Jesenja čarolija na samo nekoliko sati od Srbije: Destinacija za vikend iz snova

Ako ste u potrazi za oazom gde ćete moći malo da usporite, udahnete punim plućima i uživate u prizorima koji izgledaju kao da ih je naslikala Majka Priroda ili neki čuveni impresionista, Plitvička jezera zaslužuju da se nađu na vašoj listi želja, i to na – prvom mestu!

Ovaj raj u srcu živopisne Like proglašen je nacionalnim parkom još davne 1949. godine, a sastavljen je od 16 jezera, međusobno povezanih brojnim slapovima i kaskadama, koji su krajem sedamdesetih dospeli i na UNESCO-ov popis svetske baštine.

Njihova čista, bistra voda, u zavisnosti od svetlosti i prirodnih uslova, poprima različite nijanse plave i zelene, stvarajući prizore kojima je teško odoleti u svako doba godine. Ipak, jesen je sezona kada Plitvice dobijaju poseban šarm.

Jesen u živopisnoj i lekovitoj Lici

Okolne šume već su se “presvukle” u drugačije boje, a odrazi zlatnih i bakarnih krošnji na mirnoj površini vode stvaraju čarobnu atmosferu. Uz žubor potoka i zvukove slapova svaki korak postaje prilika da zastanete, osmotrite svet oko sebe i uživate u iskonskoj prirodi bez žurbe, isključeni iz stvarnosti i svih pritisaka savremenog života. A to su tek neki od razloga koja Plitvička jezera čine idealnom vikend destinacijom.

Počnite obilazak laganom šetnjom uz vodu, nastavite istraživanjem šumskih predela i predahnite u nekom od restorana sa tradicionalnim specijalitetima ili prijatnim seoskim domaćinstvima. Prošetajte drvenim stazama, koje ovom mozaiku daju posebnu draž, pronađite savršeno mesto za fotografiju i prepustite se prizorima zbog kojih ćete poželeti da se što pre vratite.

Ljubitelji aktivnog odmora mogu da biraju između različitih hajking programa i pešačkih staza, u zavisnosti od raspoloživog vremena i kondicije. Za one koji više vole laganiji tempo, preporučujemo kraće šetnje i brojne vidikovce sa kojih se pružaju nezaboravni pogledi. U okviru parka postoje i panoramski prevoz i električni brodovi, koji saobraćaju u zavisnosti od aktuelnih vremenskih uslova.

Jesen, sa svojim mirnijim ritmom i prijatnom atmosferom, poziva nas da više vremena provedemo napolju, razgovaramo, slikamo i uživamo u jednostavnim stvarima koje često zaboravljamo u haosu svakodnevnice. A čar Plitvica ne završava se na obalama jezera…

Predeo okupan nestvarnim bojama

Posle nekoliko sati provedenih na svežem vazduhu, topli obrok i mirno veče mogu biti savršen završetak dana. A ako imate vremena, ostanite još jedno jutro. Jesenja magla koja se ponekad nadvija nad šumom, tišina ranih sati i promenljiva svetlost daju ovom kraju sasvim drugačije lice.

Jedan od najvećih doživljaja predstavljaju drvene stazice tik uz jezera i vodopade. Na pojedinim mestima možete im prići toliko blizu da će vam kapljice pokvasiti obuću. Obavezno posetite Veliki slap, jedan od najimpresivnijih vodopada u celom nacionalnom parku.

A iza tog nestvarnog pejzaža krije se poseban ekosistem, svet nastao iz složenih procesa koji su hiljadama godina oblikovali ovaj kraj, i koji se i danas odvijaju. Jedna od prvih stvari koje posetioci primete jeste neobična boja jezera. Na pojedinim mestima voda je svetloplava i gotovo providna, na drugim poprima intenzivnu tirkiznu nijansu, dok se u delovima okruženim gustom vegetacijom presijava u dubokoj smaragdnozelenoj nijansi.

Ovaj fenomen nema samo jedan uzrok. Na boje utiču dubina jezera, sastav i koncentracija rastvorenih materija, prisustvo organizama, vremenski uslovi, struje, kao i način na koji se svetlost odbija i prolazi kroz vodu. Zbog toga ista površina može izgledati potpuno drugačije tokom sunčanog dana, pod oblacima ili kada se nad jezerom nadvije izmaglica, što se često dešava u ovo doba godine.

Jedinstvena geološka torta

Plitvička jezera nalaze se u području krša, koji se razvija na stenama kao što su krečnjak i dolomit. Voda tokom dugog vremenskog perioda rastvara i formira stene, stvarajući pukotine, podzemne kanale i različite oblike reljefa. Ipak, za nastanak samog sistema jezera presudna je sedra, poznata i kao travertin ili bigar. Reč je o poroznoj steni koja nastaje taloženjem kalcijum-karbonata iz vode, uz važnu ulogu mahovina, algi, bakterija i drugih organizama.

Na mestima gde se sedra taloži postepeno nastaju prirodne pregrade. One zadržavaju vodu i formiraju jezera, dok voda koja se preliva preko njihovih ivica stvara slapove i kaskade. Taj proces nije završen: sedrene barijere i danas “rastu” i menjaju oblik, tako da je čitav sistem živ i neprestano se razvija.

Nacionalni park podeljen je na Gornja i Donja jezera, koja se razlikuju i po geologiji i po izgledu okolnog terena. Gornja jezera nalaze se pretežno na dolomitu i imaju razuđenije obale i blaže padine, okružene šumom. Donja su usečena u krečnjački kanjon, zbog čega su njihovi obodi na pojedinim mestima strmi i dramatični.

Veliki deo nacionalnog parka prekriven je šumama, čija je uloga kompleksna – osim prelepog zelenog okvira oko jezera, doprinose i očuvanju kvaliteta vode, štite zemljište i pružaju stanište brojnim biljnim i životinjskim vrstama. Među karakterističnim zajednicama su bukove i jelove šume, a posebno je vredna prašumska celina Čorkova uval, na nadmorskoj visini od 860 do 1.028 metara.

A ovih dana, dok bukve dobijaju zlatne i bakarne tonove, zimzelene jele zadržavaju svoju tamnozelenu boju, stvarajući zanimljiv kontrast. Na tlu se gomila opalo lišće, mahovina prekriva vlažne površine, a mirisi postaju izraženiji posle kiše.

Raznovrsnost staništa, promenljiva nadmorska visina, vlažnost i geološka podloga omogućili su razvoj izuzetno bogate flore. U nacionalnom parku zabeleženo je više od 1.400 biljnih taksona, među kojima se nalaze brojne vrste orhideja, kao i retke i zaštićene vrste. Posebno su zanimljive mahovine i druge biljke koje žive uz vodu. One nisu samo ukras sedrenih barijera, već učestvuju u njihovom nastanku, pa ono što izgleda kao jednostavan zeleni pokrivač na vlažnoj steni može biti deo procesa koji je oblikovao čitavo područje.

Plitvička jezera nisu samo raj za ljubitelje neopisivih pejzaža, već i važno utočište divljih životinja. Taj svet složno dele medvedi, vukovi i risovi, dok se uz vodotokove mogu pronaći i vidre. Ovi predatori i druge životinje deo su složenog ekosistema u kojem svaka jedinka ima svoju ulogu. Naravno, posetioci ne bi trebalo da očekuju da će tokom svake šetnje ugledati neku od stanovnika tog predela. Mnogi su plašljivi i izbegavaju ljude, a upravo očuvanje njihovog prirodnog staništa predstavlja jedan od glavnih ciljeva zaštite Parka.

Mali saveti pre polaska na put

Kao što znamo, jesen ume da bude varljiva. Zato je dobro da putovanje planirate u skladu sa vremenskom prognozom. Pojedini delovi parka, uključujući Gornja jezera, mogu biti zatvoreni van glavne turističke sezone, pa pre nego što krenete, unapred proverite sve važne informacije na zvaničnom sajtu.

Ne zaboravite da ponesete čvrstu obuću, toplu odeću, vodu i, naravno, fotoaparat. Ako u sebi imate makar malo avanturističkog duha, garantujemo da ćete se iz Like vratiti sa uspomenama kojih ćete se uvek rado sećati. Uostalom, Plitvička jezera su mnogo više od lepe destinacije za fotografisanje. Jer, ne moramo da putujemo na drugi kraj sveta kako bismo pronašli mesto koje će nam zaintrigirati sva čula i ostati u trajnoj uspomeni.