FILIP GRBIĆ OBJASNIO ZAŠTO PODRŽAVA VUČIĆA: “Shvatio sam da Srbija ima novu generaciju političara”

KOLUMNISTA “Kompasa” i filozof Filip Grbić otkrio je večeras u emisiji “Prva tema” na TV Prva zbog čega se odlučio da podrži listu Aleksandra Vučića “Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić”.

Foto: printskrin TV Prva

– Predsednika Vučića i Srpsku naprednu stranku javno podržavam od marta meseca. Ovaj, možda neko vreme pre toga implicitno. Da, dakle, u martu mesecu sam ja prvi put bio gost u podkastu “Novo doba”, kod sjajnog mladog političara Alekse Grubešića, gde smo imali jedan dug razgovor, snimljen, o mojim omiljenim temama: konzervativizam protiv levog liberalizma, i uticaj na umetnost i kulturu generalno, i tako dalje. Ja pre toga nisam imao prilike da upoznam aktiviste Srpske napredne stranke. Mogu reći da je Aleksa Grubešić jedan od prvih naprednjaka s kojim sam se upoznao. A onda smo uveče, onda je rekao, kaže: “Hoćemo na večeru?”, kaže, “ima jedan čovek koji hoće da te upozna.” I onda smo seli, i pridružio nam se još jedan Aleksa Tojčić. I onda sam ja sedeo sa ta dva čoveka, i sećam se osećaja: vraćao sam se kući iz Novog Sada, a pre toga sam i ja, kako bih rekao, imao jednu vrstu otpora. I meni, kako bih rekao, kretao sam se u tim krugovima i tim, u tom miljeu gde, kako: naprednjak, SNS-ovac, to je, to je neko oportuno stvorenje, čovek bez ideologije, proračunat, samo gleda neku korist, i tako dalje. A onda sam upoznao dva momka – rekao je Đukić i dodao: 

– Koji su mi pričali kako je bilo u avgustu prošle godine u Novom Sadu, kroz šta su prošli, i lično i kao stranka. I gde smo mi prosto otvorili. Razgovarali smo i o domaćoj politici i o međunarodnim odnosima. Ja sam se vraćao tog dana kući, iz Novog Sada, puno mi je srce bilo, jer sam shvatio da u Srbiji postoji generacija novih političara, mladih političara, koji su spremni da se bore, a koji su ideološki pismeni, koji ne gledaju samo svoju korist. Naravno, oni će ljudi da imaju svoju karijeru, ali ne rade to iz koristi, nego iz uverenja. I onda sam shvatio, posle sam preko njih upoznao i neke druge ljude iz Centra za društvenu stabilnost, fondacije Svetozar Miletić, tako da… To su neke stvari koje nisu pojave, i organizacije koje nisu baš u prvom planu javnosti, ali ja mislim da je to mreža organizacija, da kažem, think tankova, naprednjačkih, koji su izuzetno značajni. I koji mogu da budu neka vrsta nukleusa, iz kog će se roditi nova generacija srpskih političara. I u to iskreno verujem, i želim im da imaju što veći uticaj u budućnosti. Dakle, to je to. Dakle, ja sam se tad, u martu, takoreći, izvršio sam jednu vrstu opklade. Ja sam rekao ovako: dakle, imamo sada anarho-plenumsku, plenumašku levicu koja je de facto pokušala da napravi jednu vrstu paralelnog suvereniteta u 2025. godini.

O blokadama ulica i puteva. 

– Nama su neki neimenovani ljudi, plenumi koje ne predviđa naš zakon, određivali ko sme a ko ne sme da uđe, ko sme a ko ne sme da prođe na raskrsnici. Dakle, to je, kako bih rekao, izazov suverenu. Ako ćemo one šmitovske definicije suverena, po kojoj je suveren onaj ko odlučuje o izuzetku, odnosno vanrednom stanju, oni su sebi dali taj atribut, važan atribut suverenosti, da su na raskrsnicama, da su u obrazovnim ustanovama uzurpirali vlast i izazvali neprikosnoveni monopol države na nasilje. Dakle, u tom trenutku, ja sam bio očajan, zato što sam pre svega video, meni je to došlo na radnom mestu. Ja sam bio profesor filozofije u 9. gimnaziji. I znate, nije vam svejedno. Kad vi kažete “u redu” to što vi hoćete da podržite studente, ali to ne može, to je protiv zakona. Drugo, nemojte mi pričati da se ne bavite politikom kad je proglas pozvao “Zastani, Srbijo” da se 16 minuta stoji na raskrsnicama, pa maloletnici izlaze sa časova da stanu na raskrsnice. Koliko je to nebezbedno, pod 1, osim što je nezakonito.

– Proglas je pozvao, a došli su svi sa onim simbolima, one krvave šake. Pa videli, to su, to su… to je Zeleno-levi front u Skupštini grada nekoliko nedelja. Ljudi, ako pratite javni život, ne možete da mi kažete da nije politika. I onda, kad pokušate da im objasnite, bolje da je politika. Jer kad je politika, u političke neslaganje, to je… neistomišljenici smo. Želimo dobro i jedni i drugi zemlji. Da. Ali se ne slažemo oko načina na koji se do toga dođe. Ne. Kad oni kažu “to nije politika, nego ljudskost”, humanitet, e onda je neistomišljenik više nije, prosto, neko s kim se politički ne slažete. On je nečovek. Nasilnik, siledžija. Stvorenje koje je ispod ljudskosti, ispod praga čoveštva. E, taj… to Andreja je upotrebila u ovoj akciji. Taj termin, i čitav taj pokret, pokušava da kriminalizuje srpstvo. Tako je. Dakle, imate razne pokušaje kriminalizacije srpstva. Preko, preko podmetanja, ovaj, predrasuda i stereotipa, i laži o tome da postoji nekakvo inherentno genocidno i agresivno tendencija u Srbima, ovaj, koja, je li, čini da Srbi imaju potrebu da stvaraju nekakve velike nadnacionalne tvorevine. To je pod 1. Pod 2 je ovo da je narod sklon nasilju i bezakonju i korupciji i tako dalje. I onda su nam potrebni proglasovci, univerzitetska elita, ljudi koji su skloni kultur-rasističkim stereotipima, kao Siniša Kovačević, dakle o njemu su glasovi Srba iz Toronta i Njujorka vredniji od glasova Srba iz okoline Niša, dakle to je čovek rekao. 

Kako je izdvojio, još uvek ga doživljava kao predsednika Republike. 

– Mene tu nešto drugo brine, znate, nema čovek svaki dan ovakvu priliku da bude u studiju i da razgovara sa, uh, gospodinom predsednikom ili… Nećete vi nikad biti običan građanin ove zemlje, znate. I Tomislav Nikolić je doživotno gospodin predsednik. Pa i Boris Tadić je gospodin predsednik, iako, iako, ovaj, sve najgore mislim o njegovoj politici. Nije, nije to sad ni važno. Dakle, mene, mene sad, pošto smo sad u ovoj prilici, to je unikatna prilika za mene. Uh, poslušao sam šta ste govorili u intervjuu sa Ksenijom SoO čak, i vi ste tada vrlo otvoreno rekli nešto što se retko događa da političari, kad su međunarodne okolnosti u pitanju, otvoreno kažu. Vi ste rekli da je uzrok ovih naših previranja ovde, ko stoji iza obojene revolucije, ovih pokušaja da se mimo demokratskih procedura i mimo volje naroda obori vlast na ulici. Vi ste rekli da je razlog broj 1, čak više nije ni priznanje Kosova, nego da je na prvo mesto izbio odnos prema Ruskoj Federaciji i tema uvođenja sankcija. Da se iza svega ovoga krije nastojanje određenih zapadnih centara moći da se promeni spoljnopolitička orijentacija zemlje, odnosno suverena i politički neutralna pozicija Srbije, koja s jedne strane ostaje na evropskim integracijama, ali je spremna da stagnira na njima, jer nije spremna da, pod cenu otvaranja klastera i poglavlja, ovaj, uvede, odnosno povredi samu sebe i povredi tradicionalna prijateljstva sa Rusijom, a i ekonomski da povredi samu sebe, to bolje znate od mene, uvođenjem tih sankcija – rekao je Grbić i dodao: 

– Dakle, dakle, to je ono što je meni sad, kako bih rekao, mi se mota po glavi. Zašto? Ivan Vujačić je ambasador, bivši, u Americi, je rekao pre nekoliko meseci na N1: “Ako Evropska unija ne bude zadovoljna ponašanjem posle izbora Srbije, dobili su domaće zadatke, mogu i da ne priznaju izbore.” I onda, kad vidim šta se u Rumuniji dogodilo, šta se dogodilo u Budimpešti, ne mogu a da ne izrazim zabrinutost u vezi s tim kako će se Evropa, pošto su to isto, to su čak veće države od naše, to su države koje su čak i u povoljnijim međunarodnim okolnostima u mnogo čemu od naše, a mi se žilavo još uvek držimo kao tačka otpora. I moje mišljenje je da se žilavo držimo, pre svega, zahvaljujući vama. Zato za mene nema nikakve, ovaj, dileme, i ponoviću ponovo u ovom studiju, da ću u nedelju, uh, mirne savesti i punog srca da glasam za vas.