Dodik: Vučić je razumeo nešto što nije uvek bilo podrazumevano u Beogradu

PREDSEDNIK SNSD Milorad Dodik poručio je danas da je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave je praznik ljubavi prema svome i svesti o ceni koju su generacije pre nas platile da bismo danas imali pravo na svoje ime, svoju veru, svoje pismo, svoju zemlju i svoju zastavu.  

Foto: Printskrin/Pink

PREDSEDNIK SNSD Milorad Dodik poručio je danas da je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave je praznik ljubavi prema svome i svesti o ceni koju su generacije pre nas platile da bismo danas imali pravo na svoje ime, svoju veru, svoje pismo, svoju zemlju i svoju zastavu.

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji se obeležava danas u Banjaluci, u organizaciji vlada Republike Srpske i Srbije, Dodik je u kolumni za Medijski sistem Republike Srpske – Srna naglasio da 15. septembra treba podići zastavu visoko, ne protiv bilo koga, ne da nekome pretimo, ne da od nekoga tražimo dozvolu da budemo ono što jesmo, nego zbog nas.  

– Zbog onih koji su je nosili preko Kajmakčalana. Zbog onih koji su je sačuvali kada je bilo opasno pokazati je. Zbog onih koji su stvarali Republiku Srpsku. Zbog Srbije koja je danas snažna i sposobna da bude oslonac svom narodu gđe god on živio. I zbog generacija koje dolaze, kojima moramo ostaviti i Srbiju i Republiku Srpsku snažnije nego što smo ih nasledili – naveo je Dodik.  

Dodik u kolumni poručuje da Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave nije praznik jednog datuma.  

– To je praznik svega što smo kao narod morali da preživimo da bismo danas mogli slobodno da podignemo svoju trobojku i da je niko ne sklanja. Jer srpska zastava nikada nije bila samo komad platna. U njoj su naši porazi i pobede, grobovi i krštenja, crkve i ognjišta, oni koji su pod njom ginuli i deca koja će je nositi kada nas više ne bude – naveo je Dodik i dodao:  

– Kada pogledam crveno, plavo i belo, ne vidim tri boje. Vidim vekove. Vidim Kosovo. Vidim Solunski front. Vidim stradanja i ustanke. Vidim Koridor. Vidim Republiku Srpsku. Vidim narod koji je mnogo puta u istoriji ostajao bez svega, ali nikada nije pristao da ostane bez sebe. U tome i jeste veličina 15. septembra.  

Podsetio je da toga dana 1918. godine srpski vojnik nije pitao ko će mu od velikih sila dati saglasnost da bude slobodan. Posle Albanije, Krfa, gladi, bolesti i smrti krenuo je kući. Imao je iznošenu uniformu, pušku, sećanje na mrtve saborce i jednu ideju koja se pokazala jačom od mnogo moćnijih carstava – da Srbija mora biti slobodna. I vratio se.  Zato ovaj praznik nije praznik mržnje prema drugome. Nama tuđa mržnja nije potrebna da bismo znali ko smo. To je praznik ljubavi prema svome i svesti o ceni koju su generacije pre nas platile da bismo danas imali pravo na svoje ime, svoju veru, svoje pismo, svoju zemlju i svoju zastavu.  

– Menjale su se imperije. Menjale su se države. Povlačene su granice. Nastajale su i nestajale ideologije. Srpski narod je ostajao. Ostajala je svest ko smo, kojim jezikom govorimo, kojoj tradiciji pripadamo i šta za nas znači sloboda. I zato je možda upravo Drina najbolji dokaz koliko administrativne granice mogu biti nemoćne pred životom jednog naroda.  

Drina jeste administrativna granica. Ali ona nikada nije uspela da bude granica između brata i brata, iste krsne slave, istog jezika, istih pesama, iste crkve, istih porodičnih uspomena i istog osećaja pripadnosti. Ona nije rez na srpskom nacionalnom biću. Ona je njegova kičma, naveo je Dodik.  

– Srbija i Republika Srpska upravo zato zajedno obeležavaju 15. septembar. Odluka da se zajednički obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave donesena je 2020. godine, a Aleksandar Vučić je i kasnije ovaj praznik opisivao kao praznik identiteta i zajedništva Srbije i Srpske. I tu treba biti pošten i zahvalan – naveo je Dodik i dodao:  

– Mnogo toga je kroz istoriju povezivalo Srbiju i Srbe zapadno od Drine, ali je malo perioda u novijoj istoriji u kojima su odnosi Srbije i Republike Srpske bili sadržajniji, neposredniji i prirodniji nego danas. Velika zasluga za to pripada predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.  

Vučić je, ističe Dodik, razumeo nešto što nije uvek bilo podrazumevano u Beogradu:

– Republika Srpska nije Srbiji teret, nije neprijatna tema i nije rođak kojeg se setimo samo na praznik. Republika Srpska je deo života srpskog naroda. Razumio je i da administrativne granice treba poštovati, ali da one ne moraju biti zidovi.  

Postoje putevi. Postoje mostovi. Postoje škole, bolnice, univerziteti, kulturne ustanove, zajednički projekti, ekonomska saradnja, pomoć lokalnim zajednicama, zajednički praznici i, iznad svega, svijest da sa obje strane Drine živi isti narod.  

– To je način da se granica ne ruši, nego nadraste. Ne neodgovornošću, nego saradnjom. Ne sukobom, nego povezivanjem. Ne tako što ćemo negirati političku realnost, nego tako što ćemo izgraditi veze snažnije od svake administrativne linije. I zato Srbija i Republika Srpska danas, više nego ikada, mogu da dišu zajedno – naveo j e Dodik..  

Kada je, kaže teško Srpskoj, Srbija to oseća.  

– Kada Srbija jača, Srpska je sigurnija. Kada se u Beogradu razume Banjaluka i kada se u Banjaluci raduje uspehu Srbije, tada odnosi više nisu samo protokolarni odnosi dve vlasti. Oni postaju ono što zapravo jesu – odnos jednog naroda prema samom sebi – naveo je Dodik.  

Vučić je, navodi, u tome imao političku širinu da razume da nacionalno jedinstvo ne znači ukidanje granica, već ukidanje otuđenosti. To je ogromna razlika. Jer granice su kroz našu istoriju često povlačili drugi. Neke su crtane posle ratova, neke posle velikih konferencija, neke u kabinetima daleko od srpskog naroda. Ali postoji nešto mnogo starije i mnogo snažnije od svih ograda koje su kroz vekove postavljane među Srbima.  

Postoji pripadnost. Postoji pamćenje. Postoji jezik. Postoji vera. Postoji porodica. I postoji zastava, naveo je Dodik i poručio:  

– Zato je trobojka možda najjednostavniji, ali i najsnažniji simbol te veze. Ista je kada je dete drži u Banjaluci, Beogradu, Trebinju, Novom Sadu, Istočnom Sarajevu, Nišu ili bilo gde u svetu gde žive Srbi. Ona ne pita sa koje si strane Drine. Ona kaže ko si – naveo je Dodik i istakao:  

– Aleksandar Vučić je 2023. upravo na obeležavanju ovog praznika rekao da srpski narod može živeti u mnogo zemalja, ali da ima jednu zastavu. To možda najbolje opisuje suštinu politike koja ne traži da bilo ko ruši granice, nego insistira da granice ne mogu da ponište identitet. Ali, ukazuje Dodik, patriotizam ne sme završiti podizanjem zastave. Ako deci ostavimo samo trobojku, a ne ostavimo im zemlju u kojoj žele da žive, nismo završili posao – rekao je, između ostalog, Dodik, koji je svoju kolumnu završio rečima:

– Živela Srbija. Živela Republika Srpska.