in

OVO SE PAMTI ZA CEO ŽIVOT! Rokviću ispred zgrade komšije priredile doček, scena sa dečicom ga je raspametila

OVO SE PAMTI ZA CEO ŽIVOT! Rokviću ispred zgrade komšije priredile doček, scena sa dečicom ga je raspametila

PEVAČ Nikola Rokvić je nakon više od mesec dana pešačenja stigao kući.

Foto Instagram/nikolarokvic

Rokvić je po povratku sleteo na aerodrom Nikola Tesla, gde su sa njim novinari sumirali utiske sa humane misije, a pevač se potom uputio ka zgradi na Novom Beogradu, gde živi sa porodicom.

Ispred ulaza su ga dočekale brojne komšije i deca iz kraja, koja su u trenutku kada je Nikola izašao iz kola u glas rekli:

“Dobrodošao kući”, poručili su mu oni, a Rokvić nije mogao da sakrije oduševljenje, pa im se srdačno zahvalio i sve ih izljubio.

– Kakve komšije imam!!! Ovo se pamti ceo život!!! Bog vas blagoslovio dragi moji!!! – napisao je Nikola Rokvić koji je ovaj dirljivi trenutak podelio na svom profilu na društvenoj mreži Instagram.

Podsetimo, Nikola Rokvić je pred kamerama govorio o danima na Egini, najvećim iskušenjima tokom puta, ali i velikoj podršci koju je dobijao tokom proteklih mesec dana.

– Slegli su se utisci, veoma sam zadovoljan i radostan, ovo je veliko životno iskustvo. Malo sam i odmorio zajedno sa porodicom. Egina je prelepa, ima divne plaže, uspeli smo i da se okupamo – rekao nam je Rokvić, pa progovorio o najvećim iskušenjima koja su ga zatekla na putu.

– Situacije sa životinjama i ti neki predeli gde sam bio potpuno sam u šumama i njivama, gde sam išao mimo puta. I kada sam ušao u Grčku, taj prvi dan je bio baš težak, zbog promene klime, velika je vlažnost. Na pola puta sam već ostao bez snage… Posle sam se privikao i klimatizovao.

Rokvić je otkrio i kako su izgledale njegove noći. Gde je spavao i koliko je bio sam na ovom putovanju.

– Najveći deo rute sam bio sam. Sa mnom su krenula tri prijatelja koja su bila u kamperu gde sam i spavao. Prvu noć smo samo, dok nije stigao kamper, spavali u šatoru. Bilo je 4 stepena, nije baš sjajna opcija za šator (smeh). Inače, bila je opcija da krenemo i bez kampera, ali onda bih mnogo gubio energije da tražim smeštaj. Poznata sam ličnost, pa bi svako želeo da nas ugosti, da popričamo, i onda bi mi to oduzimalo mnogo energije za sutrašnji dan, kad moram da pešačim. Tako da, tokom rute sam u većini slučajeva bio sam. Posećivali su me s vremena na vreme ti drugari. Proveravali su da li mi nešto treba, donosili mi vodu, banane, čokoladu… Taj trenutak kad se spojimo onda iskoristimo i da me malo snime i uslikaju, pošto smo snimali dokumentarac usput, a sve pogledajte u snimku ispod.

(Telegraf.rs)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije