in

Taker Karlson zaslužuje priznanje za hrabrost

Taker Karlson zaslužuje priznanje za hrabrost

BUKA koja se u zapadnim medijima digla pre emitovanja intervjua Takera Karlsona sa Vladimirom Putinom pokazuje do koje mere slabi konstrukcija kolektivnog Zapada u pogledu ukrajinske krize, smatra dr Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“.

Foto: Brian Cahn / Zuma Press / Profimedia

Vest da je poznati američki novinar Taker Karlson uradio intervju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom izazvala je buru u svetu, posebno u zapadnim medijima. Pre nego što je intervju emitovan, zapadni mediji optužili su Karlsona da bi njegov razgovor mogao dovesti u pitanje podršku SAD Ukrajini.

Taker Karlson zaslužuje priznanje za hrabrost

U jednom normalnom, tobožnje demokratskom svetu uraditi intervju sa šefom suparničke države bilo bi pohvalno, jer je pluralistički sistem savršeno spreman da objavi i stavove vodećeg političara zemlje sa kojom smo u strateškoj trci ili rivalstvu, kaže za Sputnjik dr Srđa Trifković.

Međutim, u abnormalnom Zapadu kakav je danas, Taker Karlson biva optužen za veleizdaju i pojavljuju se pozivi za njegovim hapšenjem kad se vrati u SAD, kao i za zabranom emitovanja intervjua, ma kakav on bio.

U sklopu liberal-fašističke paradigme postmodernog Zapada bilo kakav razgovor sa predsednikom Rusije je veleizdajnički čin, jer pošto je već izvršena „hitlerizacija Putina“, onda bilo kakav vid komunikacije sa njim znači izneveravanje svih principa i vrednosti kolektivnog Zapada, ocenjuje Trifković.

„U tom smislu, Takeru Karlsonu trebalo bi odati priznanje na hrabrosti jer je spreman, što se na američkom engleskom kaže, da zagrize metak i savršeno je voljan da bude predmet kritika i optužbi. A da li može da promeni američku paradigmu? Pa ne, jer oni koji već ne veruju mejnstrim medijima samo će se potvrditi u svojoj sasvim ispravno zasnovanoj uverenosti da mejnstrim medijska mašina laže i manipuliše ljudima. A oni koji i dalje veruju ‘Vašington postu’, ‘Njujork tajmsu’, En-bi-siju, Si-bi-esu i ostalima, zaključiće da je Taker Karlson neki trampista i desničar i, u krajnjoj liniji, Putinova ‘peta kolona’. A to će za njih samo ‘opravdati tvrdnju’ da je Putin izabrao Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine“.

U suštini, imaćemo reakcije na intervju koje su savršeno predvidljive od već postojećeg ideološkog opredeljenja ljudi, nezavisno od sadržaja samog intervjua, dodaje Trifković.

Medijska scena u službi političkih gospodara

Sposobnost Takera Karlsona da izazove tolika talasanja na američkoj medijskoj sceni ukazuje do koje mere je ona ideološki motivisana i da samo služi svojim političkim gospodarima. Jer ako bismo probali da imenujemo još nekog od značajnih učesnika na američkoj medijskoj sceni koji se suprotstavljaju mejnstrimu, imali bismo zaista problema da nađemo takvo ime, ocenjuje Trifković.

Prema njegovim rečima, američki mejnstrim se plaši intervjua iz istih razloga zbog kojih Staljin, Brežnjev ili Hruščov nikad nisu dozvolili da se objavi intervju sa Džonom Kenedijem ili Ričardom Niksonom pre detanta.

„Ali u to vreme, samo da se podsetimo, zapadni mediji nisu imali ništa protiv da objave intervjue sa prvacima istočnog bloka uključujući i Janoša Kadara, Vladislava Gomulka itd. A još u jeku hladnog rata objavljeni su bili memoari Nikite Hruščova koji su bili prošvercovani iz Sovjetskog Saveza. Dakle, odbijanjem da se sasluša druga strana ukazuje do koje je mere slab narativ, slaba konstrukcija kolektivnog Zapada u pogledu Ukrajinske krize“.

Amerika sumnja u lojalnost svojih građana

Jer ako se brinu da bi Karlsonov intervju sa Putinom mogao da ugrozi verodostojnost njihovog narativa i zbog toga žele da osujete njegovo prikazivanje , to je na istom moralnom i supstancijalnom nivou kao što je bilo sistematsko ometanje kratkotalasnih radio emisija „Glasa Amerike“ i „Radija slobode“ u Istočnom bloku za vreme hladnog rata.

Ako morate da ubacujete smetnje u radio-talase da biste sprečili da vaši subjekti čuju alternativni stav to znači da nemate poverenja u sopstveni narativ ni u lojalnost svojih subjekata, a to je danas slučaj na Zapadu, smatra Trifković.

„Ironija je da su za vreme Drugog svetskog rata Nemci iz Berlina, a italijanski fašisti iz Rima, kasnije iz Milana, emitovali emisije na raznim jezicima, uključujući i engleski. Štaviše, iz Rima je, kasnije iz Milana jer je prešao u Musolinijevu socijalnu republiku, čuveni američki pesnik Ezra Paund držao sve do kraja rata emisije na engleskom jeziku zbog čega su ga kao zver držali u kavezu američki okupatori Italije. Ali saveznici nikad nisu ometali te emisije“.

Karlson kao Trampov potpredsednik

Sam Taker Karlson je veoma popularan ne samo među desno orijentisanim republikancima koji odbijaju narativ vladajućeg mejnstrima već i među onima koji nisu nužno na istoj ideološkoj talasnoj dužini iz prostog razloga što je profesionalac prvog reda, smatra Trifković.

Komentarišući napise na društvenim mrežama da bi Karlson mogao biti potpredsednik SAD ukoliko Tramp pobedi na izborima, Trifković kaže da bi u tom slučaju bio prijatno iznenađen, ali da sumnja da će do toga doći, jer je reč o dvojici „alfa-mužjaka“.

„Ne zato što se ne bi se ideološki slagali kao što je bio slučaj između Trampa i Pensa i čitave plejade pogrešno izabranih saradnika, već zato što temperamentom, pre nego idejno nisu kompatibilni. Mislim da bi to bilo veliko, u suštini prijatno iznenađenje ali da se neće desiti“, zaključio je Trifković.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije