Čuveni kardiolog otkrio koje piće nikada ne bi trebalo da pijete: “To je tečna smrt”

Doktor London je u svojoj objavi na društvenim mrežama izneo izuzetno oštar stav prema gaziranim sokovima, nazvavši ih direktno “tečnom smrću”.

– Jednostavno ih nemojte piti. Tačka. Gotovo – bio je izričit ovaj kardiolog.

U kasnijem intervjuu za medij “TODAY”, dr London je priznao da je izraz “tečna smrt” upotrebio kako bi skrenuo pažnju javnosti na ovaj opasan zdravstveni problem.

– Smatram da su bezalkoholni gazirani sokovi pošast u našem društvu i zaista sam želeo da privučem pažnju. Očigledno je da su visokokalorični sokovi i unos velike količine kalorija kroz šećer, kojih ljudi često nisu ni svesni, apsolutno neprihvatljivi – objasnio je dr London.

Pored gaziranih sokova, ovaj stručnjak je naveo da radi očuvanja zdravlja i dugovečnosti strogo izbegava još tri stvari: pušenje, alkohol i rafinisana brašna (poput hleba i testenina).

“Hronično akumuliranje toksina”

Upozorenjima se pridružio i dr Vilijam Li, koji je u podkastu “ZOE Science & Nutrition” naglasio da su gazirani sokovi sa razlogom na meti kritika stručnjaka.

– Gazirani sokovi su svačija omiljena meta. I to sa punim pravom – poručio je dr Li.

Kako navodi dr Li, problem leži u aditivima, bojama, pojačivačima ukusa, konzervansima i stabilizatorima kojima obiluju ovi napici.

– To nije jedno izlaganje, već hronično, akumulirano izlaganje toksinima tokom vremena – upozorio je dr Li.

Šta gazirani sokovi zaista rade vašem organizmu?

Naučna istraživanja i zdravstvene studije ukazuju na ozbiljne posledice redovnog konzumiranja zaslađenih sokova:

Ne stvaraju osećaj sitosti, a krcati su kalorijama: Fruktoza, jednostavni šećer koji se nalazi u ovim sokovima, ne smanjuje nivo hormona gladi (grelina) na način na koji to čini glukoza, što direktno vodi do gojaznosti.

Povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2: Zbog unosa šećera pankreas mora da proizvodi više insulina, što vodi do insulinske rezistencije. Studija iz 2013. godine pokazala je da svakih 150 grama unetog šećera dnevno (što odgovara otprilike jednoj limenci soka) povećava rizik od dijabetesa tipa 2 za 1,1 odsto.

Povezani su sa rizikom od raka: Studija iz 2010. godine otkrila je da odrasle osobe koje piju dva ili više gazirana soka nedeljno imaju čak 87 odsto veće šanse da obole od raka pankreasa u poređenju sa onima koji ih uopšte ne piju.

Oštećuju srce: Istraživanje organizacije “Harvard Health” ustanovilo je vezu između ishrane bogate šećerom i bolesti srca. Ljudi koji piju najmanje pet zaslađenih sokova nedeljno češće pokazuju rane znake srčanih oboljenja u poređenju sa onima koji piju manje od jednog sok nedeljno.

Šta piti umesto sokova?

Australijska fondacija za srce (Heart Foundation) podseća da je obična voda najzdraviji izbor za srce kada ste žedni.

Kao zdravije alternative visokozaslađenim napicima preporučuju se:

• Gazirana voda (uz dodatak komadića svežeg voća ili bilja poput nane)
• Mleko bez dodatih ukusa
• Biljna mleka sa dodatkom kalcijuma (sojino, bademovo, ovseno ili pirinčano)
• Čaj i kafa
• Mala čaša (125 ml) 100% prirodnog voćnog ili soka od povrća