admin
Zlato se iz Obećane zemlje vraća na Stari kontinent.
Foto: Depositphotos/franckito, Depositphotos/scanrail
Evropske države sve češće sele svoje dragocene rezerve iz Severne Amerike bliže kući, a poslednja u nizu je Holandija. Njena centralna banka je ove godine prebacila 86 tona zlata iz Njujorka i Otave u London. Reč je o delu od oko 313 tona holandskog zlata koje je bilo čuvano u SAD i Kanadi.
Holanđani ovaj potez objašnjavaju potrebom da u vreme rastućih geopolitičkih napetosti budu bolje pripremljeni za ozbiljne krize, da smanje rizik koncentracije rezervi i da im zlato bude dostupnije ako zatreba. U pozadini šireg evropskog trenda je i slabljenje poverenja u SAD, koje pojedini analitičari povezuju s nepredvidivim potezima administracije predsednika Donalda Trampa. Inflacija, kamatne stope i potreba da zlato bude lako dostupno za trgovinu, dodatni su razlozi za približavanje rezervi evropskim finansijskim centrima.
– Mislimo da možda nikada nećemo morati da ga upotrebimo, ali moramo da povećamo otpornost i nivo spremnosti – poručio je guverner holandske centralne banke Olaf Slejpen.
Holandija nije usamljena. Francuska je početkom ove godine završila povratak svojih preostalih 129 tona zlatnih rezervi iz Njujorka u Pariz. Operacija je sprovedena kroz 26 transakcija od jula prošle godine do januara ove, a francuske rezerve ostale su nepromenjene na 2.437 tona, što se približava svoti od 300 milijardi evra. Po količini zlata su četvrti na svetu, iza SAD, Nemačke i Italije, odnosno peti, ako se računaju i rezerve MMF.
Jedan od glavnih zvaničnih razloga za francusko vraćanje dela rezervi bio je da zlato bude usklađeno sa savremenim međunarodnim standardima trgovanja. Operacija je omogućila i iskazivanje kapitalne dobiti od 12,8 milijardi evra. Guverner Banke Francuske Fransoa Vilroa de Galo naglasio je da odluka nije bila politički motivisana.
Sličan put mnogo ranije izabrala je Nemačka. Bundesbanka je 2013. pokrenula veliki program vraćanja zlata sa ciljem da polovinu nacionalnih rezervi čuva u Frankfurtu. Iz Njujorka je vraćeno 300 tona, a iz Pariza 374, dok je čitav program završen 2017, tri godine pre predviđenog roka. Nemci u rezervama inače ukupno poseduju 3.391 tonu.
Evropsko zlato nije se slučajno decenijama nalazilo s druge strane Atlantika. Njujork je još od prve polovine prošlog veka predstavljao finansijsko i fizičko utočište za rezerve centralnih banaka. Strah od sukoba na evropskom tlu tokom Hladnog rata podsticao je države da zlato sklanjaju na bezbedniju udaljenost, a tome su doprineli i centralna uloga dolara i značaj Njujorka u međunarodnim finansijama. Držanje poluga u istom velikom finansijskom centru olakšavalo je i transakcije između centralnih banaka.
Danas London ima posebno mesto u evropskom sistemu čuvanja i trgovanja zlatom. U devet podzemnih trezora Banke Engleske nalazi se oko 400.000 poluga, vrednih više od 200 milijardi funti, koje pripadaju britanskoj državi, stranim centralnim bankama i drugim institucijama. Prednost Londona nije samo bezbednost. Reč je o jednom od najvažnijih svetskih tržišta zlata, pa velike količine mogu brzo da budu prodate ili razmenjene.
Kada se kaže da evropske zemlje “vraćaju zlato” iz Amerike, to ne znači da stotine tona poluga obavezno prelaze Atlantik u specijalnim avionima ili brodovima. Deo zlata zaista se fizički transportuje, ali veliki deo transfera obavlja se prodajom na jednom tržištu, uz gotovo istovremenu kupovinu na drugom. Holandija je tako deo zlata prodala u Njujorku i kupila odgovarajuću količinu u Londonu, dok je Francuska primenila sličan princip prilikom vraćanja svojih rezervi u Pariz.
CENE LETE U NEBO
Povratak rezervi u Evropu događa se u vreme istorijski visokih cena plemenitog metala. Sredinom septembra zlato vredi oko 4.360 dolara za finu uncu, posle snažnog rasta poslednjih godina. Plemeniti metal tradicionalno dobija na privlačnosti u vremenima geopolitičke i ekonomske neizvesnosti, a na rast cene utiču i kretanje kamatnih stopa, vrednost dolara i velike kupovine centralnih banaka.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
