in

Детаљи злостављања и масакра над Пребиловачким Србима

 У Пребиловцима код Чапљине 4. августа 1991. године сахрањени су посмртни остаци Срба из Херцеговине, жртава усташког геноцида у Другом свјетском рату.

Кости убијених распоређене су у 108 сандука и пренесене у крипту будуће спомен-костурнице.

Темеље цркве освештао је Његова светост патријарх српски Павле.

Масакр у Пребиловцима починиле су усташе између 6. и 11. августа 1941. године, под командом Ивана Јовановића званог Црни, над 826 од укупно 994 Срба села Пребиловци, углавном жена, дјеце и стараца.

Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијени на лицу мјеста. Педесет и четири српска домаћинства Пребиловаца су тим покољем заувјек угашена.

Рано ујутру 4. августа 1941. године, 1.000 до 1.500 усташа напало је село из три правца. У селу су биле углавном жене, дјеца и старци, док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код својих кућа.

Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, прикупљањем становништва, силовањем жена и дјевојака и пљачком. Становници центра села довезени су код зграде основне школе.

Усташке оргије садизма и бестијалности над незаштићеним женама и дјевојкама, а нарочито над дјевојчицама од 12 до 15 година трајале су неколико часова.

Једина особа која се спасила и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут. Према њеним ријечима, усташе су вадиле бебе из колијевки и разбијале дјечије главе о зид школе пред очима мајки.

Након свих ових злостављања и мучења, усташе су становнике центра села још у току тог дана отјерале према Чапљини и затвориле у злогласни „Силос“ код села Тасовчића и ту су преноћили, без хране и воде.

Сутрадан, 5. августа, Пребиловчани су отјерани на жељезничку станицу у Чапљину, одакле су увече истог дана транспортовани у специјалној композицији вагона до села Шурманци.

Пребиловачке жене, дјецу и старце затворене у овим вагонима чувало је око 300 усташа под командом Андрије Буљана до јутра 6. августа.

У раним јутарњим часовима 6. августа, похватано и преживјело становништво Пребиловаца истјерано је из вагона, сврстано у колону и потјерано уз брдо према селу Шурманцима.

Колона је била подвргнута детаљном претресу и опљачкана, а затим дотјерана до јаме Голубинке.

Покољ, односно бацање преживјелих у ову јаму, трајао је пуних шест часова /од 7.30 до 13.30 часова/. Према подацима који су утврђени на судском процесу у Мостару, за то време је у јаму Голубинку бачено 470 лица, и то 237 дјеце и 233 жене.

Касније је утврђено да је тога дана у јаму Голубинку бачено више од 500 лица. Такође је утврђено да су усташки злочинци прије и послије 6. августа доводили мање и веће групе жртава у Шурманце осам пута и бацали их у исту јаму.

Мјесец дана након покоља, усташе су населиле у Пребиловце 60-70 хрватских породица из Љубушког и Чапљинског среза, а Пребиловцима су промијенили назив у Ново Село. Када су Италијани окупирали Херцеговину, усташка посада и насељеници напустили су Пребиловце.

Усташе су бјежале из Пребиловаца јер су Италијани почели да хапсе усташке кољаче и пружају заштиту Србима, првенствено у градовима. Усташе су из Пребиловаца однијеле све што се могло однијети и што је било вриједно.

У материјалима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача пише да је из Пребиловаца опљачкано око 10.000 грла ситне и 1.000 грла крупне стоке заједно са цијелом покретном имовином.

Жито и вредније ствари усташе су камионима превозиле у Чапљину – наводно за потребе болнице и усташких институција у том градићу.

Размјере усташке бестијалности навеле су италијанског генерала Алесандра Лузана да пошаље детаљан извјештај о овом злочину Мусолинију.

У овом писму Лузано истиче да је учитељица Стана Арнаутовић силована пред њеним ђацима и да су чак и дјевојчице од осам година биле силоване.

Лузано се згражава над чињеницом да је у овом срамном чину учествовао и један свештеник Римокатоличке цркве.

(Срна)