Raća Petrović o Saletu, kako je došao u Partizan i suđenju u derbiju: Sportski direktor Partizana otv

Opširan je bio bivši fudbaler, a danas funkcioner “parnog valjka”, na gostovanju u emisiji Superindirektno.

FOTO: FK Partizan

Sportski direktor Partizana Radosav Raća Petrović u razgovoru za Superindirektno kod Milana i Popa govorio je, između ostalog, o razlozima povratka u Partizan, pozivu Danka Lazovića i ljudima koji su ga podstakli da prihvati funkciju sportskog direktora. Govorio je i o disciplini igrača, bivšem treneru Saši Iliću, kao i suđenju na večitom derbiju i odnosu sudija prema Partizanu.

O disciplinskim prestupima i odgovornosti za rezultate

– Istina je da je bilo određenih disciplinskih prestupa. Odgovornost je na Saletu i meni jer neke stvari nismo na vreme postavili na svoje mesto. Vodili smo se razmišljanjem iz vremena kada smo mi igrali i mislili da se određene stvari podrazumevaju kada si član kluba kao što je Partizan. Međutim, vremena su se promenila i morali smo ranije da reagujemo. To nije ništa tragično, takve stvari se dešavaju u svim klubovima, ali nisu glavni razlog za loše rezultate.

O Saši Iliću i njegovom odlasku

– Saša Ilić je legenda kluba i njemu su vrata Partizana uvek otvorena. Ovog puta nije išlo sa njim, ali Partizan ne može da ga potroši. Trener je na prvom mestu odgovoran za rezultate i zato je epilog bio takav, ali odgovornost je podjednako i na meni i ostatku kluba.

– Situacija je bila delikatna jer je u pitanju Sale Ilić i klub kao što je Partizan. Sale je želeo da ode, ali možda smo pogrešili što smo ga zadržavali. Molili smo ga da prespava i razmisli, ali je na kraju rekao: ‘Dosta je’.

Kako je došao u Partizan i šta ga je ubedilo da prihvati funkciju

– Cela priča počela je dok je Danko Lazović bio generalni direktor. Bio sam na Kipru kada me je pozvao i pitao da li bih se vratio u klub, možda na poziciju sportskog direktora. To mi je delovalo kao prevelika odgovornost. Tek sam završio igračku karijeru i smatrao sam da bi tu trebalo da dođe neko ko već ima iskustva – ističe Petrović i nastavlja priču.

– Potom su me pozvali Sale Ilić i Ljuba Ranković, koji je bio sa mnom u stručnom štabu. Sastali smo se sa još nekoliko prijatelja iz fudbala, naravno, partizanovaca. Govorili su mi da ćemo sve raditi zajedno i pomagati jedni drugima. Ipak, odgovorio sam im da funkcija sportskog direktora Partizana nije igra i da ne mogu sebi da dozvolim da napravim grešku.

Prvobitno, nije želeo da se upušta u ovako nešto.

– Odlučio sam da ne prihvatim ponudu. Danko mi je onda predložio da dođem na stadion, razgovaramo i da mu kažem konačnu odluku. Otišao sam tamo sa namerom da odbijem, ali je on počeo da mi objašnjava da možda nikada više nećemo imati priliku da okupimo toliko bivših igrača i partizanovaca na različitim pozicijama u klubu. Objasnio mi je da ne dolazim kao sportski direktor koji odmah mora da potroši 20 miliona evra na igrače i preuzme svu odgovornost. Ideja je bila da radimo zajedno i postepeno gradimo sistem.

Zatim je nabrojao ko je od bivših igrača crno-belih trenutno u klubu.

– Danko je bivši igrač i generalni direktor, ja sam bivši igrač i sportski direktor, Sale Ilić je legenda kluba, Ljuba Ranković je bio u stručnom štabu. Tu su i Sale Stanojević, Marko Jovanović kao trener Teleoptika, Sulejmani i Marinković u omladinskoj školi, Trobok i Rusmir kao skauti, Ivan Radovanović, Vulićević i Voja Stanković u kadetima, kao i Tešović, Adamović i Đole Lazić u ‘bebama’. Naravno, ne mogu sada sve da nabrojim – kaže Raća i dodaje:

– Ne mora svako u klubu da bude bivši igrač i ne mislimo da će sve automatski biti sjajno samo zato što smo partizanovci. Ali za mene je to bila odlična polazna osnova. Svi smo se okupili sa istom željom i, ako treba da poginem, ginem sa svojim grobarima. Tako je sve počelo.

Namere su čiste.

– Imamo najbolju nameru, dajemo sve od sebe i verujemo u ono što radimo. Siguran sam da će Partizan stati na zelenu granu, postati konkurentniji i uskoro ostvarivati rezultate koji se od njega očekuju.

O suđenju u Superligi i večitom derbiju, koji je dobila Crvena zvezda na “Marakani” sa 2:1.

– Verujem da će suđenje u budućnosti biti bolje, ali mislim da imam pravo da kažem da ove sezone nije bilo na zadovoljavajućem nivou, bilo da govorimo o celoj ligi ili utakmicama Partizana. Ne mogu da komentarišem druge klubove jer nisam toliko obraćao pažnju. Partizan u 14 kola nije imao nijedan dosuđen penal, a dobio je četiri crvena kartona. Sve je to fudbal, ali je pomalo neuobičajeno.

O penalu na derbiju.

– Imali smo i derbi u kojem je, po mom mišljenju, suđenje bilo problematično. Ne želim da umanjim pobedu Crvene zvezde niti trud njenih igrača, uz puno poštovanje prema njima. Ipak, zasmetalo mi je što se kasnije pojavio delegat iz Belgije da nam objašnjava kakvo je bilo suđenje, kao da mi ne možemo sami da procenimo šta se dogodilo – ističe Raća i dodaje.

– Za mene je penal bio diskutabilan. Ne kažem da nije bilo elemenata, ali mislim da u takvoj utakmici takav penal ne bi trebalo da se dosudi. Takođe, ne znam da li je nad Vukotićem trebalo da bude dosuđen crveni karton. To što se dogodilo u poslednjem minutu ne menja ništa. Izgubili smo Vukotića, koji narednih mesec dana nije igrao, a sada mu je potrebno još 20 dana da se vrati u ritam.

O potencijalnom crvenom kartonu za Timija Maks Elšnika.

– Elšnik je, po mom mišljenju, trebalo da dobije drugi žuti karton u 60. minutu. Klub se već oglasio tim povodom i objavio sinhronizaciju spornih situacija.

– Ne tražim alibi. Niko nije kriv što nam je lopta došla u peterac pre prvog gola, što ju je protivnički igrač primio i postigao pogodak. To je naša greška. Ali naše greške ne daju za pravo sudiji da remeti utakmicu i izbija u prvi plan. Zbog svega toga smatram da suđenje nije bilo na zadovoljavajućem nivou, ali verujem da će biti bolje.

O tome da li su greške sudija bile namerne

– Ne želim da grešim dušu i tvrdim da li je nešto bilo namerno ili ne. U pojedinim situacijama mi je delovalo da postoji namera i da je sve bilo pomalo pretenciozno, ali kako to mogu da dokažem? I sudije su ljudi i greše. Ne mogu tek tako da kažem da je neko namerno pogrešio, a da za to nemam dokaz.

Za kraj je poručio:

– Sve to, međutim, nije bilo presudno za trenutno stanje na tabeli. Nećemo tražiti opravdanja u suđenju.