je saznala tek 1934. godine. Život u emigraciji u Francuskoj bio je izuzetno težak i ispunjen oskudicom. Dodatni udarac zadesio ju je kada je njen sin Georgije poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći.

Velika tragedija ostavila je Nataliju potpuno samom, zaboravljenom od svih i bez ikakvih prihoda. Preminula je 1952. godine od raka u bolnici za siromašne i beskućnike u Parizu.