F-47 ostaje na zemlji? Motor za novi američki lovac nije spreman za testove

OČEKUJE se da će američki lovac šeste generacije, F-47, obaviti svoj prvi let 2028. godine koristeći privremeni pogonski sistem, dok će napredni motori sa adaptivnim ciklusom – koji su predviđeni za operativnu upotrebu – biti spremni za integraciju tek početkom tridesetih godina 21. veka.

Foto: United States Air Force

Dva velika američka proizvođača u vazduhoplovnoj industriji takmiče se u razvoju ovih novih pogonskih jedinica: „General Electric Aerospace” sa modelom XA102 i „Pratt & Whitney” sa modelom XA103. Oba projekta su u maju 2026. godine uspešno prošla „proveru spremnosti za sklapanje” (Assembly Readiness Review) – ključnu fazu kojom se potvrđuje da su konstrukcija motora, proizvodni procesi i lanci snabdevanja dovoljno zreli za prelazak na sklapanje prototipova. Kompanija „Pratt & Whitney” je 8. maja objavila da je završila ovu proveru, a „General Electric Aerospace” je to učinio 11. maja.

Sjedinjene Države nisu razvile potpuno novi avionski motor još od 1990. godine, kada je prvi put poleteo motor F119 (peta generacija), dok je noviji model F135 u suštini bliska izvedenica tog dizajna. Značajan pad u sektoru odbrane nakon završetka Hladnog rata pokrenuo je pitanja o tome da li će program novog motora uspeti da ispuni zahteve i izbegne ozbiljna kašnjenja; naime, motor F135, razvijen za avion F-35, pokazao se kao veoma problematičan i značajno je umanjio stopu operativne ispravnosti flote. Ratno vazduhoplovstvo SAD priprema se za potencijalne aktivnosti integracije motora nove generacije oko 2030. godine, a budžetski planovi predviđaju značajna sredstva za ovaj program tokom druge polovine tekuće decenije. Vojska još uvek nije javno potvrdila koja će tačno konfiguracija privremenog motora biti korišćena u prvom primerku aviona F-47, niti da li će na avionima koji se koriste u početnim probnim letovima kasnije biti izvršena zamena motora nekim od modela sa adaptivnim ciklusom koji su trenutno u konkurenciji.

Sjedinjene Države nisu razvile potpuno novi motor za borbene avione više od 35 godina; motor F119, koji pripada petoj generaciji, prvi put je poleteo 1990. godine, dok je noviji F135 bliža izvedenica tog dizajna. Značajan pad u odbrambenom sektoru nakon završetka Hladnog rata pokrenuo je pitanja o tome da li će program novog motora moći da ispuni zahteve i izbegne ozbiljna kašnjenja, posebno s obzirom na to da se motor F135, razvijen za avion F-35, pokazao kao veoma problematičan i značajno smanjio stopu operativne ispravnosti flote. Ratno vazduhoplovstvo se priprema za potencijalne aktivnosti integracije motora sledeće generacije oko 2030. godine, a budžetski planovi predviđaju značajna sredstva za ovaj program tokom druge polovine decenije. Vojska još uvek nije javno potvrdila tačnu konfiguraciju prelaznog motora koji će koristiti prvi primerak aviona F-47, niti da li će na avionima koji će se koristiti u početnim probnim letovima kasnije biti izvršena zamena motora nekim od konkurišućih rešenja sa „adaptivnim ciklusom”.

Nakon značajne neizvesnosti u pogledu budućnosti programa F-47, njegov razvoj je postao hitniji nakon što je u decembru 2024. otkriveno da je Kina započela probne letove dva potpuno različita lovca šeste generacije — četiri godine pre nego što je planirano da SAD učine isto. Zbog ograničenja troškova, F-47 možda neće biti tako veliki, neće imati toliki dolet, niti će moći da nosi radar velikih dimenzija kao što je to slučaj kod kineskog lovca šeste generacije koji je razvila kompanija „Čengdu” (Chengdu). Uprkos velikoj masi, ovaj kineski lovac je u više navrata demonstrirao izuzetnu upravljivost, što je opovrglo rane zapadne procene da je reč o bombarderu ili jurišnom avionu, a ne o letelici optimizovanoj za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru.

XA102 i XA103 su motori sa „adaptivnim ciklusom”, projektovani tako da menjaju svoje radne karakteristike kako bi postigli ravnotežu između ekonomičnosti potrošnje goriva, potiska i upravljanja toplotnim opterećenjem. U poređenju sa konvencionalnim motorima za borbene avione, ova tehnologija omogućava veću fleksibilnost — od ekonomičnog krstarenja do leta visokih performansi — što potencijalno povećava borbeni radijus i vreme koje avion može da provede u zoni dejstva, uz istovremeno generisanje dodatne električne energije za napredne senzore i druge sisteme u letelici. Ove mogućnosti su posebno važne za avion F-47, koji se razvija za delovanje na ogromnim prostranstvima Tihog okeana. Izuzetno visoke letne performanse koje su prikazali kineski lovci šeste generacije postavile su visoke standarde s kojima američki program mora da se nosi; to će zahtevati ne samo veoma napredan pogonski sistem, već i značajan napredak u sistemima za upravljanje letom.

militarywatchmagazine.com

BONUS VIDEO – Dragijevića i Jankovića dovode u sud na pripremno ročište za ubistvo Danke Ilić