admin
INTERNET nasilje, poznato i kao digitalno nasilje, zagadilo je srpski javni prostor tokom poslednje dve godine. Najstrašniji oblici targetiranja i napada na ličnost zbog odbijanja da se učestvuje u blokaderskom ludilu odvijaju se paralelno sa obojenom revolucijom koja je pretila da sruši državu i njene institucije.
Foto: Printskrin
Najteži udar trpeli su oni koji nisu bili politički aktivni. Najnoviji primeri zloupotrebe zlatnih srpskih odbojkašica i napadi na influenserku Marijanu Rakočević, poznatu na Instagramu kao „Zmajček“, pokazuju dubinu provalije u koju su upali ekstremizovani blokaderi.
U moru komentara koji su pratili ova dva slučaja bilo je na hiljade poruka sa lažnih, botovskih profila. Strategija kreiranja privida javnog mnjenja preko takvih naloga već dve godine daje rezultate.
Kada krene „cunami“ takvih komentara, na njega se, u znatno manjoj meri, nadovezuju i pravi nalozi, čiji vlasnici, zatrovani mržnjom, misle da „Bogu službu čine“. U takvoj atmosferi potrebno je pronaći krivca ili heroja, koji zatim biva razapet ili slavljen iako često nema nikakve neposredne veze sa slučajem za koji je vezan.
Odbojkašice između medalje i političkog linča
Pre nekoliko dana zlatne srpske odbojkašice osvojile su bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu. Po već ustaljenom običaju, priređen im je prijem u Predsedništvu Srbije, gde ih je ugostio predsednik Aleksandar Vučić.
Nijedna od vedeta srpske reprezentacije, koja već decenijama raduje naciju svojim uspesima, nije odbila da dođe na prijem. Štaviše, prema rečima Zorana Terzića, jednog od najuspešnijih srpskih trenera u istoriji ekipnih sportova, sve one su svesno i rado prihvatile da, po dobrom starom običaju, svoju radost i uspeh podele sa predsednikom Srbije i celokupnom javnošću.
Međutim, između osvajanja medalje i slavlja, odnosno dolaska na prijem, dogodilo se nešto što podseća na najmračnija vremena političkog progona. Čim je javnost saznala da će odbojkašice prisustvovati prijemu, pokrenuta je farma blokaderskih botova na društvenim mrežama, koja je počela da razapinje srpske sportske dive.
Svesne da bi zbog toga mogle da doživljavaju neprijatnosti na ulici, u kafićima i na drugim javnim mestima, kao i da budu napadane od ekstremizovanih pojedinaca koji već dve godine žive pod uticajem takvih kampanja, odbojkašice su se na prijemu našle u krajnje neprijatnoj situaciji.
Predsednik Srbije obratio im se iz pozicije najvažnije političke institucije u zemlji. Govorio je kao predsednik države, a ne kao lider jedne političke stranke. Hvalio je uspehe srpskih odbojkašica onako kako bi to učinio svako od nas i preneo im radost celog srpskog naroda. U njegovom govoru nije bilo ni trunke nastupa političkog lidera samo jedne partije ili strane u političkom sukobu.
Na kraju krajeva, obaveza predsednika zemlje jeste da se prema nacionalnom blagu, a srpske odbojkašice to jesu, odnosi kao prema kćerkama i sestrama svih nas.
Međutim, blokaderska sekta je još jednom uspela da podeli Srbiju i time pokazala moć društvenih mreža i neregulisanog internet prostora. Odjednom su devojke koje se nikada nisu politički eksponirale, jer je njihov domen sport, postale politički posteri botovskih naloga. Najstrašnija kampanja zloupotrebe završila se tako što su, ni krive ni dužne, postavljene između dve političke vatre.
Upravo o tome je govorio Zoran Terzić kada je istakao da nijedna odbojkašica nije odbila da dođe na prijem niti da vrati zasluženu novčanu nagradu. Kako je naveo, da je bilo koja od njih odbila da učestvuje, čestitao bi joj na stavu i ne bi imao ništa protiv. Ali to se jednostavno nije dogodilo.
Srbija, zemlja slobodnih ljudi, doživela je sa ekspanzijom internet nasilja najstrašniji oblik guranja u digitalne torove i zarobljavanja svih nas. Na udaru su se našli svi koji misle svojom glavom.
Nisu pošteđeni ni influenseri
Internet zajednica digitalnih nasilnika i botovske farme imaju zadatak da pronađu heroja ili zlikovca. To su postulati propagande koju sprovode već dve godine. U prethodnom slučaju srpske odbojkašice proglašene su „herojima“, dok je Marijana Rakočević, poznata kao „Zmajček“, postala „zlikovac“.
Slučaj vršnjačkog nasilja u školi u Mrčajevcima uznemirio je javnost. Kao i nebrojeno puta do sada, u pravom trenutku, a u nedostatku političkih ideja i nasilja na ulicama, botovske farme okrenule su se internet kampanji. Od jednog strašnog slučaja, na koji su državne institucije, kako se ispostavilo, reagovale na vreme, napravljena je politička afera.
O takvim slučajevima u normalnim društvima razgovara se kako bi se pronašli rešenje i izlaz. U srpskom društvu, zatrovanom blokaderskim ludilom, od takvog slučaja gradi se politička kampanja. Nije slučajno što je taj slučaj izvučen „iz naftalina“ baš na početku predizborne kampanje, kao što nije slučajan ni način na koji je iskorišćen.
Razumevajući da svaki takav slučaj ima više strana koje je potrebno podrobno ispitati pre nego što se baci prvi kamen, državne institucije su i ovoga puta bile oprezne. Vaninstitucionalne adrese, blokaderi i njihove farme botova okrenuli su se organizovanom razapinjanju onih za koje su procenili da će im doneti najveću političku korist.
Kao i nebrojeno puta do sada, u tom procesu stradali su ljudi koji učestvuju u javnom životu na internetu, ali u ovakvim slučajevima čekaju zvanične informacije i ne iznose stavove pre vremena. Pre godinu dana botovske farme nazivale su ih „neutralnima“, pa se na njih sručio sav bes blokaderske sekte jer obojena revolucija nije išla u željenom pravcu.
Danas su na udaru svi oni koji su povodom slučaja u Mrčajevcima ukazali na određene nelogičnosti i činjenicu da je reč o maloletnoj deci, zbog čega je nedostojno da se o slučaju bez dovoljno informacija izjašnjavaju ljudi koji ne poznaju ni činjenice ni pravosudne procedure.
Među njima se našla i Marijana Rakočević. Omiljena i veoma praćena influenserka najednom je postala neprijatelj botovskih farmi, ali i stvarnih blokadera.
Pošto su procenili da neutralni i odgovorni ljudi, koji pozivaju na oprez, štete narativu o navodnim mračnim institucijama koje zataškavaju slučajeve nasilja, pokrenut je razoran talas napada. Život Marijane Rakočević ispitan je do najsitnijih detalja. Odjednom je problematično postalo čak i to što radi u državnoj instituciji, kao da je zaposlenje u državnoj službi nešto nedozvoljeno.
Kao navodni dokaz da je njen komentar, u kojem je pozvala da se sačekaju zvanične informacije pre nego što bilo ko bude napadnut, bio „naručen“, poslužila je fotografija iz Vlade Srbije nastala pre 13 godina.
S druge strane, nikada se ne potencira činjenica da veliki broj aktivista i članova opozicionih stranaka, kao i profesori i ideolozi blokaderske sekte, rade u državnim institucijama i preduzećima.
Zašto nikada nije napadnut nijedan politički lider ili predstavnik opozicione stranke koji decenijama kao profesionalac radi u državnom preduzeću? Zašto nisu napadnuti profesori koji su čak i tokom blokada, dok je uništavan život naše dece, radili projekte sa državom i zarađivali milione?
U svom ludilu, blokaderi su udarili na ljudsko pravo Marijane Rakočević da radi i živi od svog rada. Da im u svetu internet i digitalnog nasilja ništa nije sveto, pokazali su mnogo puta. Mnogim ljudima pokušali su da unište živote, porodice i egzistenciju.
Sve to rade ciljano i smišljeno. Stvaraju „heroje“ kada su im potrebni, a razapinju ljude kada žele da prodube podele. Kada bi samo jedna srpska odbojkašica izašla i rekla da ne želi da njihov tim bude stavljen u kontekst političkih rasprava, botovske farme i čitava blokaderska sekta razapeli bi i nju.
Tako funkcioniše obojena revolucija.
(24sedam)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
