in

Zamolio ih je da ne lome, hrabro su mu odgovorili napadom s leđa

Zamolio ih je da ne lome, hrabro su mu odgovorili napadom s leđa

ČOVEK koji nije hrabar ne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavica ne ume da podnese, ali i velikodušnost koju on ne može razumeti, govorio je Jovan Dučić.

Novosti

Mudre reči velikog pesnika, kao da opisuju baš njega – Stanka Anđića, šesnaestogodišnjeg dečaka sa beogradske Zvezdare, koji se verbalno suprotstavio huliganima, koji su demolirali dečje igralište u naselju Vojvoda Vlahović.

Oni, koji su došli da divljački lome i razbijaju, malo pre nego što su se kazaljke poklopile za srećnu Novu su Stankovi vršnjaci, i mlađi. Oholi, bahati i drčni, upali su tamo gde se igraju deca. I uništili jedino igralište za oko 2.000 mališana koji žive u ovom naselju. Da pokažu, valjda, koliko su “jaki”, “bitni”, naoružani noževima, palicama, bokserima. Lomili su klackalice, ljuljaške, šarali ih uljem, vređali prolaznike.

Stanko je izašao pred njih. Hteo je da zaštiti mesto gde se igraju njegove male komšije. Zamolio ih je da ne lome. Ljudski. “Hrabro” su mu odgovorili sa leđa – šutiranjem, bacanjem na asfalt… I pored povreda i modrica, ovaj hrabri dečak je pokazao zrelost i moralne kvalitete kojih je, nažalost, među generacijama tinejdžera sve manje. Stanko nas je podsetio na neka stara dobra vremena, kada su se znala pravila ponašanja i poštovale prave vrednosti.

Štiteći nejake i javno dobro od iživljavanja lokalnih maloletnih kabadahija, ovaj dečak je upalio svetlo na kraju tunela. Svetlo, koje vraća nadu da će lepa reč “udariti” jače od šamara, poštovanje ugušiti bahatost, ćutanje biti glasnije od urlanja, obrazovanje i znanje otključati sve katance. Ne smemo dozvoliti da se to svetlo ugasi. Ako se to dogodi, Stanko će za mnoge ostati “izrod”, a oni koji su uništavali javni prostor “heroji”.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije