in

TURBULENTNO U AZIJI – SUKOB NA POMOLU? Kako je počelo neprijateljstvo Kine i Tajvana

Jučerašnja poseta predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu i danas je svetska tema broj jedan.

I pored upozorenja kineske strane, avion koji je prevozio američku političarku sleteo je na aerodrom u Tajpeju, što je samo produbilo već postojeću krizu između Kine i Tajvana, ali i poljuljalo odnose između Pekinga i Vašingtona. 

Foto: Tanjug/AP

 

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova danima je upozoravalo da će braniti svoj teritorijalni integritet i suverenitet države i da će, ako bude bilo potrebe, uslediti oštar odgovor. Svetski mediji juče su pisali o tome da je Kina podigla svoje borbene avione Su-35, koji su poslati u Tajvanski moreuz, a u kineskoj provinciji Fuđijan navodno su se čule sirene. 

Usledio je brz odgovor tajvanske strane i u jednom trenutku skinuti su kamuflažni poklopci protivvazdušnih topova na aerodromu, objavio je lokalni list Ziju Šibao.

U tom trenutku činilo se da bi višedecenijske tenzije mogle eskalirati oružanim sukobom, međutim, na kraju je sve završeno mirno.

Ipak, Kina nije potpuno sedela skrštenih ruku, te je u tri morska područja u blizini Tajvana otpočele vežbe svoje vojske, prenose RIA Novosti. 

Istorija sukoba Kine i Tajvana

Kineska dinastija Ćing vekovima je vladala ostvrom Tajvan, da bi po završetku Prvog kineskog-japanskog rata 1895. godine, koji je vođen prvenstveno oko kontrole nad Korejom, potpisan mirovni sporazum po kome je ostrvo Tajvan prešlo pod upravu Japana. Ovakva situacija bila je sve do kraja Drugog svetskog rata i kapitulacije Japana 1945. godine. Tada se Japan odrekao kontrole nad teritorijom koju je prethodno oduzeo od Kine. 

Tajvan ili Republika Kina, nakon ovog rata uspostavila je vlast na ostrvu uz saglasnost saveznika – pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

Ipak, građanski rat koji je usledio u Kini, između komunista Mao Cedunga i nacionalista Čang Kaj Šeka, uticao je na sudbinu Tajvana. Naime, komunisti, koju su pobedili u ovom ratu, kontrolisali su kontinentalni deo države i ostrvo Hajnan. Oni 1949. godine osnivaju Narodnu Republiku Kinu, a poraženi nacionalisti, njih oko 1.5 milion, povlače se na ostrvo Tajvan.

Foto: Vikipedija

 

Zanimljivo je da primirje nikada zvanično nije potpisano, te su, formalno, ove dve strane i dalje u ratu iako danas imaju čvrste ekonomske odnose. 

Nacionalisti koju su se preselili na Tajvan, smatrali su sebe kontinentalnim Kinezima i dominirali su dugi niz godina, iako čine manji deo stanovništva, prema nekim podacima samo 14%. 

Odnosi između Kine i Tajvana počeli su da se poboljšavaju osamdesetih godina prošlog veka kada je Tajvan ublažio pravila o posetama i ulaganjima u Kinu.

Kina je predložila takozvanu opciju “jedna zemlja – dva sistema”, za koju je isticala da bi Tajvanu omogućila značajnu autonomiju ako pristane da bude pod kontrolom Pekinga. Ovaj sistem podstakao je povratak Hong Konga u Kinu 1997. godine. 

Ipak, Tajvan je odbio ovakvu ponudu, a Peking je insistirao na tome da je tajvanska vlada nelegitimna. Početkom novog milenijuma dolazi do velikog problema za Kinu jer je na Tajvanu izabran predsednik koji se otvoreno zalagao za nezavisnost ostrva.   

Kina je 2004. godine usvojila tzv. Zakon protiv otcepljenja, navodeći pravo Kine da koristi „nemirna sredstva“ protiv Tajvana ako pokuša da se otcepi od Kine.

Na vlasti u Tajvanu i dalje je Demokratska progresivna partija koja je naklonjena nezavisnosti ostrva od Narodne Republike Kine i mnogi Tajvanci smatraju da pripadaju posebnoj naciji. 

Kao i njihovi prethodnici, i današnje rukovodstvo Komunističke partije Kine zvanično smatra da je Tajvan pobunjena teritorija unutar Kine i da je jednostrano i neosnovano proglasio nezavisnost.

Foto: Tanjug/ AP

 

Aktuelna kineska vlast, na čelu sa predsednikom Si Đipingom, više puta je navodila da je ujedinjenje Tajvana sa svojom maticom istorijski zadatak. 

Jučerašnja poseta američke predstavnice Nensi Pelosi dodatno je poljuljala već loše odnose između Kine i Tajvana, a u budućnosti ostaje da se vidi da li će Kina preduzimati vojne operacije na ovom ostrvu. 

Podsetimo, američki predsednik DŽo Bajden istakao da bi SAD vojno branile Tajvan u slučaju, kako kažu, kineske invazije. Ipak, ubrzo nakon ovakve izjave Bajdena, Bela kuća je istakla da se stav SAD o Tajvanu nije promenio i ponovila je svoj privržen stav o politici “jedne Kine”. 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici – budimo “na ti”.

Nova dimenzija novosti, vaš “Nportal.rs”.