Šta šećer radi dok spavate, jedete, vežbate? Endokrinolog Bojana Vučković otkriva kako CGM prati metabolizam glukoze 24 sata

Jedan od uređaja koji je promenio način praćenja glikemije jeste CGM, odnosno sistem za kontinuirano praćenje glukoze. Iako je prvenstveno poznat osobama sa dijabetesom, mogućnosti ove tehnologije danas privlače pažnju i kada su u pitanju predijabetes, insulinska rezistencija, gojaznost, ali i bolje razumevanje individualnog odgovora organizma na hranu, fizičku aktivnost i svakodnevne navike.

O tome kako CGM funkcioniše, šta nam otkriva o metabolizmu i zbog čega podatke koje dobijemo sa senzora ipak ne bi trebalo tumačiti bez stručne procene razgovarali smo sa dr Bojanom Vučković, endokrinologom iz One Medical klinike.

Šta je CGM i kako funkcioniše senzor za kontinuirano praćenje glukoze?

Za razliku od pojedinačnog merenja šećera u krvi, CGM omogućava praćenje promena glukoze tokom čitavog dana i noći.

– Homeostaza glukoze, tradicionalno okarakterisana stabilnošću nivoa glukoze u krvi u uskom rasponu, podleže postepenoj transformaciji kako pojedinci napreduju duž kontinuuma od normoglikemije do disglikemije. Kontinuirani glukozni monitoring (CGM) revolucionarno je promenio našu sposobnost da shvatimo složenost glikemijske kontrole i varijabilnosti u realnom vremenu – objašnjava dr Bojana Vučković.

Kako navodi, upravo mogućnost kontinuiranog praćenja omogućava mnogo detaljniji uvid u ono što se tokom dana događa sa glukozom.

– CGM najavljuje novu eru u personalizovanom praćenju zdravlja, nudeći neviđene uvide u metaboličko zdravlje i rano otkrivanje bolesti. Senzor meri koncentraciju glukoze u intersticijalnoj tečnosti na svakih pet minuta, 24 sata dnevno, tokom perioda od sedam ili 14 dana, u zavisnosti od vrste senzora. U pitanju je minimalno invazivni uređaj opremljen malom senzorskom elektrodom koja se ubacuje ispod kože – kaže doktorka.

Šta se dešava sa šećerom u krvi nakon obroka?

Hrana koju pojedemo pokreće čitav niz metaboličkih procesa. Kod osobe sa urednom regulacijom glukoze pankreas reaguje lučenjem insulina, koji omogućava da organizam glukozu adekvatno iskoristi.

– Kod osoba sa normalnom glikoregulacijom unos hrane u organizam dovodi do sekrecije insulina iz pankreasa kroz određene faze insulinske sekrecije i na taj način, vezivanjem insulina za receptore, hrana biva adekvatno metabolički i energetski iskorišćena na nivou masnog i mišićnog tkiva – objašnjava dr Vučković.

Situacija je drugačija kada postoji insulinska rezistencija.

– Kod insulinske rezistencije i gojaznih osoba ova insulinom indukovana apsorpcija glukoze oštećena je u insulin-senzitivnom tkivu. To uzrokuje da beta ćelije pankreasa kompenzatorno luče insulin kako bi održale homeostazu glukoze. Stvara se jedan začarani krug insulinske rezistencije, zatim dolazi do skoka postprandijalne glukoze i glikemije našte, tačnije dolazi do razvoja predijabetesa. Ako na ovom nivou ne preduzmemo potrebne mere, doći će do razvoja dijabetesa melitusa tip 2 – upozorava doktorka.

Da li je CGM namenjen samo osobama sa dijabetesom?

Kontinuirano praćenje glukoze najčešće povezujemo sa dijabetesom, ali dr Vučković ističe da informacije dobijene na ovaj način mogu biti značajne i kod drugih metaboličkih stanja.

– CGM je namenjen osobama sa dijabetesom tip 1 i 2, predijabetesom, trudnicama sa gestacijskim dijabetesom, osobama sa insulinskom rezistencijom, gojaznim osobama, ali i svim drugim osobama, jer pruža neviđene uvide u metaboličko zdravlje i informacije o tome kako određena hrana, vežbanje, stres, svakodnevne navike i obrasci ponašanja utiču na njihov nivo glukoze u krvi – kaže sagovornica.

Upravo praćenje glukoze tokom svakodnevnog života omogućava da se ne posmatra samo jedna vrednost šećera, već način na koji se ona menja tokom dana i u različitim situacijama.

CGM može da pokaže kako određena hrana utiče na glukozu

Jedna od posebno zanimljivih mogućnosti kontinuiranog monitoringa jeste praćenje reakcije organizma nakon obroka.

Podaci sa senzora mogu da pokažu kako se glikemija menja nakon određene hrane, fizičke aktivnosti ili u različitim delovima dana, ali je za pravilno razumevanje tih informacija važna stručna interpretacija.

– Informacija iz izveštaja CGM-a omogućava lekaru i pacijentu da brzo i precizno identifikuju učestalost i težinu disglikemije, odnosno hipo i hiperglikemije, tokom perioda nošenja senzora. Tada se procenjuje rizik i određuje adekvatna intervencija od strane lekara, bilo kroz gubitak telesne mase, modifikaciju veličine i/ili sastava obroka, povećanje ili izmenu fizičke aktivnosti ili, ako osobe progresivnije napreduju do izražene disglikemije, može se razmotriti i farmakološki pristup – metformin, GLP-1 receptorski agonisti i drugo – objašnjava dr Vučković.

Sa dr Marinom Branković razgovarali smo o gestacijskom dijebetesu – otkrila nam je koliki rizik predstavlja po zdravlje mame i bebe i da li je moguće sprečiti ga.

Može li CGM da pomogne kod mršavljenja i promene životnih navika?

CGM sam po sebi nije metoda za mršavljenje, ali informacije koje pruža mogu lekaru dati detaljniji uvid u glikemijske obrasce pacijenta. Na osnovu njih moguće je razmatrati promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i drugim životnim navikama.

Dr Vučković naglašava da je jedna od prednosti ove tehnologije upravo količina podataka koju dobijamo u svakodnevnim uslovima.

– CGM pripada novom talasu tehnologija jer pruža preciznije informacije o glikemiji i glikemijskoj varijabilnosti u odnosu na standardne biomarkere. Preko aplikacije na telefonu pacijenti na svakih pet minuta prate nivoe glikemije u svakodnevnim uslovima. Takođe, prediktivnost i upozorenje na hipo i hiperglikemiju, naročito kod pacijenata sa dijabetesom i tokom noći, značajno olakšavaju intervenciju – kaže doktorka.

Zašto nije dovoljno samo gledati vrednosti na telefonu?

Velika količina podataka koju CGM prikuplja može biti njegova prednost, ali pojedinačne skokove ili padove glukoze ne bi trebalo samostalno proglašavati znakom bolesti niti na osnovu njih uvoditi terapiju.

Upravo zato dr Vučković naglašava značaj lekarskog tumačenja kompletnog izveštaja.

– Podatke iz senzora obrađuje licencirani softver, a izveštaj tumači isključivo lekar koji predlaže dalju intervenciju – zaključuje dr Bojana Vučković, endokrinolog.

Kontinuirano praćenje glukoze tako može pružiti detaljniju sliku o tome kako organizam reaguje tokom dana, ali senzor nije zamena za dijagnozu niti za lekara. Njegova najveća vrednost upravo je u tome da podatke iz svakodnevnog života pretvori u informacije koje, uz stručnu procenu, mogu pomoći u boljem razumevanju metaboličkog zdravlja i donošenju odgovarajućih odluka.