Omiljeni napitak Srba štiti jetru, a doktorka Ana razbija veliku zabludu

Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu “Clinical Gastroenterology and Hepatology” ispitivalo je vezu između svakodnevnog unosa kafe i dugoročnog stanja jetre. Naučnici su tom prilikom analizirali podatke više od 355.000 odraslih osoba koje su pratili tokom prosečnog perioda od 13 godina.

Na samom početku studije učesnici nisu imali dijagnostikovanu cirozu niti karcinom jetre. Rezultati su pokazali da su osobe koje su pile nekoliko šoljica kafe dnevno imale 32 odsto manji rizik od ciroze i gotovo 50 odsto manji rizik od raka jetre u poređenju sa onima koji kafu nisu pili uopšte.

Manji rizik

Zaštitno dejstvo ovog napitka potvrdila je i gastroenterološkinja i hepatološkinja sa Odeljenja za hepatologiju i transplantaciju jetre KBC Zagreb, profesorka doktorka Ana Mrzljak.

“Jedina supstanca iz svakodnevne ishrane sa zaista uverljivim, ponovljenim dokazima zaštitnog dejstva jeste kafa. Konzumiranje tri ili više šoljica crne kafe dnevno, bez šećera, povezano je sa oko 20 odsto nižim rizikom za masnu jetru i čak 30 odsto nižim rizikom za fibrozu kod onih koji već boluju. Zaštitu verovatno pruža hlorogenska kiselina, snažan antioksidans iz kafe, a korist pokazuje i kafa bez kofeina. Što se tiče popularnih dodataka ishrani poput sikavice, omega-3 masnih kiselina, probiotika, ursodeoksiholne kiseline ili metformina, moram reći da za većinu njih klinička ispitivanja nisu pokazala stvarnu histološku korist za jetru, uprkos njihovoj širokoj popularnosti i reklamiranju.”

Paradajz bi mogao da pomogne

Paradajz je još jedna namirnica koja bi mogla imati povoljan uticaj na zdravlje jetre, posebno kod osoba sa MASLD stanjem. U manjem istraživanju objavljenom u časopisu “Nutrients” učestvovalo je 79 odraslih osoba sa ovom dijagnozom.

Učesnici su bili podeljeni u dve grupe: jednu koja uopšte nije jela paradajz i drugu koja je tokom 6 nedelja svakog dana unosila 200 grama svežeg paradajza i 50 grama sosa od paradajza. Kod obe grupe zabeleženo je smanjenje masnoće u jetri, ali je poboljšanje bilo znatno izraženije kod ispitanika koji su svakodnevno jeli paradajz.

Ipak, endokrinološkinja Randa Abdelmasih, koja nije lično učestvovala u pomenutoj studiji, poziva na oprez.

“Rezultati ipak nisu pokazali značajna poboljšanja drugih važnih pokazatelja. Reč je o elastičnosti jetre, parametrima koji ukazuju na fibrozu, jetrenim enzimima, insulinskoj rezistenciji, upalnim faktorima, profilu lipida i sastavu tela.”

Ona je upozorila da pozitivne promene vidljive na snimcima jetre nisu dovoljne da bi se izveo zaključak kako redovan unos paradajza značajno usporava tok bolesti ili donosi klinički presudne ishode.

Mikroplastika je neprijatelj jetre

Dok se kafa i paradajz istražuju zbog potencijalnih benefita, stručnjaci pomno ispituju i faktore iz okruženja koji mogu ozbiljno da naškode jetri. Jedan od njih je mikroplastika, koja se nalazi u mnogim proizvodima i ambalažama za jednokratnu upotrebu.

Studija objavljena u časopisu “Science Advances” proveravala je uticaj polietilena, jedne od najčešćih vrsta plastike, na jetru miševa. Naučnici su pratili dve grupe životinja: jednu na uobičajenoj ishrani i drugu na režimu koji je osmišljen da podstakne razvoj MASH stanja, težeg oblika bolesti jetre praćenog hroničnom upalom, nagomilavanjem masti i mogućim oštećenjem tkiva.

Izloženost polietilenu bila je povezana sa poremećajima u radu jetre u obe grupe životinja, dok je kod onih sa razvijenim MASH stanjem došlo do znatnog pogoršanja oštećenja jetrenog tkiva.

Iako je poznato da mikroplastika generalno nije bezbedna za organizam, za donošenje konačnih zaključaka o ovom mehanizmu neophodna su dodatna klinička istraživanja na ljudima.

Šta možemo da uradimo za zdravlje jetre?

Dosadašnja naučna saznanja jasno naglašavaju tri ključna stuba prevencije: prelazak na mediteransku ishranu, uvođenje redovne fizičke aktivnosti i strogo ograničavanje unosa alkoholnih pića.