in

Banke u Srpskoj zbog pooštravanja monetarne politike u Evropi podigle kamate na kredite

TRI banke od osam, koliko ih posluje u Srpskoj, obavestile su korisnike kredita sa promenljivom kamatom da će od jula meseca doći do rasta kamata i povećanje rata kredita.

Foto A. Stanković

Zaduženi sa ratom od 250 maraka sada plaćaju četiri do pet maraka više, dok je trošak kog onih sa mesečnom obavezom od 500 maraka porastao za 12 maraka.

– Iz banke su me obavestili da u narednih šet meseci rata koju plaćam za stambeni kredit biće uvećana sa 500 na 512 maraka. Razlog je promenljiva kamata i rast euribora. Bankar mi je objasnio da će se za šest meseci opet pratiti euribor i videti hoće li se iznos rate vratiti na onu koju sam imao pre porasta euribora ili će se povećati sa još par maraka – priča za “Novosti” Banjalučanin kojem je uvećana rata kredita.

Bankari kažu da povećanja kamata neće biti drastična i poručuju da se neće ponoviti situacija sa švajcarskim frankom kada su pre desetak godina građani Srpske zapali u dužničko ropstvo jer su glavnice i kamate kredita u “švajcarcima” otišle za 30 odsto.

Marko Đogo, Foto kapital.ba

Ekonomisti, takođe, umiruju građane i kažu da nema straha od velikog rasta rata kredita jer euribor može porasti u nekoliko procenata, a to neće drastično uticati na visinu rata koje se plaćaju bankama. Marko Đogo, profesor Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu, kaže za “Novosti” da pooštravanje monetarne politike u Evropi nije zaobišlo ni BiH ni RS.

– U proteklih nekoliko godina smo imali praktično negativnu kamatnu stopu i to nije bilo normalno. Ovo što se sada dešava je vraćanje na normalu. Ima staro bankarsko pravilo 3-6-3, odnosno da su banke prikupljale depozite po tri posto, a odobravale kredite po šest posto i u tri odsto zatvarale posao – pojašnjava Đogo.- Nema panike za građane jer u suštini dolazi do blagog porsta kamata na kredite a ne glavnice kredita. Porast kamate na kredit se odražava i na ratu, ali u malim procentima i za nekoliko maraka. Tako da građani ne treba da se plaše dužničkog ropstva ili da će im se ponoviti švajcarski franak.

Zoran Pavlović, Foto D. Pozderović

Zoran Pavlović, ekonomiski analitičar, savetuje građanima da dobro pročitaju ugovore za kredite kako bi videli na koji način je definisana kamata i da znaju zašto dolazi do povećanja.

– U bankarskom sektoru imate kamatu koja je definisana na način da je naplaćuje banka, a kod dugoročnih kredita tu je i klauzula o euriboru, odnosno ceni evra na Evropskoj berzi.

Euribor je dugo bio predmet mahinacija dok nije reagovala Centralna evropska banka i stavili ga ispod nule. Za vrednost euribora se uzima šestomesečni prosek, a ne trenutno stanje, tako da ako raste euribor rastu i kamate i to može jednom da se menja u toku godine. Euribor je porastao i automatski se odrazio na kamate na kredite ali to ne treba da plaši građane jer se ne radi o nekom ogromnom uvećanju već za pola procentnog boda – pojasnio je Pavlović.

Foto Nezavisne Novine

DUŽNE DA OBAVESTE KLIJENTE

DIREKTOR Agencije za bankarstvo RS Srđan Šuput izjavio je da na nivou bankarskog sektora u RS, ukupno plasirani krediti sa promenjivom kamatnom stopom, odnosno sa klauzulom euribor, iznose 1,9 milijardi maraka.

– Od toga iznosa na privredu se odnosi 950 miliona, a preostalih 940 miliona maraka na stanovništvo – kazao je Šuput.

– Banke su dužne da obaveste klijente o promenama po pitanju iznosa anuiteta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije