Sina milijardera pojeli kanibali: Nestao nakon brodoloma, svi izveštaji skrivena od javnosti

Majkl je bio najmlađi sin Nelsona Rokfelera, tadašnjeg guvernera Njujorka i budućeg potpredsednika Amerike, a u Novu Gvineju je stigao samo godinu dana nakon završetka Harvarda kako bi sakupljao domorodačku umetnost naroda Asmat za muzej koji je osnovao njegov otac. Posebno su ga fascinirali takozvani bis-stubovi, višemetarske rezbarene figure koje su meštani podizali u čast poginulih rođaka i smatrali ih nezavršenim sve dok se njihova smrt ne osveti.

Kada su jaka struja i vetar podigli strme talase i potopili motor, dvojica vodiča su odmah zaplivala prema obali po pomoć. Majkl i Vasing su se satima držali za prevrnuti trup koji je plutao sve dublje u Arafursko more. Kada se obala do narednog jutra udaljila na oko 5 do 15 kilometara, mladi milijarder je skinuo odeću, vezao za pojas 2 prazna kanistera za gorivo i izgovorio reči nakon kojih mu se gubi svaki trag: “Mislim da mogu da preplivam”.

Izveštaji koji su otišli pod oznaku “tajno”

Holandske vlasti su odmah pokrenule obimnu potragu u kojoj su učestvovali brodovi, avioni, helikopteri i hiljade meštana, dok su na ostrvo hitno doleteli Nelson Rokfeler i Majklova sestra bliznakinja Meri. Već 24. novembra 1961. godine zvanično je saopšteno da nema nade da je mladić živ, uz zaključak da se utopio, pa je 1964. godine i pravno proglašen mrtvim.

Međutim, samo mesec dana nakon tragedije, u selo Omadesep kod misionara Hubertusa fon Peja došla su 4 muškarca iz susednih mesta i iznela detalje koje je nemoguće izmisliti. Pripovedali su da su Majkla zatekli u vodi dok je plivao na leđima, uboli ga kopljem u bok i odvezli do reke Javor gde su ga ubili, pri čemu su poimence naveli sve učesnike i precizno opisali njegov donji veš i kratke pantalone bez džepova. Misionar je sve podatke zabeležio i hitno izvestio nadležne.

Svaka misterija ovog tipa otvara mnoga pitanja, ali su nadležni ubrzo zataškali slučaj. Nedugo potom, 15. decembra 1961. godine, sveštenik Kornelius van Kesel podneo je zvaničan izveštaj u kom je glavnu rečenicu napisao velikim slovima: Majkl Rokfeler je ubijen i pojeden od strane stanovnika Ocanepa.

Ova teška tragedija odmah je sklonjena od očiju javnosti, jer je guverner već 21. decembra poslao šifrovanu poruku u Hag sa oznakom “tajno” i “uništiti”, dok je ministar spoljnih poslova Jozef Luns pred medijima sve demantovao.

Kada je patrolni oficir Vim van de Val 1962. godine u selu pronašao lobanju bez donje vilice i sa rupom na desnoj slepoočnici, što je bio prepoznatljiv znak lovaca na glave, oficir je ubrzo opozvan, a cela istraga obustavljena.

Zašto baš ovo selo

Kako bi se razumeo motiv ovog čina, neophodno je vratiti se u 6. februar 1958. godine, kada je patrolni oficir Maks Lapre predvodio naoružani odred u selu Ocanep radi gušenja otpora kolonijalnim vlastima. U toj akciji poginulo je 5 ljudi, među kojima su Faratšam, Osom, Akon, Samut i Ipi, a čak 4 od njih bili su ugledne vojne vođe.

Prema verovanjima naroda Asmat, nasilna smrt bez osvete narušava unutrašnju ravnotežu i na pleme navlači bolesti, pa je neobavljeni obred osvete čekao punih 3 godine. Prema lokalnim običajima, obaveza da se osveta sprovede u delo prešla je na naslednike ubijenih vođa, a njihova imena su se potpuno poklopila sa spiskom koji su misionari dobili.

Istraživački novinar Karl Hofman proveo je nekoliko meseci na terenu i 2014. godine objavio knjigu u kojoj je potvrdio ove navode. On je meštanima pokazivao stare fotografije na kojima su oni jasno prepoznali 6 muškaraca pominjanih u izveštajima sveštenika, a čitavo priznanje je zabeležio na video-snimku uz obećanje da ga neće deliti sa drugima.

Njegova daleka putovanja i sakupljeni materijali ušli su u dokumentarne arhive. Zvaničnih dokaza koji bi zadovoljili sud nema ni danas, pa se slučaj u dokumentima i dalje vodi kao utapanje.

Bogata i dragocena umetnost koju je Majkl sakupljao po ostrvu danas se nalazi u posebnom krilu Metropoliten muzeja u Njujorku, koje nosi njegovo ime.