Poslednje pripreme za sutrašnju sahranu rimskog pape emeritusa Benedikta 16.

OSIM zvaničnih delegacija Nemačke i Italije, na sutrašnjoj sahrani pape emeritusa Benedikta 16. neće biti i onih iz drugih zemalja, s obzirom na to da se ne radi o papi koji je do smrti bio na prestolu.

Foto: Tanjug/AP photo

Ipak, u Rim će stići, po ličnoj želji, među prvima najavljeni, poljski predsednik Andžej Duda, belgijski kralj Filip i španska kraljica Sofija, predsednik Portugalije Marčelo Rebelo de Sousa. Prisustvovaće i čitav diplomatski kor zemalja akreditovanih pri Svetoj stolici.

Iz Racingerove rodne Nemačke stiže predsednik Frank Valter Štajnmajer, premijer Bavarske Markus Zeder, a ispred Italije biće tu predsednik Republike Serđo Matarela. U danima odavanja pošte koje je počelo od ponedeljka, gde dnevno prođe oko 65.000 ljudi, smatra se da će stići i oko 70.000 Bavaraca – vozovima, autobusima, avionima. Na Trgu Svetog Petra za njih će biti rezervisana posebna mesta na dan sahrane. Moći će da uđu već u 8.30, a ceremonija sahrane počinje u 9.30 i izvesno je da će je predvoditi papa Franja.

Biće to sahrana 265. pape, skromna, kako je želeo Benedikt. No, evidentan je i “protokolarni rebus”, jer nikada se nije u istoriji Katoličke crkve dogodilo da jedan papa obavlja pogrebnu ceremoniju na sahrani drugog.

Već su, inače, započele pripreme na mestu gde će papa Franja obaviti ritual sahrane, postavljaju se ogromni ekrani na svim stranama Trga Svetog Petra, kako bi svi pridošli mogli da prate ceremoniju. Za garantovanje bezbednosti angažovano je preko 1.000 pripadnika snaga javnog reda, jer se pretpostavlja da će se na Trgu Svetog Petra sutra naći između 50.000 i 60.000 ljudi.

Posle sahrane, kako je papa Racinger i želeo, kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima biće spušten u Vatikanske pećine (grotea) na grobno mesto gde je počivao papa Jovan Pavle Drugi pre nego što je proglašen za sveca i prenet u Baziliku Svetog Petra.

ORBAN PRVI

Mađarski premijer Viktor Orban bio je prvi šef vlade koji je odao poštu bivšem papi nakon italijanske premijerke Đorđe Meloni. Stajao je zajedno sa suprugom pored Benediktovog tela nekoliko trenutaka, moleći se.

NOVA PRAVILA

Očito, Benedikt 16. neće biti i poslednji papa koji je sam sebe penzionisao. Indirektno je to najavio i papa Franja kada bude imao ozbiljne probleme sa zdravljem. Vatikan, stoga, sprema pravila koja će ubuduće da vrede za bivše pape.

ODLAZAK “OKLOPNOG KARDINALA”

IZBOR bavarskog kardinala za poglavara Rimokatoličke crkve Jozefa Racingera bio je nastavak tradicionalne, konzervativne struje u crkvi. Rođen pre 95 godina u malom nemačkom mestu Marktl, sa mesta minhenskog nadbiskupa, na poziv Jovana Pavla, poljskog pape Karola Vojtile, došao je u Rim. Zvali su ga “oklopni kardinal”, slovio je kao konzervativan i strog. Neki su mu zamerali što je u vreme Hitlera bio raspoređen u Hitlerovu mladež, ali je odgovarao da je odmah napustio tu organizaciju i bio protivnik nacista. Međutim, pred kraj rata završio je u američkom zarobljeništvu. Ubrzo je pušten. Zauzimao se za pomirenje Katoličke i Pravoslavne crkve, ali se i držao tradicije kada je reč o unutrašnjem životu Crkve. Filozof koji je napisao brojne knjige, ljubitelj muzike, skroman, ipak se našao u epicentru skandala kada je, kao nadbiskup Minhena, zataškao najmanje četiri slučaja pedofilije u vrhu crkvene hijerarhije. Benedikt 16. podržavao je i proglašenje Alojzija Stepinca za sveca, ali to nije učinio.

Ređanje afera u crkvi, finansijskih i onih u vezi sa pedofilijom, curenje poverljivih dokumenata iz srca Vatikana, teško je podnosio. Februara 2013. godine se odrekao službe, što nije zabeleženo vekovima. Uzeo je naziv papa emeritus. Skriven od sveta Benedikt 16. je, ipak, davao intervjue, a pre sedam godina objavio i memoare “Poslednji razgovori” što je bilo prvi put u istoriji crkve da bivši papa analizira svoj pontifikat. No, usledilo je i zapaljivo saznanje da je zataškavao još pedofilskih skandala. J. KERBLER