Profesorka pet dana bila u pećini kako bi smirila misli, pa doživela najveći životni horor

Kijana Aran, profesorka bioinženjeringa na Univerzitetu u Kaliforniji, odlučila je u novembru 2024. godine da sprovede neobičan eksperiment i provede pet dana potpuno sama u mračnoj i tihoj pećini u Poljskoj. Njen primarni cilj bio je da utvrdi kako deprivacija čula utiče na ljudski um i telo, ali i da pokuša da smiri sopstvene misli sa kojima se borila godinama.

– Kao profesorka, moj um je stalno radio ‘sto na sat’. Probala sam jogu i meditaciju da smirim mozak, ali bez uspeha. Stalno sam se pitala ‘šta je sledeće’ i ne mogu da sedim mirno. Zato sam želela da vidim šta će se desiti kada uklonim sve nadražaje – ispričala je dr Aran.

Izolacija bez svetla, satova i ljudi

Uslovi unutar pećine bili su ekstremni: na raspolaganju je imala krevet, kupatilo i tuš, ali strogom zabranom bilo kakvog svetla, zabave ili kontakta s spoljnim svetom. Senzori zalepljeni po njenom telu konstantno su pratili vitalne funkcije, dok joj je hrana stizala samo jednom dnevno u potpuno nepredvidivo vreme, zbog čega je ubrzo izgubila svaki osećaj za dan i noć.

“Nisam znala da li sanjam ili sam poludela”

Ono što je usledilo iznenadilo je i same istraživače. U potpunom mraku, dr Aran počela je da doživljava jezive vizuelne halucinacije. Pred očima su joj se ukazali likovi majke, rođake i bake, koje su preminule godinama ranije, kako zajedno sede i gledaju u iPad.

Profesorka je priznala da u tim momentima uopšte nije mogla da razazna da li sanja ili halucinira.

“Bila je to vrsta torture, jedva sam čekala da pobegnem”

Pored strašnih vizija, psihički pritisak potpune samoće postao je nepodnošljiv već drugog dana eksperimenta. Zavladali su jak nemir i očajnička želja da napusti pećinu.

– Pitala sam se kako ću izdržati još tri dana ovde, jer nisam radila apsolutno ništa. Bila je to vrsta torture, jedva sam čekala da izađem”, iskrena je bila doktorka.

Iako je boravila u apsolutnom mraku, njeno telo počelo je čudno da reaguje: u mračnom prostoru počela je da primećuje obrise objekata, dok su ukusi i teksture hrane postali neuobičajeno intenzivni. Kasnije analize pokazale su povećan nivo receptora za ukus u njenoj pljuvački, kao i ozbiljne promene u imunološkom sistemu, crevnom mikrobiomu i biološkom satu.

Pročitaj i: PRONAŠLI JE ŽIVU NA DNU PEĆINE DUBOKE 70 METARA! 500 dana provela sama u mraku, a kad su naučnici sišli po nju, izgovorila je rečenicu od koje se ZALEDI CELO TELO

Dramatičan izlazak i skok u zaleđeno jezero

Trenutak kada je konačno izašla na svetlost dana bio je pun emocija. Zagrlila je zabrinute kolege i prijatelje koji su je čekali, a onda napravila nesvakidašnji i šokantan potez — ottrčala je do obližnjeg zaleđenog jezera i skočila u ledenu vodu.

– Ledena voda me je pekla po koži, ali nakon pet dana u potpunoj tami, to je bio najjasniji i najživlji podsetnik da sam živa! – napisala je dr Aran u naučnom časopisu Nature.

Uprkos traumi i agoniji kroz koju je prošla, naučnica ističe da joj je ovo iskustvo trajno promenilo pogled na svet, te da se danas oseća strpljivije, zahvalnije i saosećajnije prema svima oko sebe.