in

Osnivaču Vikiliksa u SAD preti kazna od 175 godina zatvora

OSNIVAČ “Vikiliksa” Džulijan Asanž će 20. i 21. februara 2024. godine imati finalno ročište pred Visokim sudom u Londonu, nakon skoro četiri godine provedene u ozloglašenom britanskom zatvoru “Belmarš”, što će najverovatnije biti poslednja prilika da bude sprečeno njegovo izručenje Sjedinjenim Američkim Državama.

Foto: AP

Asanžu u SAD preti kazna od 175 godina zatvora zbog objavljivanja dokaza o ratnim zločinima koje je američka vojska počinila u Avganistanu i Iraku.

Visoki sud će u februaru razmotriti raniju presudu Višeg suda donetu u junu 2023. godine kojom je osnivaču “Vikiliksa” odbijeno pravo na žalbu.

Sudije će odlučiti da li će Asanž imati mogućnost da nastavi da argumentuje svoj slučaj pred britanskim sudovima ili će iscrpeti sve mogućnosti dalje žalbe u Velikoj Britaniji i ući u proces ekstradicije.

Ukoliko sud ne bude stao na stranu Asanža, ostaje mu mogućnost žalbe pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Pristalice Asanža pozivaju “sve koji podržavaju slobodu medija” da im se pridruže u Londonu i širom sveta na protestima u znak podrške osnivaču “Vikiliksa”.

Supruga osnivača “Vikiliksa” Stela Asanž poručila je da se u poslednje četiri i po godine značajno pogoršalo psihičko i fizičko stanje njenog supruga.

– Uz mnoštvo dokaza koji su izašli na videlo od prvobitnog saslušanja 2019. godine, uključujući izveštaje da su visoki američki zvaničnici bili umešani u planiranje ubistva mog muža, jasno je da je pravično suđenje na tlu SAD nemoguće. Progon ovog nevinog novinara i izdavača mora da se okonča – istakla je ona.

Glavni urednik “Vikiliksa” Kristin Hrafnson takođe je podržao Asanža, rekavši da “nema štampe, bez zaštite prava na slobodan rad”.

– Džulijanov slučaj je važan. Velika Britanija treba da odluči da li želi da bude utočište za slobodnu štampu ili želi da bude saučesnik u degradaciji jednog od osnovnih postulata naše demokratije. Ovo je poslednja šansa za sudije u Velikoj Britaniji da zaustave ovo nepravedno izručenje nevinog čoveka – istakao je Hrafnson.

Dok je bio na poziciji specijalnog izvestioca UN za torturu, Nils Melcer je objavio izveštaj o Asanžu, u kojem je naveo da osnivač “Vikiliksa” pokazuje “sve simptome koji su tipični za osobu koja je podvrgnuta mentalnom mučenju”.

On je naveo da Asanž pati od “ekstremne anksioznosti i stresnih stanja koje karakterišu nesanica i nemogućnost opuštanja”.

– Psihička tortura traje mesecima i posledica je međunarodnog pritiska – istakao je Melcer.

Prošle godine, više od 60 poslanika australijskog parlamenta pozvalo je Sjedinjene Države da odustanu od procesuiranja Asanža, dodavši da se slučaj “otegao na više od jedne decenije”.

– Pogrešno je to što je gospodin Asanž progonjen i što mu je uskraćena sloboda – naveli su parlamentarci u otvorenom pismu.

Sa druge strane, američki zvaničnici su odbacili navode australijskih poslanika.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je da razume “zabrinutost i stavove Australijanaca”, ali je dodao da je “veoma važno da prijatelji u Australiji razumeju zabrinutost SAD zbog Asanžove navodne uloge u jednom od najvećih  curenja poverljivih informacija u istoriji naše zemlje”.

On je istakao da je Asanž navodno doveo u rizik nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država.

Džulijan Asanž i “Vikiliks” prvi put su postali poznati široj javnosti 2010. godine kada su na tom sajtu objavljene stotine hiljada tajnih poverljivih dokumenata i diplomatskih depeša, što je do danas ostao najveći bezbednosni propust te vrste u američkoj vojnoj istoriji.

Asanžu u SAD preti kazna od 175 godina zatvora na osnovu Zakona o špijunaži koji je usvojen 1917. godine u jeku Prvog svetskog rata kako bi se, između ostalog, suzbila kritika Sjedinjenih Američkih Država zbog ulaska u rat i njihovih vojnih aktivnosti.

Zakon nikada ranije nije korišćen za krivično gonjenje novinara ili medija koji su objavili poverljivi materijal.

Od 2012. godine nalazio se u ambasadi Ekvadora gde je dobio politički azil koji je tražio da bi izbegao izručenje Švedskoj, koja ga je teretila za silovanje, odnosno izručenje SAD.

Nakon smene vlasti u Ekvadoru 2019. godine, ambasada te zemlje mu je ukinula azil a zatim ga predala britanskim vlastima , od kada se nalazi u zatvoru.

BONUS VIDEO: “JEDINO MESTO GDE SE MOŽEMO OPUSTITI”: Porodice u Gazi predah od rata traže na morskoj obali


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije