in

Sloboda Srbima je egzistencijalna, a ne filozofska reč

U Sportskoj dvorani “Borik” u Banjaluci održana je svečana akademija povodom Dana Republike Srpske.

FOTO TANJUG/ FOTO SRNA/ ANA BENCUN

– Mir Božiji je ono za čime čezne svaki čovek, a mi dobro znamo da je mir i mir Božiji ono za čim čezne i naš narod i pozdrav kojim se pozdravljamo ovih dana prrojavljuje naše suštinsko opredeljenje a to je da smo opredeljeni za Hrista, za istinu Božiju – rekao je patrijarh Porfirije u obraćanju. – Nema mira ako nismo u miru sa Bogom. Znamo bez tog našeg suštinskog opredeljenja nije moguće uspostaviti harmoniju u sebi.

Foto: Printskrin Tanjug

– Mi najpre treba da budemo u miru sa sobom i između sebe. Danas i sutra slavimo svetog Stefana, svedoka Hristovog i on najbolje potvrđuje suštinu našeg opredeljenja za mir i pokazuje koji su to preduslovi našega života kako bi taj mir Hristov postao ono što smo mi. Kada slavimo slavu od pojedinca do čitavog naroda mi govorimo o sebi dve činjenice. Jedna je da slavimo našeg zastupnika pred Bogom. S druge strane slaviti bilo kog svetitelja znači ugledati se na njegov sadržaj života. Najkarkteričnije za svetog Stefana je njegovo poverenje u Hrista, njegova duboka vera i jasan cilj njegovo života. Kada je jasan cilj on mora biti pravedan i čestit.

Patrijarh je rekao da neko želi da spočitne to što “slavimo svetog Stefana ovde u Republici Srpskoj”.

– Ima pravo da tako misli, ima pravo to da kaže, ali u najmanju ruku nama će biti jasno da on ne razume šta to znači slaviti svetitelja. Mi nikome nećemo i ne smemo nametati svoj model života, ali u isto vreme ni po koju cenu i ni na koji način se ne možemo odreći svoje slave, jer bi to značilo da se odričemo svoje vere, onoga što je naše. Ono što je naše imamo pravo i hoćemo, slaveći hrista i svetoga Stefana hoćemo da zadržimo za sebe umnožavajući ga. Važna je vera u ličnosti prvomučenika Stefana, to se vidi bez obzira na vetrove koji su pokušali da ga poljuljaju, a to važi za nas ukoliko postoje vetrovi koji bi da nas poljuljaju, ukoliko postoje klipovi koji nam se meću u točkove da bismo posrtali u svom hodu. Bez obzira na sve to, ukoliko imamo istinsku i stabilnu veru, a znamo da imamo i čist cilj koji je istinit i pravedan bez ozira na te vetrove, pre ili kasnije snagom vere mi po promislu Božijem zasigurno ostvarujemo svoj cilj i svoju želju. ne zbog toga što mi to naprosto želimo, nego zbog toga što tamo gtde je pravda i gde je istina dejstvuje blagodet Božija, dejstvuje sila Božija.

– Srećna slava da je svima, neka Bog da svim braći i sestrama u RS dobro zdravlje i dug život, a pre svega ono što je potrebno nama, pravoslavnim Srbima, deci Svetoga Save, jedinstvo i slogu, bez obzira na razlike koje postoje među nama. Razlike su bogatstvo i dar da bismo imali veće kapacitete u mozaiku različitosti i funksionisali kao jedno i jedinstveno. To jedinstvo treba uvek da bude zasnovano na jednoj veru, na onome što je dobro i što je čestito.

Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić rekao je da 9. januar predstavlja i više od dana u kome se obeležava važan istorijski događaj, dodajući da je to pitanje identiteta u kome se stapaju vera, kultura, tradicija i posvećenost crkvi.

– Srbija je svoje opredeljenje da to čuva i poštuje dokazala mnogo puta i potvrdila i u decembru kada je pobedila politika predsednika Aleksandra Vučića. Jedan od najvažnijih elemanata te politike jeste očuvanje jedinstva i vođenje računa o našem narodu gde god da živi, kao i jačanje veza sa RS – rekao je Orlić na akademiji.

On je uputio izvinjenje narodu RS jer su slušali, kako je rekao, neprihvatljivu hajku koju su poraženi na izborima u Srbiji poveli protiv njih želeći da opravdaju sebe. Kako je ocenio, to je neogovorna manjina.

