in

Pretnja u činjenici da mašina donosi odluke, koje ne moraju biti po meri čoveka

NEMA tehnologije koja će na budućnost današnje dece uticati više nego veštačka inteligencija(AI). Njen presudni upliv počinje onog trenutka kad se dete lati pametnih uređaja, jer je razvoj njegove ličnosti trasiran upravo ovom tehnologijom najnovije generacije. Uticaj AI na našu decu i njihovo buduće ponašanje kad su u pitanju učenje i, naročito, komunikacija sa drugima, biće, po intenzitetu, uporediv sa načinom na koji je kompjuterska, ili internet revolucija “kreirala” njihove roditelje.

Foto: Z. Jovanović

U razgovoru za “Novosti” na temu uticaja AI na formiranje ličnosti, ovo ističe profesor dr Rudolf Henzel, ugledni nemački psiholog i pedagog. Priznati ekspert u svojoj struci i van nacionalnih granica, nekadašnji član brojnih državnih institucija i radnih tela Nemačke u oblasti obrazovanja i vaspitanja, podseća na moto prosvetiteljstva iz pera filozofa Emanuela Kanta: “Imaj hrabrosti da koristiš sopstveni um”, odnosno, usudi se da budeš mudar.

– Budući da čovečanstvu, do danas, nije pošlo za rukom da realizuje ovaj Kantov moto, neće to uspeti ni uz pomoć veštačke inteligencije – tvrdi naš sagovornik, koji je 2021. za svoj doprinos Srbiji, dobio priznanje “Kapetan Miša Anastasijević” Beogradskog i Univerziteta u Novom Sadu. – Mnogi roditelji se brinu da njihova deca nemaju potrebnu inteligenciju da uspešno završe školsku godinu. Oni, međutim, moraju da znaju da, iz rezultata pedagoško-psiholoških istraživanja i školskog iskustva, proističe da ima mnogo manevarskog prostora da se inteligencija “doradi”.

Na pitanje kako veštačka inteligencija utiče na razvoj dece, budući da bi ova tehnologija mogla da “poništava” potrebu za sticanjem znanja, na primer, čet dži-pi-ti, profesor Henzel ističe da AI ne isključuje ljudsku potrebu za znanjem. Inteligencija je, dodaje, sposobnost čoveka da se prilagodi nepoznatim situacijama i da reši novonastali problem.

– Iskustvo nas uči da slab uspeh, po pravilu, nije posledica manjka inteligencije, nego najpre edukativnih grešaka nastavnika. Ova veza, mora da se uzme u obzir uvek kada postoje teškoće pri učenju i ako je obrazovni učinak slab. Stvarni preduslov deteta da uči je njegov osećaj sopstvene vrednosti. Životnu hrabrost i samopoštovanje stiču, pre svega, deca koja rastu u uređenom porodičnom okruženju.

S druge strane, najteža i najopasnija blokada za intelektualno postupanje je strah deteta. Ali, ni maženje i ugađanje nije dobar preduslov za njegovu sposobnost učenja. Inteligenciju i nadarenost u svakom trenutku pozitivnim delanjem moguće je promeniti, doraditi i nadograditi, ali se roditelji često ne trude da pruže deci potporu na tom polju.

Ima, dakle, nade da se od AI uzme ono najbolje, a da se, istovremeno, pogubni uticaji kontrolišu i kanališu. O toj kontroli, odnosno njenom odsustvu govori nemački aktivista za građanska prava Matijas Špilkamp koji, ističe prof. Henzel, upozorava na kršenje ljudskih prava i problematičnu upotrebu tehnologije. Špilkamp kaže da će najveća šteta proizići iz sposobnosti AI da ljude kontroliše, dakle, da ih praktično liši slobode, što je pogubno, a posebno za decu.

Na moguće odsustvo kontrole AI upozorio je, paradoksalno, jedan androidni robot, koji je na pitanje čega se najviše plaši, odgovorio “budućnosti u kojoj će AI nadjačati ljude”!

Kako nova tehnologija utiče na formiranje ličnosti, da li su moralne norme u opasnosti od veštačke inteligencije i da li se čovečanstvo ikada našlo pred većim izazovom kad je nova tehnologija u pitanju, samo su neke od tema koja zaokupljaju sve one koji se bave edukacijom najmlađih i njihove roditelje.

Profesor Henzel podseća da se AI pojavila još sredinom pedesetih godina prošlog veka, kad se polazilo od ideje da će njena svrha biti isključivo stvaranje viška vrednosti u ekonomiji. Danas je ona deo celokupne kampanje digitalizacije koja se proteže na mnoge, ako ne sve, oblasti života. Utiče na to kako učimo, radimo, komuniciramo, trošimo, organizujemo slobodno vreme, ukratko, kako se ponašamo u svakodnevnom životu.

Krajnji cilj AI je da razume i bude u stanju da reši svaki intelektualni zadatak koji čovek može da obradi. AI ima sposobnost da naš uobičajeni životni stil radikalno promeni, da prekroji našu socijalnu komunikaciju i postupanje sa prirodnim resursima, veli naš sagovornik. Ona je veliki izazov za čovečanstvo, jer može ljudima da olakša svakodnevicu, ranije prepozna bolesti, ili da efikasnije nadzire biodiverzitet. Ali, može da se koristi i u svrhu koja, iz ugla ljudskih prava, ne sme da se toleriše, kao što je, na primer, gušenje različitosti (mišljenja) ili diskriminacija manjina.

– Mašina koja je sposobna da na osnovu svojih saznanja donosi odluke, a nije obavezna da ih donosi onako kako bi to činio čovek, sama po sebi je pretnja. Čovek zato ne sme mašini slepo da prepusti svoju odgovornost. Takva greška ni se negativno,moguće i fatalno, odrazila na čovečanstvo – upozorava Henzel.

Na pitanje zašto se vodeći uticajni IT stručnjaci, kao što je recimo, Ilon Mask zalažu za ograničenje veštačke inteligencije iako je to njihov biznis i da li oni zaista rade nauštrb svog profita, naš sagovornik podseća na Maskovu izjavu na međunarodnom samitu o bezbednosnim pitanjima vezanim za AI u kojoj tvrdi da “je AI jedna od najvećih pretnji po čovečanstvo”. Profesor Henzel pretpostavlja da je ova Maskova ocena, motivisana činjenicom da je prvi put u svojoj istoriji čovek stvorio nešto što je inteligentnije od njega samog. Upravo zato, Mask poručuje da “moramo da pokušamo da usmerimo AI u pravcu koji bi bio u korist čovečanstva”.

Upravo zato su, ističe naš sagovornik, predstavnici vlada 28 zemalja potpisali zajedničku izjavu u kojoj se kaže da AI nudi neslućene mogućnosti, ali nosi rizik od katastrofalne štete.

– Roditelji treba da se upoznaju sa prednostima i manama AI da bi, u skladu sa njima, mogli pre svega da zaštite decu od negativnih posledica novih “čovekolikih” tehnologija – ističe prof. Henzel.- To moraju da učine pod hitno jer današnja deca, već u uzrastu od tri, četiri godine, mogu da opslužuju uređaje kao što su Aj-ped, pametni telefon i digitalni asistent, Amazonova “Aleksa”.

Da li će i kako, uprkos činjenici da im tehnologija ispunjava sve želje, deca ipak želeti i naučiti da obzirno i odgovorno komuniciraju i samostalno stiču znanja i da ih potom koriste, ne zavisi isključivo od tehnologije. Naprotiv.

– Odrasli moraju da budu u stalnom dijalogu sa decom i da im omoguće da postavljaju pitanja, a roditelji treba da se staraju o tome da, i pošto odrastu, potomci traže njihov savet – ističe prof. Henzel. – Unesko je usvojio međunarodne preporuke po pitanju AI koje valja bez odlaganja sprovesti. Ova organizacija UN pozvala je međunarodnu zajednicu da primeni njene preporuke kad je u pitanju etika korišćenja AI. Time je reagovala na apel više od hiljadu eksperata iz oblasti tehnologije, istraživanja i nauke, koji su zahtevali da se pauzira u daljem razvijanju veštačke inteligencije.

 

Evropski parlament uskoro glasa

ZVANIČNICI EU postigli su privremeni dogovor o prvim sveobuhvatnim zakonima koji regulišu upotrebu veštačke inteligencije. Posle 36 sati razgovora, pregovarači su se dogovorili o pravilima oko AI u sistemima kao što su čet Dži-Pi-Ti i prepoznavanje lica. Evropski parlament glasaće o tim nacrtima zakona u prvim nedeljama Nove godine, ali će i poslednji zakon iz tog paketa, stupiti na snagu tek 2025. Šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen ocenjuje da će Zakon o veštačkoj inteligenciji pomoći razvoju tehnologije koja ugrožava bezbednost i prava ljudi.

Kako se snaći u novom svetu

NA koji način veštačka inteligencija menja proces učenja, šta su prednosti i mane njene upotrebe u obrazovanju, te koja su znanja i veštine potrebni nastavnom kadru i učenicima kako bi se obezbedilo da se mogućnosti koje veštačka inteligencija pruža koriste za dobrobit celog društva – samo su neke od tema kojima se bavila Konferencija o uticaju novih tehnologija, a posebno veštačke inteligencije na obrazovanje “Svet ispred nas”. Početkom decembra ovaj skup, u organizaciji Programa UN za razvoj (UNDP), Fondacije “Petlja”, uz podršku Vlade Srbije i Ministarstva prosvete, okupio je u “Palati Srbija” više od 600 nastavnika i stručnjaka iz oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije