admin
TRANSPLANTACIJA bubrega u Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) RS trebalo bi da počne do kraja ove godine, i to nakon šestogodišnje pauze, koliko je prošlo otkad je poslednji put izvršena u toj ustanovi. Kada se govori o broju potencijalnih pacijenata koji će dobiti priliku za transplataciju, taj broj se kreće između 100 i 150. U Srpskoj je oko 1.000 pacijenata na dijalizi, a od tog broja 10 do 15 odsto su ljudi koji su potencijalni pacijenti za transplataciju, pojašnjavaju stručnjaci.
Foto: IMAGO/imago stock&people/Profimedia
Stručnjaci ističu i da će se raditi samo transpalatacije sa živih donora. Prema rečima Gorana Topića, direktora Zavoda za dijalizu i transplantaciju RS, Zavod je koordinaciono telo kojem će pacijenti moći da se obrate za sve informacije.
– Životodonorsku transplantaciju smo već radili u UKC RS, pokazali smo da imamo znanje i kapacitete, a sada želimo ponovo da je uspostavimo i unapredimo sistem. Ne smemo nijednog pacijenta izgubiti kao mogućeg kandidata za transplantaciju samo zato što nije znao gde treba da se javi i koju informaciju da dobije – rekao je Topić.
Nikola Šobot, direktor UKC RS, kaže da se radi so sveobuhvatnom programu koji uključuje sve zdravstvene institucije, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja RS, a UKC RS je integralni deo tog sistema.
– Pred nama je period koji će obeležiti zakonska, organizaciona i stručna rešenja, a da bismo u ovom programu uspeli – rekao je Šobot.
Značaj HLA labaratorije
GORDANA Guzijan iz Zavoda za transfuzijsku medicinu RS kaže da je HLA laboratorija, koja radi već godinu dana, veoma važna za dalji razvoj transplantacione medicine, jer se omogućavaju dijagnostika i lečenje pacijenata u zemlji.
– HLA tipizacija je potrebna i za buduće donore matičnih ćelija i organa, a potrebna je za pacijente koji se pripremaju za transplantaciju – pojašnjava Guzijanova.
Dodao je da će početi manjim koracima i pokrenuti ono što je već postojalo u UKC.
– To se odnosi na transplantaciju bubrega, koja je bila zaustavljena. Mi smo već planirali da to uradimo, no bilo je nekih zastoja – istakao je Šobot.
Alen Šeranić, ministar zdravlja RS, kaže da se u poslednjih nekoliko godina radili na razvoju kapaciteta u vezi sa sprovođenjem transplantacije.
– Bitno je istaći da u posttransplantacionom delu UKC RS ima kapacitete da prati transplantirane pacijente – rekao je Šeranić.
Dodaje da je važno što se, pored ponovnog pokretanje srodničke transplantacije, radi i na pokretanju kadaverične, zatim transplantacije kostne srži, jetre i pankreasa.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