Orlić je preneo okupljenima pozdrave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, državnog rukovodstva i čestitao praznik, poručujući da mir mora da se čuva kao najveća dragocenost, ali se istovremeno, kako kaže, ne sme odustati od sebe.

FOTO TANJUG/ FOTO SRNA/ ANA BENCUN

Nikola Pejaković, glumac i reditelj, obratio se okupljenima:

– Verujem da svaka reč koju neko izgovori, svako delo koje učini, svaki pokret koji načini svesno ili nesvesno, sve je to ispovest. Javno ispovedanje pred ljudima i pred Bogom, otkrivanje svoje ličnosti i unutrašnjih stanja. Svaki svesni zvuk koji izađe iz čoveka, svaka slika, sve što napiše sve je to njegov dubinski portret, njegova mistična ispovest. Stajali pred ljudima ili pred Bogom živim sve je ispovedanje. I kada čovek u svojoj zabludi izabere da laže on samo govori istinu o svojoj lažljivosti. Na nama je da živimo i govorimo bez straha.

– Danima sam razmišljao o čemu bih mogao da govorim. Shvatio sam da bi trebalo da govorim o temama koje me kao cunami potope svake godine kada dođe ovaj dan. Mogao bih da govoriom o tome šta je zadesilo naš srpski narod kraja Drugog svetskog rata do danas. Da nabrajam neviđene zločine i rane koje smo sami sebi naneli i koje su nam drugi naneli. Da pričam o razaranju naše nacionalne narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, o tom kulturnom i intelektualnom genocidu prve vrste. O ćoravim kutijama koje su usledile, o streljanjima po Beogradu, o ubijanju po Srbiji onih koji nisu hteli da služe novoj komunističkoj veri, i novom vođi čije ime ne želim ni da pomenem. Ili o zabrani koju su nakon kraja rata potpisali naši srpski kadrovi da se Srbi ne smeju vraćati na svoje ognjište, na svoju zemlju na KiM i da je ovo danas samo naplata tih poteza, te neslućene izdaje koja je trajala pola veka. Mogao bih da pričam o odnosu prema našoj SPC, o zločinima protiv sveštenstva, o na silu i na suvo obrijanim kaluđerima i sveštenicima. O golom otoku, o ideološkim zabludama. Mogao bih da pričam o Ćopiću, Andriću, Selimoviću, o velikima koji su pristali da budu deo socijalističkog društva koje se po svemu što znamo danas moglo nazvati diktatura. Paradoksalno, komunisti su to priznavali i ponosili se time, priznavajuči to u zanosu nadahnutom nazivali diktatura proleterijata. Mogao bih da pričam o njihovim motivima, strašnim tajnama, o njihovim mukama, a sve im je što se mene tiče oprošteno. Mogao bih da pričam o zaveri protiv srpskog naroda na kraju 20 veka. Zaveru i koju smo sami sprovodili protiv sebe, a koju su vodili drugi. Mogao bih da pričam demnoski smišljenom medijskom ratu proti Srba, o sankcijama 90-tih, o neviđenoj nepravdi i bombardovanju i silama mraka koji se ne boje Boga i koje koriste svoju nakaznu pamet, svoj hoštapleraj i našu neopisivu glupost da nam naude. Mogao bih da pričam o Međunarodnom pravu, dvostrukim standardima i pritiscima, o pretnjama i nepravdama koje su kao talasi neumorno zapljuskivali i zapljuskuju Srbiju i Republiku Srpsku.

Foto Tanjug

– Mogao bih i da nas podsetim na reči Save Tekelije koji je upozoravao koliko je opasno deliti Srbe na Dalmatince, Šumadince, Crnogorce i tako dalje. Mi tu nesreću koju je Sava predvideo upravo živimo. Od nadimka do naroda jedan je mali korak. Od narečja do rečnika jezika još manji. Mogao bih da govorim o potrebi da svi svima oprostimo jer drugog izlaza nema. Ne možemo da zaboravimo, ali moramo da oprostimo, jer kako sudimo tako će nam se i suditi. Opraštanja nikad dosta, kao i smirenja, kao i pokajanja.

– Mogao bih da govorim o ružno petokolonaškom dela srpske intelektualne elite koja je u trenutku kada su Srbi očetkom 90-tih određeni da budu loši momci, a priznajem da smo im se i mi sami lepo namestili i pružili priliku da nas nagrde, požurila da se izjasni kao proevropska liberalna potencirajući da su oni više Jugosloveni nego Srbi, nastavljajući da žive tu prokletu srpsku zabludu. Mogao bih sve da nas opomenem kako je ta gangreozna bolest samoizdaja i samošovinizma zahvatila tužno veliki deo srpskog bića. Mogao bih da ispričam neverovatnu priču o toj našoj braći koja nažalost i dalje pevaju u tom svetskom horu srbomrzaca i taže da Republika Srpska i Republika Srbija urade ovo ili ono, da kleknu ovako ili onako, da priznaju ovo ili ono, da se ponize i na kraju ako je ikako moguće izbace srpsko ime. Ili, najbolje bi bilo zauvek nestanu. Napori onih koji vode ovaj svet i naše braće koja im pomažu imaju za cilj da nam nametnu naopaku logiku, da naš DNK, našu savest i svest, našu zdravu pamet, očinji vid rastope u visom pećima novog svetskog poretka. Da se narugaju našem patriotizmu, ljubavi prema otadžbini i da cinizmom natope našu odanost kosovskom zavetu i svetosavlju i da naše verovanje u Isusa Hrsta predstave kao zatucanost i neznanje. U duhu tolerancije govore nam “vidite, jeste da su dva i dva četiri, ali broj pet se ljuti. Dajte da dva i dva nekada bude pet. Pokažite nekada toleranciju”. Ja ovde ne govorim o ljudima već o idejama. O idejama i planovima da nam unište logiku, da nas preume i nateraju da nam prihvatimo neprihvatljivo.

– Želim samo da ne bude rata. Da ne bude plača, šgrguta zuba i straha. Straha ne sme biti. Jer gorivo za rat je strah. Što se tiče naroda an Balkanu dovoljno je reći – ne radi drugome ono što ne bi voleo da taj neko radi tebi. Tako jednostavno i jasno pravilo. ištimo mir i samo mir. Ništa nam drugo ne treba. Ni hleba nam ne treba toliko koliko nam treba mir. Spokojan čovek može biti i gladan, ali onaj koji živi u strahu njemu nije ni do hleba ni do vode ni do života. Živimo braneći dguge od sebe, a ne sebe od drugoga.

FOTO TANJUG/ FOTO SRNA

Predsednik RS Milord Dodik obratio se okupljenima.

– Slavimo 9. januar, deveti dan u godini koji je pripao nama da ga obeležavamo kao dan osnivanja Republike Srpske. Činimo to s velikom ljubavlju i željom da nikoga ne povredimo, a da se ipak veselimo, jer to pripada nama, našoj duši, našem karakteru i slobodi. Sloboda Srbima na ovim prostorima nikada nije bila filozofska, već egzistencijalna reč, zato je i proizvela mnoge naše akcije – rekao je predsednik Srpske na svečanoj akademiji u Banjaluci povodom obeležavanja 9. januara – Dana Republike Srpske.

On je istakao da se srpski narod oduvek borio za slobodu, podnoseći velike žrtve.

Dodik je podsetio da je Republika Srpska nastala pre ratnih sukoba u BiH.

– Formirali smo Republiku Srpsku zabrinuti za sudbinu srpskog naroda kojem je pretilo odvajanje od matice Srbije i da budemo nešto što smo davno bili – prekodrinski Srbi, oni kojima su razni osvajači pravili tampon zonu uz Drinu kako bi ih odvojili od matice. Zabrinuti, nismo želeli rat i nismo dali povod za rat – rekao je Dodik. – U tom trenutku vođe srpskog naroda žrtvovali su i svoj i lični i porodični komoditet, neki od njih su danas u belosvetskim zatvorima samo zato što su imali hrabrost da jedan narod vode na put istinske slobode. Sve što nas je zadesilo nakon oržanog sukoba bazirano je na laži koju je stvorio Zapad. Na bazi te laži napravljena je politička koncepcija koja se zove Dejtosnki sporazum.

FOTO TANJUG/ FOTO SRNA

– Mi koji živimo ovaj život ovde danas znamo da oni ne skrivaju da su imali nameru da Dejtonski sporazum ne bude trajan, već kao prelazno rešenje sa njihovim ciljem, a mi ne želimo njihov cilj, mi želimo naš cilj, a naš cilj je Republika Srpska koja će na ovim prostorima da omogući slobodu srpskom narodu. Ne želimo da ratujemo, ne želimo da Srpska bude pretnja, nemamo nameru da bilo koga napadamo, da uzmemo nešto što nam ne pripada – naveo je Dodik.

Srbi su, podsetio je, prihvatili Dejtonski sporazum i zato se linija između Republike Srpske i Federacije BiH zove linija razgraničenja, entitetska granica.

– Ono što mi hoćemo je našu ustavnu poziciju u BiH, koju odavno nemamo, odavno nam je kradu raznim lažima i pričama. Dugo vremena već stojimo i ne odlučujemo – rekao je Dodik i istakao da otimanje Kosmeta i Srpske traje već 30 godina, te je pitanje da li, kako je rekao, imamo pravo da čekamo a da ne kažemo šta je naš cilj.

– Danas zahvaljujući rukovodstvu Srbije i Srpske mi smo jasni, želimo mir i stabilnost ne damo svoje nećemo vaše. Mi nismo oni koji će ugroziti mir. Priznajte laži kojima ste ceo svet razludeli, recite da u Srenrenici nije bilo genocida, što su i Britanci potvrdili pre nekoliko dana… – naveo je Dodik.

Na pomen imena Radovana Karadžića i Ratka Mladića, dvoranom se prolomio aplauz, a Dodik je kazao dasu to ljudi koji su samo vodili Republiku Srpske i da nas, kako je naveo, niko nikada neće uveriti da je srpskii narod u sebi imao genocidan ili bilo kakav zločinački poriv.

– Borili smo se za slobodu. Počnimo da se borimo za svoje interese, laž ne može da bude održiva politika, to može da bude samo strateška orijentacija da se odbrani pravo na Ustav iz Dejtonskog sporazuma, da odbranimo svoje postojanje. Ne želimo ništa drugo”, poručio je Dodik. Predsednik Republike Srpske je rekao da će se neki pitati danas u čemu je tajna 9. januara i zašto se ovde ništa ne dešava, osim kruženje američkih aviona koji traumiraju građane. “Kako mogu da misle da time pomažu. Ako ne žele da prihvate Srbe kao prijateljski narod, kako mogu da misle da možemo biti prijatelji. Realan život traži odgovor. Protiv Republike Srpske se vodi danas hibridni rat i to predvode SAD zajedno sa određenim strukturama koje to prate – naveo je Dodik.

Uveren je, poručio je, da radi častan i pravi posao kao predsednik Republike Srpske, a suđenje koje se dešava njemu i nekim njegovim prijateljima pretvara se u zabavu. Pinekad, kada, kako kaže, ostane sam u njemu se pojavi s tim u vezi neka vrsta kuraži i dostojanstva. Tada zamisli da je to isto doživljavao i Petar Kočić samo pre 100 godina, kada su ga povlačili po Sarajevu iste i kadije i sudije.

– BiH ne može da bude nametnuta država, ona je danas protektorat i kolonija. Mi ne delimo cilj koji se zove unitarna BiH, mi hoćemo ustavnu poziciju koja piše u Dejtonu, vratite nas na Ustav i ostajemo tu. A pošto vi to nećete vi nas terate iz BiH – naveo je Dodik.

Poručio je da je Republika Srpska Bogom stvorena da živi da opstane i da da slobodu “nama i našim potomcima da znaju da je postojala Republika Srpska”.

– Neka živi Srpska neka živi Srbija, neka živi Rusija i čitav pravoslavni svet, naš zavet i naša obećanja su zavet nama našoj slobodi i našoj budućnosti  -poručio je Dodik na kraju obraćanja na Svečanoj akademiji u sportskom dvorani Borik.

Obeležavanju Dana Republike prisustvovali su Republike Srpske Milorad Dodik, njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, predsednik Vlade Radovan Višković, ministri u Vladi Srpske i srpski predstavnici u institucijama na nivou BiH, Njegovo preosveštenstvo episkop banjalučki Jefrem, kao i Darko Mladić, sin srpskog generala Ratka Mladića.

Prisutni su i predsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministar odbrane Srbije Miloš Vučević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Nikola Selaković, ministar zdravlja Srbije Danica Grujičić, predsednik Pokreta socijalista i senator Srpske Aleksandar Vulin, ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov.

Centralni događaj u okviru obeležavanja Dana Republike Srpske biće svečani defile, koji će biti održan sutra na Trgu Krajine u Banjaluci.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije