in

“Novosti” kod čuvenog krsta u Rudaru, gde su Srbi presekli magistralu u znak protesta

ŽIVA sam iako sam svašta preživela. Dan nekako i podnesem, ali noću je najteže. Ne bojim se ja za sebe, već za sina, snahu i unuke. Pogotovu što sam jednog sina izgubila u ratu. Od muke zbog ove situacije i svega što nam se dešava i suprug mi je umro pre godinu i po.

Barikade kod Krsta u Rudaru, Foto D. Zečević

Sedamdesetdvogodišnja Dana Vitković iz Rudara kod Zvečana priča ispred kuće koja se nalazi nadomak čuvenog Krsta u ovom mestu. On je simbol prkosa i mesto okupljanja Srba koji su u nedelju po podne, revoltirani odlukama Kurtijeve vlade, ovde blokirali deonicu puta koja vodi od Prištine ka Leposaviću. To je dežurno mesto barikada, ali i poligon za iživljavanje kosovskih specijalaca ROSU nad pobunjenim Srbima.

Strah kod meštana još nije iščezao od prošlogodišnje akcije prištinskih policajaca koji su sasuli na stotine metaka na putu ispred kuće Vitkovića, a već se u ovaj dom uselila nova bojazan.

– Tako mi živimo pod stalnim stresom, strepnjom. Kada će nas napasti, kada će zapucati, upasti u dvorište. Eto, u nedelju veče ja i snaha smo otišle kod komšija jer smo bile same u kući. Strepele smo da specijalci ne zapucaju na naše okupljene oko barikade. Da se njima ne desi nešto, ali i da nam ponovo neki metak ne doleti u dvorište – priča bakina snaha LJiljana dok nam pokazuje rupu od metka na prozoru pomoćnog objekta.

LJiljana Vitković pokazuje kuda su prošli meci, Foto D. Zečević

Da im se život svodi na strepnju od akcija kosovskih specijalaca, potvrđuje nam i komšinica Vitkovića, čija je kuća preko puta.

– Ta strepnja u kojoj živimo nije samo poslednjih godina, to traje decenijama – kaže nam kratko žena koju su razboleli stresovi i briga za najbliže članove porodice, ali i za susede ovog sela sa oko 200 domaćinstava.

Iako je barikada, odnosno kamioni kojim su preprečili ovu deonicu puta u znak protesta samovolji prištinskih vlasti u Rudaru uklonjena već u ponedeljak ujutru, strah meštana iz okolnih kuća baš kao i žitelja čitavog severa Kosmeta ostaje. Slično je i u Zupču ka Zubinom Potoku, ali i između Leposavića i Jarinja.

Foto D. Zečević

– Ove barikade sada nisu možda uzalud postavljane. Postigle su prvi put svoj cilj, jer su prištinske vlasti odložile primenu jednostranih mera za narednih mesec dana. Nadamo se da će se do tada naći neko rešenje koje će nama odgovarati i neće biti na našu štetu – kažu nam juče žitelji severa Kosmeta koji opominju da su osim njih proteklih dana, ali i svih ovih decenija u teškom položaju i Srbi u Metohiji koji zbog života u getu nisu u mogućnosti ni da protestuju. Najgore od svega je to što zbog zatvorenih prelaza na Jarinju i Brnjaku, od strane kosovske policije, mnogi žitelji severa ali i metohijskih sredina koji su se zadesili u centralnoj Srbiji – nisu mogli da se vrate kućama.

DEKLARACIJA UZ LIČNU KARTU

BUDUĆI da do ranih popodnevnih sati kosovska policija nije dozvoljavala ulazak na KiM preko prelaza Jarinje i Brnjak, pristup Kosmetu bio je moguć preko Merdara i Končulja, gde su građanima koji su ulazili sa srpskim ličnim kartama izdavane deklaracije koje važe 90 dana. Inače, zbog najavljene preregistracije vozila, građani severa Kosmeta postavili su u nedelju barikade kao znak protesta i zbog uvođenja pomenutih identifikacionih dokumenata za osobe sa srpskim ispravama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije