in

RASCEP SRPSKE I MAĐARSKE LOŽE: Malo se zna da je vojvoda Živojin Mišić bio osvedočeni mason

BEČ je 6. oktobra 1908. proglasio aneksiju Bosne i Hercegovine, u koordinaciji sa Sofijom, koja je dan ranije proglasila nezavisnost Bugarske.

Živojin Mišić je 1909. postao slobodan zidar, Foto Vikipedija

Vest o aneksiji odjeknula je u Srbiji kao bomba, ,,Politika” je reagovala istog dana, a na čelo beogradskih demonstracija, jašući belog konja, stavio se Branislav Nušić.   

Ubrzo su istim povodom usledili odjeci i na strani, o čemu svedoči i naslovna strana poznatog pariskog ilustrovanog lista ,,Mali žurnal” na kojoj je prikazano kako se ponovo raspaljuje Istočno pitanje.

Loža „Pobratim” koja je od 1905. stabilizovala svoj rad, potvrdila je uzlet baš u vreme aneksione krize. U ložu su primani novi pripadnici slobodnozidarskog bratstva, među kojima je 1909. bio i Živojin Mišić, penzionisan kao pukovnik još 1903. godine. Pošto je otvorena aneksiona kriza bio je reaktiviran na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, čiji je Mišić postao zamenik. Zahvaljujući tome sastavili su ratni plan za mogući rat protiv Austrougarske.

ZBOG aneksione krize, srpski masoni su napravili radikalni raskid s Velikom ložom Ugarske, posle čega je usledilo tešnje povezivanje s Velikim Orijentom Francuske, pre svega zahvaljujući zalaganjima Milovana Milovanovića, tada ministra spoljnih poslova.

Zato je u Beogradu 1909. osnovana loža „Ujedinjenje”, koja se odmah povezala s hrvatskom ložom „LJubav bližnjem”, u čijem su se radu angažovali i neki članovi lože „Pobratim”.

U ložu „Ujedinjenje” primljen je i učesnik četničke akcije u Staroj i Južnoj Srbiji, pariski đak Milan Gavrilović, koji će od 1923. do 1930. biti glavni urednik „Politike”.

Kada je došlo do rascepa između lože ,,Pobratim“ i Velike simboličke lože Ugarske u vreme aneksione krize, u Beogradu je, kao što smo naveli, krajem februara 1909. osnovana masonska loža ,,Ujedinjenje” pod zaštitom Velikog Orijenta Francuske. Za starešinu lože izglasan je industrijalac Vasa U. Jovanović, sekretar ministarstva privrede, jedan od osnivača komitskog pokreta u Makedoniji, kasnije urednik nacionalnog lista ,,Pijemont“ i pripadnik tajnog udruženja ,,Ujedinjenje ili smrt“.

LOŽA  ,,Šumadija“, koja je osnovana krajem aprila 1910. u Beogradu, stavila se pod zaštitu Velike lože Hamburga, a onda je u februaru 1912. obnovljen i rad ranije uspavane lože ,,Sloga, rad i postojanstvo“.

Uprkos nesumnjivim inostranim uticajima u šarolikom savezu srpskih masona, sve brže je sazrevala ideja o formulisanju glavnih pravaca nacionalne politike i nacionalnog rada, pre svega u Južnoj i Staroj Srbiji. Zato je bila sve izraženija i potreba da se osnuju Vrhovni savet i Velika loža Srbije.

Opredeljujući se za visoku masonsku vlast koja će im obezbediti osamostaljivanje, srpski masoni su izabrali Vrhovni Savet Grčke, čiji je specijalni delegat 10. maja 1912. uzidgao na 33. stepen desetoricu srpskih masona. Potom je pročitan Patent o osnivanju Vrhovnog saveta Srbije u Beogradu, a za velikog komandera i velikog majstora izabran je poznati industrijalac i osvedočeni slobodni zidar Đorđe Vajfert.

Loža ,,Ujedinjenje“ ostala je pod Velikim Orijentom Francuske.

NEKOLIKO  dana posle osnivanja Vrhovnog saveta Srbije, 13/14. maja 1912. obavljeno je svečano i ritualno osvećivanje masonskog hrama u Beogradu, u Studeničkoj ulici. Primajući staroškotski sistem, srpski masoni su konačno stekli samostalnost, koja je brzo, posle samo pet meseci, potvrđena na internacionalnoj konferenciji slobodnih zidara, održanoj u Vašingtonu od 7. do 12. oktobra 1912.

Srpsku masoneriju zastupao je Dušan Miličević, čiji je izveštaj o tom važnom događaju objavljen 1914. u prvom broju masonskog diskretnog glasila ,,Neimar“, organa Vrhovnog saveta Srbije. Verovatno bi ,,Neimar“ počeo da izlazi i ranije, da tokom bavljenja Miličevića u Vašingtonu Srbija nije morala u još jedan, a ubrzo i u novi rat.

Prvi Balkanski rat je trajao od 8. oktobra 1912. do 30. maja 1913, a drugi Balkanski rat od 29. juna do 10. avgusta 1913. godine. Uz velike ljudske i materijalne žrtve Srbija je uvećala svoju teritoriju za 23.000 km2 a proširenjem teritorije povećala stanovništvo za milion i po ljudi.

U OBA  balkanska rata, veliki doprinos dali su srpski masoni, ističući se na različitim poljima. Od posebnog značaja bilo je delovanje Živojina Mišića, koji je kao pomoćnik načelnika Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika, ,,u najtežim trenucima svojim optimizmom i čvrstinom karaktera održavao i samog Putnika u uverenju u dobar ishod operacija srpske vojske“. U istoriografiji se za taj doprinos odavno zna, ali sve do sredine 80-ih nije bilo pomena da je Mišić primljen u ložu ,,Pobratim“ 1909. godine.

Još manje se znalo za doprinose Damjana Brankovića koji je zahvaljujući izuzetnim sposobnostima i čvrsto uspostavljenim masonskim vezama, diskretno skrivanim od očiju šire javnosti, a pogotovo od očiju i ušiju špijunskih mreža razgranatih po Evropi, obezbedio da prethodno, u vreme ,,carinske blokade“ – u vremenu izuzetno teškom – Srbija izvozi meso u Nemačku. Uspeo je u nastojanju da Francuska omogući Srbiji kredit od 98 miliona zlatnih franaka pod povoljnim uslovima, što je otvorilo prostor za kupovinu modernih artiljerskih oruđa, kojima su zamenjena ona već odavno zastarela.Od naročitog značaja bio je uvoz velikih količina žita iz Rusije, preko Varne, čime je Branković spasao Srbiju od teškog iskušenja gladi. Uspešno je obavio i složenu akciju, povezanu s mnogim peripetijama, da Srbija uveze iz Češke i Nemačke moderne lokomotive u predvečerje balkanskih ratova, što će u ratu omogućiti brzo prebacivanje srpskih trupa.

TOKOM samo dve nedelje, Damjan Branković je paralelno iz Rusije prebacio 2.000 kupljenih konja, što je u ratu koji je brzo zakucao na vrata, obezbedilo srpskoj vojsci da brzim manevrima, zahvaljujući konjskoj vuči, menja pozicije artiljerijskih oruđa kupljenih u Francuskoj. 

O svim ovim i drugim podvizima Damjana Brankovića, vredan dokumentarni televizijski film snimio je pesnik i kolega novinar Dragan Kolarević, u okviru svog izuzetnog serijala o srpskim masonima koji je ne tako davno emitovan na programima Televizije Beograd.

Dušan Miličević, koji je zastupao srpske masone na međunarodnoj koferenciji u Vašingtonu, po povratku u Srbiju i ulasku u rat, ispoljio je 1913. posebnu, ličnu vojničku hrabrost, zbog čega je odlikovan Ordenom Belog orla i Ordenom za hrabrost. Da ne nabrajamo i druga imena.

OSTVARENI SNOVI

ĐORĐE Vajfert u ,,Prvoj Poslanici najmoćnijeg Suverena Vrhovnog Saveta od 7. septembra 1913“, je izneo sledeći stav:,,Osnivanjem Vrhovnog Saveta Srbije, ove velike i najviše Slobodnozidarske Vlasti u Masonstvu, naši snovi su oživotvoreni. Pred nama je jedan uistinu veliki i epohalni svršeni čin kojim je autoritet Slobodnog Zidarstva uzdignut… Tim činom je Srpsko Slobodno Zidarstvo širom sveta priznato i izjednačeno sa svim masonskim ustanovama. Nema toga Srbina Masona koji se ovom činu ne raduje; jer, od dojakojašnjih Radionica naših, mi imamo sada potpuno nezavisnu i samostalnu Veliku Upravu svoju.“

SUTRA: RATA BI BILO I BEZ ATENTATA U SARAJEVU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije