in

Rusi oborili najveći broj letelica kojima je raspolagala vlast u Kijevu, kako se to dogodilo?

KAD god se pojavi informacija Ministarstva odbrane Rusije da je oboren neki ukrajinski avion ili helikopter nameće se jedno te isto pitanje – odakle Kijevu toliko vojnih letelica?

Foto Arhiva

Po najnovijoj statistici Ministarstva odbrane, od februara do sada oboreno je 260 ukrajinskih aviona i 145 helikoptera. Srušeno je ili prizemljeno još 1.631 bespilotna letelica. Pred početak rata Ukrajina je imala, po ruskim procenama, stotinak aviona i 88 helikoptera raznih modela.

Po procenama međunarodnih eksperata za oružje, Ukrajinci su pred rat imali 98 aviona razne modifikacije. Časopis The Military Balance za 2022., koji izdaje Međunarodni institut strateških istraživanja, objavio je “sveže podatke” da je u januaru ove godine Ukrajina imala ukupno 124 bojeva i školska aviona.

Odakle taj višak ukrajinskih aviona koji su oboreni u minulih pet meseci? Nije sporno da je posle raspada SSSR Ukrajini ostalo mnogo aviona raznih modela. Ali tačno je i to da je rukovodstvo u Kijevu prodalo mnogo toga, ne samo letelica, već i druge vojne tehnike i naoružanja.

Kad je počeo rat u Donbasu, Rusi su im oborili i uništili na stojankama na aerodromima podosta aviona i helikoptera, pa jedno vreme Ukrajinci nisu ni koristili avijaciju iz straha da će biti pogođeni.

Ugledni moskovski vojni ekspert i analitičar, penzionisani pukovnik Viktor Baranec, koji je do penzije radio kao portparol Ministarstva odbrane Rusije, objašnjava da je velika razlika između podataka o broju aviona i helikoptera koje je pre rata imala Ukrajina i brojke o oborenim letelicama koju iznosi Ministarstvo odbrane Rusije zato što je podosta aviona kao feniks sklopljeno od već otpisanih. Avioni i helikopteri imaju rok trajanja i jedan broj je bio za otpis. Ali kad su se sa svih strana skupili rezervni delovi sastavljene su letelice, pa je tako ukrajinska avijacija povećala broj aviona.

Nije tajna da je jedan broj aviona u Ukrajinu stigao iz Poljske u delovima u železničkim vagonima, a zatim je sklopljen u fabrici aviona u Ukrajini.

Osim toga, Rusi sumnjaju da je jedan broj aviona stigao preko Rumunije. U Moskvi se može čuti priča kako su Amerikanci organizovali veliku akciju po svetu i nagovarali zemlje da prodaju letelice i drugu vojnu tehniku sovjetske proizvodnje koju ukrajinski oficiri znaju da koriste.

Strateški Ruski bombarder Tu 23, Foto Arhiva

Nije isključeno da neke zemlje nisu želele da se obznani da su one svoje stare avione ustupile Ukrajini.

Jedno je nesporno: u Kijevu su postali svesni da starudija koju dobijaju ne može da se ravnopravno bori sa novim ruskim avionima. Zbog toga predsednik Zelenski i traži savremene avione. Za moderne američke avione, međutim, obuka pilota traje od tri do devet meseci. Do tada će se, po prognozama obe strane, znati ishod rata.

Što se tiče helikoptera, u Ukrajini je do rata na remontu bilo dvadesetak MI-17 koje su Amerikanci dovezli iz Avganistana. Te helikoptere su Rusi prodali Amerikancima za avganistansku armiju. Ali kad su vlasti u Avganistanu pobegle, Amerikanci su prebacili te helikoptere u Ukrajinu. Drugi helikopteri stigli su iz Poljske, Rumunije, Češke i Slovačke. Rezervne delove u tim zemljama skidaju sa starih letelica što, naravno, nije dobro za sigurnost letenja.

Rukovodstvo u Kijevu “smislilo” je novi način da dođe do aviona – pokušava velikim novčanim nagradama da pridobije na svoju stranu ruske pilote koji bi sa sobom prebacili i letelice. Za sada nisu uspeli da nagovore ni jednog.

U ponedeljak 25. jula ruska Federalna služba bezbednosti je pokazala snimak iz kojeg se vidi kako je Ukrajinska vojna obaveštajna služba uz pomoć britanske MI-6 pokušala da vrbuje ruske pilote. NJima je ponuđena suma od dva miliona dolara kao i prebacivanje njihovih porodica u jednu od evropskih zemalja. Već su njihovim porodicama pripremili pasoše Rumunije i Češke, naravno sa lažnim imenima i prezimenima. Ukrajinci su tražili da se prebace bombarderi SU-24, kao i lovci SU-34.

Interesantno je da je jedan od važnih aktera u toj špijunskoj akciji vrbovanja ruskih pilota bio Bugarin Hristo Grozev (53). On je angažovao pristalice ruskog disidenta Alekseja Navaljnog, koji se sada nalazi u zatvoru, da kao kuriri donesu pošiljku ukrajinskih obaveštajaca. Sve je to pomno pratila ruska kontraobaveštajna služba i pohapsila kurire koji su kasnije “propevali”.

BRITANSKA SLUŽBA I BUGARIN GROZEV

HRISTO Grozev je upetljan u sve poslednje afere koje su se dogodile sa ruskim građanima.

Predstavlja se kao rukovodilac “Belingketa”, koji se tobože bavi novinarskim istraživanjima, a zapravo po instrukcijama zapadnih obaveštajnih službi vrbuje ljude i prikuplja podatke kojima pokušava da kompromituje ruske vlasti. Jako se angažovao i da dokaže kako su ruske vlasti otrovale Navaljnog…

Studirao je na američkom univerzitetu u Bugarskoj, radio za “Slobodnu Evropu”, a u Rusiji bio predstavnik jedne američke medijske kompanije dok nije proteran.

U Moskvi tvrde da je Grozev bio glavni čovek za vezu između britanske službe MI-6 i ruskih opozicionara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije