in

KOLIKO JE JAKA KINESKA VOJSKA? Stručnjaci je poredili sa američkom

Potom su najavljene i četvorodnevne vojne vežbe oko Tajvana, gde Kinezi planiraju da koristi bojevu municiju. Dopisnik Bi-Bi-Sija sa Tajvana Rupert Vingfild-Hejs navodi da su, prema dostupnim informacijama, i kineski nosači aviona i prateći ratni brodovi krenuli ka Tajvanskom moreuzu.

On je naveo da ovi događaji imaju potencijal da prerastu u ozbiljnu krizu. Peking je, podseća, isto uradio 1996. godine kada je situacija prerasla u tzv. “krizu u Tajvanskom moreuzu”. Ali u to vreme, zone kineske vojne vežbe bile su van teritorijalnih voda Tajvana. Ovoga puta, tri od šest zona zadiru u teritorijalne vode Tajvana. Ovo je bez presedana, smatra Vingfild-Hejs, prenisi Indeks.hr.

Kineska vojska je najveća borbena snaga na svetu, ima više od dva miliona aktivnog osoblja, dok Amerikanci imaju oko 920 hiljada aktivnih ljudi. U kopnenim snagama Narodnooslobodilačke vojske nalazi se više od 915.000 aktivnih vojnika. SAD ima 486 hiljada.

Kineska mornarica je najveća mornarica na svetu. Takođe, njene podmornice imaju mogućnost lansiranja projektila sa nuklearnim oružjem.

Kako je prenela Al DŽazira, vazdušne snage su takođe porasle i postale najveće u azijsko-pacifičkom regionu i treće po veličini u svetu, sa više od 2.500 aviona i približno 2.000 borbenih aviona, navodi se u godišnjem izveštaju američke kancelarije, objavio je ministar odbrane.

Kina očigledno takođe aktivno radi na razvoju hipersoničnih projektila, koje putuju pet puta brže od brzine zvuka. Kina je negirala testiranje hipersoničnih projektila, ali kako prenosi Bi-Bi-Si, zapadni stručnjaci veruju da dva lansiranja raketa prošlog leta pokazuju da je njena vojska na dobrom putu da ih nabavi.

Nejasno je koje tačno sisteme Kina razvija, hipersonične krstareće rakete ili sisteme za frakciono orbitalno bombardovanje, a postoji i mogućnost da je Kina uspela da kombinuje ova dva sistema.

– Kinezi shvataju da su daleko zaostali, pa pokušavaju da naprave veliki napredak kako bi preskočili druge sile. Razvijanje hipersoničnih projektila je jedan od načina na koji to pokušavaju da urade – rekao je dr Zeno Leoni sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Kako piše Bi-Bi-Si, Kina je u potpunosti posvećena razvoju budućih vojnih metoda zasnovanih na disruptivnim tehnologijama – posebno veštačkoj inteligenciji. Kineska akademija vojnih nauka dobila je mandat da osigura da se to dogodi “fuzijom civila i vojske”, drugim rečima, spajanjem kineskih privatnih tehnoloških kompanija sa odbrambenom industrijom zemlje.

Izveštaji sugerišu da Kina možda već koristi veštačku inteligenciju u vojnoj robotici i sistemima za navođenje projektila, kao i bespilotne letelice i bespilotne mornaričke brodove. U julu ove godine, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države i EU optužile su Kinu da je izvršila veliki sajber napad usmeren na servere Majkrosoft Eksčejndža.

Veruje se da je napad pogodio najmanje 30.000 organizacija širom sveta i da je imao za cilj da omogući špijunažu velikih razmera, uključujući pribavljanje ličnih podataka i intelektualne svojine.

Međutim, činjenica da ima najveću kopnenu vojsku, najveću mornaricu i treće po veličini vazdušne snage na svetu ne znači nužno da je reč o zaista moćnoj vojnoj sili koja može da se takmiči sa Sjedinjenim Američkim Državama.

SAD su 2021. godine u svoj vojni budžet izdvojile 801 milijardu dolara, dok je vojni budžet Kine iznosio 293 milijarde dolara.

Kineska mornarica, na primer, kako piše Al DŽazira, ima više brodova od američke, ali se flota sastoji uglavnom od manjih plovila. Ima tri velika nosača aviona, Liaoning i Šandong. Do nedavno je imao samo dva nosača aviona, dok je treći nosač aviona porinut nedavno, u junu. SAD imaju 11 nosača aviona, najviše na svetu.

Vazdušni univerzitet u Alabami doneo je detaljno poređenje američkih i kineskih vojnih snaga. Iako je treća najveća vazdušna sila na svetu, prema ovoj analizi, Kina zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama.

Na primer, SAD su opremljene sa 426 aviona C4ISR, dok Kina ima samo 22 takva aviona. Kineska vojska ima 441 avion sa fiksnim krilima i 118 helikoptera, dok američka ima 2.448 letelica i 1.249 helikoptera.

Broj kineskih bojevih glava je približno 200 i očekuje se da će se udvostručiti u narednoj deceniji. Poređenja radi, Sjedinjene Države imaju blizu 4.000 superiornih nuklearnih bojevih glava sa 1.600 strateških oružja.

Što se tiče vojske, navode se zastarele komandne strukture, nekvalitetni kadrovi i korupcija.

– Lojalnost Narodnooslobodilačke armije Komunističkoj partiji smanjila je vojne sposobnosti. Kineska vojna struktura nije sklona riziku i ima nizak nivo poverenja u podređene – navodi se u analizi.

Kažu da je Kina treća vojna sila na svetu. Međutim, General-major Narodne oslobodilačke armije DŽang Šaodžong je rangirao vojnu moć Kine 2020. godine na peto mesto iza Sjedinjenih Država, Rusije, Britanije i Francuske.

On je ratno vazduhoplovstvo Narodnooslobodilačke vojske svrstao na sedmo mesto u svetu zbog nedostatka borbenih aviona četvrte generacije i najsavremenijih dronova. Prema rečima generala Šaodžonga, Kina će postati druga najveća vojna sila na svetu tek 2049. godine, kada proslavlja stotu godišnjicu.

Geopolitički analitičar Mangeš Savant napisao je da kineski vojni budžet ne može da se takmiči sa kombinovanom moći Sjedinjenih Država, Indije, Japana i Australije.

– Same Sjedinjene Države troše više na nacionalnu odbranu nego Kina, Indija, Rusija, Saudijska Arabija, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan, Južna Koreja i Brazil zajedno. Može li Kina to sebi priuštiti? – pitao se.

– Kini nedostaje globalni domet jer nema inostrane odbrambene ugovore ili prekomorske logističke baze snabdevene vojnim zalihama. Sjedinjene Države predvode NATO i istovremeno pružaju odbrambeni kišobran Japanu i Južnoj Koreji. Sjedinjene Države imaju 29.500 vojnika raspoređenih u Južnoj Koreji i još 45.000 u Japanu.

– Sjedinjene Države takođe imaju bilateralnu vojnu saradnju sa Australijom, Filipinima, Tajlandom, Indijom, Singapurom, Indonezijom i Vijetnamom – napisao je on.

Napisao je da su sovjetski sistemi naoružanja bili veoma traženi u Sjedinjenim Državama kako bi saznali njihove prednosti i slabosti.

– Izvestan broj borbenih aviona sovjetske proizvodnje prebegao je tokom Hladnog rata. Irački MiG-21 je prebegao u Izrael, dok je sovjetski MiG-25 sleteo u Japan. Letelice su kasnije predate Sjedinjenim Državama da dešifruju tehničke detalje.

– Međutim, američke obaveštajne agencije ne organizuju na sličan način prebeg kineskih borbenih aviona, jer Sjedinjene Države nemaju interesa za zastarelu kinesku tehnologiju – navodi se u saopštenju.

Stručnjak za međunarodne odnose Tejlor Fravel je na ovu temu napisao da Kina jednostavno nije vojna supersila.

– Malo je dokaza o kineskim planovima da izazovu Sjedinjene Države. Vojna moć Kine je minijaturna u poređenju sa Sovjetskim Savezom, bivšim protivnikom SAD.

Narodnooslobodilačka armija priznaje američku vojnu superiornost. Kineski naučnici kao što su Ksu Ruike i Sun Degang priznaju da je Kina ekonomska teška kategorija, ali da je vojna perjanica i da će to ostati decenijama koje dolaze. – Sjedinjene Države održavaju vojnu moć bez premca, a Kina nije u poziciji da je ospori – rekao je on.

Postoji još jedan argument koji kaže da je Kina neuporediva sa SAD, a to je iskustvo ratovanja. Kako je prenela Al DŽazira, ovo je potencijalno veći problem od velike količine relativno zastarelog naoružanja koje ograničava borbene sposobnosti kineske vojske.

– Bilo je to 1979. godine kada je Kina poslednji put učestvovala u sukobu u stvarnom svetu u Vijetnamu – objasnio je Ši Jang, kineski vojni analitičar iz Pekinga.

Iako sve ove reči govore prilično poražavajuće o kineskoj vojsci, treba reći da je to samo u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, to ne znači da Kina iz godine u godinu vojno ne napreduje i da ne smanjuje jaz sa SAD.

– Trenutna američka vojna prednost nad Kinom je malo verovatno da će se održati. Kina ima prirodne geografske prednosti, dok američke snage moraju da upravljaju skupim i ranjivim ekspedicionim bazama i logističkim linijama. Kineski odbrambeni budžet će verovatno nastaviti da raste brže od potrošnje SAD, za koju se predviđa da će ostati nepromenjen.

– Tehnološki inferiorna kineska vojska će zatvoriti mnoge postojeće praznine brže nego što američka vojska može da stvori nove. A za mnoge vojne scenarije, kao što je sukob u Tajvanskom moreuzu, Peking će moći bolje da apsorbuje gubitke od Vašingtona – navodi se u istraživačkom centru fondacije Karnegi.

Prema rečima Metjua P. Funajolea, stručnjaka za Kinu u Centru za strateške i međunarodne studije, Kina zaista brzo napreduje, posebno u pogledu svoje mornarice.

– Kina i dalje dosta zaostaje za SAD u ukupnoj potrošnji. SAD održavaju globalno prisustvo i imaju vojnu imovinu širom sveta, ali kineske snage su mnogo više lokalizovane unutar regiona. Takođe troše više nego Koreja, Japan i Vijetnam zajedno – rekao je on za Si En En.

U pogledu tehnologije, Funajole je tvrdio da SAD i dalje imaju prednost u istraživanju i razvoju, ali da Kina očigledno radi na tome da sustigne korak u određenim oblastima.

– Treći kineski nosač aviona koristi sistem katapulta za lansiranje aviona – to je napredna nova tehnologija. Kada Kina razvije svoj prvi nuklearni reaktor za pogon nosača aviona, to će biti nešto o čemu će ljudi početi da pričaju. Moramo da imamo sveobuhvatnije razumevanje prostora u koji Kina ulaže, gde Kina gradi svoju vojsku i šta to nužno znači – upozorio je on.

Međutim, ukazao je i na veliku kinesku manu.

– SAD, u dobru i zlu, bile su najamnika u sukobima širom sveta prilično dosledno od kraja Drugog svetskog rata, dok je kineska vojska nekontrolisana. Jedino mesto gde Kina ne može da skoči napred, jer se zasniva samo na iskustvu, jeste kadrovska komponenta – rekao je on.

GALERIJA: Moć zmaja sa istoka: Oružane snage Kine

“>

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP