in

Porodica, to je moje sklonište (FOTO)

SREĆA je u naizgled malim stvarima. Poželeo bih svima da osete što više ljubavi oko sebe i da je isto tako poklone, jer ne postoji ništa na ovom svetu što se poklanjanjem umnožava, osim ljubavi.

Foto: Filip Šobot

Govori ovako Željko Samardžić, jedan od najvećih umetnika na našoj pop sceni. Dodaje da su mu nastupi na velikim i malim binama doneli pregršt te ljubavi koja, kako ponosno ističe, struji u dva pravca:

– Ne mogu se požaliti na 2023, osim ovog broja dvadeset tri (smeh). Da je bar trinaest, sve bi mi još lakše i lepše izgledalo.

Foto: Filip Šobot

*Koja vest, događaj ili ličnost ipak ostavlja najjači utisak?

– U mom malom svetu, ima jedan slatkiš koji se zove Anđelija, a deda je zove zlato. Ona je ispunila na najlepši mogući način svaki moj slobodan trenutak. Iskreno, za mene nema lepšeg lica i jačeg utiska. Trudim se da loše vesti, a ima ih oko nas, ne naruše moj unutrašnji mir i sklad. Porodica, to je moje sklonište.

*Oko čega ste srepeli u 2023, a kada ste bili najponosniji?

– Ponosim se svojim, ali posebno uspehom naših sportista. U protekloj godini je bilo dosta razloga za slavlje i ponos, ali je bilo i strepnje. Kada igra Novak Đoković, ja sam, verujem, napetiji nego on na terenu. Nole igra na ponos svih nas. A, ono što me brine – to su “gurkanja” velikih svetskih sila i posledice koje najteže pogađaju male i nejake.

*Šta ste naučili u prethodnih 365 dana?

– Da sam u stanju da pešačim osamnaest kilometara, kao nedavno, a da me posle ništa ne boli, da se orada najlakše namami pomoću komada morskog crva od glave, da zavežem pertle sa ovim mojim stomakom i – ono najvažnije – da je zagrljaj moje unuke jači od “bromazepama”.

*Uživate i u studiju i na koncertima…

– Jedno drugo uslovljava. Ono što je zahtevno su možda ta putovanja iumor, jer za dobar glas je neophodan odmor i san. Svaki posao ima svojih lepših i ne baš tako lepih strana. Toliko ljudi na ovom svetu, ne znaju čime bi se bavili, a ja ne samo da znam, nego upravo to radim i svim srcem uživam u tome.

*Šest koncerata – za kraj godine, u Beogradu?

– Ponosan sam na to što me u ovim mojim godinama toliko ljudi voli, poštuje i motiviše da nastavim dalje, da pevam i snimam nove pesme. Pomislim često, svi ti ljudi koji kupe kartu i dođu da se zabavimo, sigurno su imali toliko načina da provedu svoje vreme na nekim drugim mestima, sa nekim drugim ljudima, a došli su baš kod ovog starca. Zato, morao sam da dam sve od sebe, da publika ode zadovoljna svojim izborom.

*Šta je ono što publika najviše voli kod vas?

– To se još uvek pitam. Čime sam zaslužio da u moru izbora ljudi zavole baš moje pesme. Možda zato što samo pevam ono što volim i osećam.

Foto: Filip Šobot

*Kako danas izgleda proces traženja numera?

– Verujem da pesma pronalazi mene. Desilo mi se već dosta puta kroz karijeru ono čuveno – “nije kome je namenjeno, nego kome je suđeno”. Takođe, verujem u svoj osećaj za pesmu, a verujem i u autore koji me poznaju. Najveći deo mog repertoara potpisuje nekoliko imena. Mada, ne bih zapostavio i potcenio, ni one koji koji nisu toliko produktivni, ali su zaslužili svojim talentom moje poštovanje i poverenje. Ovih dana, pevušim nekoliko takvih refrena i ne mogu da dočekam, da ih i vi čujete.

*Kako definišete današnju muziku?

– Moj ukus je “stara škola”. Volim pesme koje su melodijski skockane, to mi je najvažnije. Ovaj današnji trend nije baš po mojoj meri, ali ponuda je široka, pa svako može izabrati i slušati šta god poželi.

*Muzički stil vam je raznolik, šta je najdragocenije?

– Dobra pesma, e to je suština svega. Zaista mi nije važno da li miriše na narodnu ili zabavnu. Svojevremeno, zamalo sam odbio “Kafansku pevačicu”. Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa imali su drugačiji stav i ubedili su me suprotno i, evo, godinama to je jedna od mojih najpopularnijih pesama.

*Kakve nam numere spremate za 2024. godinu?

– Radim sa svojim producentom već neko vreme na jednom, rekao bih, konceptualnom albumu, što je danas jako redak pristup. U prevelikoj trci sa vremenom, uglavnom se rade singlovi koji relativno kratko privlače pažnju publike. Želja nam je da napravimo jedan album, po starom receptu ida ponudim pesme, koje će se pevati u kafani, na žurki, u hladnim, zimskim noćima pored nekog kamina ili u zagrljaju voljene osobe. Neke smo već priveli kraju i nadam se da ćete u 2024. moći i vi da uživate u pesmama koje su malo drugačije od ovog što se danas nudi kod nas. Mirisaće to na osamdesete, a neke su tada i nastale. Moj folder u mobilnom telefonu pun je neke dobre muzike i verujte mi da mi je najveći problem šta izabrati i objaviti.

*Ako izuzmemo zdravlje, sreću i novac, šta biste poželeli sebi u Novoj godini?

– Sa ovim što ste izuzeli, bio bih presrećan da mi se ostvari bar upola. Za sreću je potrebno malo. Moje iskustvo me naučilo da treba biti skroman. Poželeo bih da neke moje novodolazeće pesme dobiju lepu dobrodošlicu kod publike i da ih, kao i neke stare, sa zadovoljstvom pevamo.

Foto: Privatna arhiva

Smetam u kuhinji

*DA li ste i vi za vreme praznika zaduženi za pripremu nekog jela, ili to prepuštate supruzi?

– Motam po kuhinji, ali mojoj domaćici, kako kaže, to više odmaže, nego što koristi. Dakle, bolje da ne smetam.

Foto: Privatna arhiva

Ploče i gramofon

*NOSTALGIČNO se, kaže Samardžić, seća gramofona i ploča:

– Sećanje je kao optimističan objektiv, gde prošlost izgleda lepša i dragocenija.

Foto: Privatna arhiva

Mudrost Meše Selimovića

– MOTA mi se ovih dana po glavi mudrost velikog Meše Selimovića: “Živišto lepše, ali tako da te nije stid”. Zato, uživajte i neka vam je srećna Nova 2024. godina i srećan Božić – poručio je našim čitaocima Samardžić.

 

BONUS VIDEO:

NAJLEPŠE JE DAROVATI LjUBAV | Novogodišnji “Novosti” intervju | Lepa Brena

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije