admin
ZAHTEVI koje Hrvatska postavlja Crnoj Gori za njen pristup Evropskoj uniji su „jasno definisani i ostvarivi“, navodi se u dokumentu koji je Zagreb poslao državama članicama EU i kancelarijama predsednika Komisije i predsednika Evropskog saveta.
Služba informisanja predsednika CG
Ovaj dokument detaljno objašnjava stav Hrvatske o procesu pristupanja Crne Gore i osam već dobro poznatih uslova koje Podgorica treba da ispuni da bi joj Zagreb dao zeleno svetlo.
– Ovi zahtevi su ograničeni, jasno definisani i ostvarivi – navodi se u dokumentu, uz naglasak da Hrvatska nastoji da ih reši konstruktivnim dijalogom.
„Hrvatska teži da olakša pristupanje Crne Gore, a ne da ga ometa“, navodi se u tekstu, uz naglasak da bi „opipljiv napredak u ispunjavanju ovih zahteva omogućio Hrvatskoj da podrži uspešno završetak pregovora o pristupanju Crne Gore i, na kraju krajeva, ratifikaciju njenog Ugovora o pristupanju“.
Navodi se da je potrebno rešiti nekoliko nerešenih pitanja koja proizilaze iz učešća Crne Gore u vojnoj agresiji na Hrvatsku.
Hrvatska iskreno želi da okrene list ovog bolnog poglavlja naše zajedničke istorije i da izgradi odnose sa Crnom Gorom usmerene ka budućnosti. Međutim, međusobno poverenje i istinsko i trajno pomirenje ne mogu se izgraditi bez rešavanja ovih pitanja.
U dokumentu se navodi da su neki „neočekivani jednostrani potezi crnogorskih vlasti ponovo rasplamsali istorijske tenzije i nepotrebno zategli bilateralne odnose, ugrožavajući slabljenje široke političke podrške pristupanju Crne Gore u Hrvatskoj“.
Hrvatska je u dokumentu navela osam otvorenih pitanja u odnosima sa Crnom Gorom, kojoj je krajem 2023. godine poslala sveobuhvatni nezvanični dokument u kojem je identifikovala nerešena pitanja. Ovaj dokument je poslat svim državama članicama EU i Evropskoj komisiji.
Usledilo je intenzivno diplomatsko angažovanje, na hrvatsku inicijativu, ali uprkos tome, nijedno od ovih pitanja do danas nije rešeno.
Šest zahteva se odnosi na Poglavlje 23, Pravosuđe i osnovna prava, a dva na Poglavlje 31, Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.
Prvi zahtev traži nadoknadu štete za hrvatske državljane pritvorene u logoru Morinj, gde je od oktobra 1991. do avgusta 1992. godine bilo pritvoreno više od 300 hrvatskih državljana, civila i ratnih zarobljenika.
U svom drugom zahtevu, Hrvatska traži da se spomen-ploča podignuta u bivšem logoru Morinj, u znak sećanja na hrvatske civile i ratne zarobljenike koji su tamo bili zatočeni i izloženi zlostavljanju, sačuva i ostane trajno vidljiva.
Naime, oko spomen-ploče je postavljen veći metalni okvir, koji omogućava postavljanje pokretnog panela koji se može koristiti za pokrivanje ploče, a koji se može otkriti tokom zvaničnih komemoracija.
– Takvo prikrivanje bi potkopalo ovaj zajednički čin sećanja i pomirenja, kao i crnogorsko priznanje istorijske odgovornosti za zločine počinjene u Morinju – navodi se u dokumentu.
Ploča je postavljena 2022. godine, a ubrzo nakon toga, dva crnogorska ministra uključena u inicijativu Morinj su smenjena, što je dovelo do toga da treći ministar podnese ostavku u znak protesta.
Hrvatska takođe traži preimenovanje opštinskog bazena u Kotoru, koji nosi ime Zorana Gopčevića, bivšeg međunarodno poznatog vaterpoliste koji je bio stražar u logoru Morinj.
Zbog tog imena, hrvatski klubovi odbijaju da igraju u tom bazenu, a hrvatskoj reprezentaciji je prećeno bojkotom superfinala Svetskog prvenstva u vaterpolu 2025. Bojkot je na kraju izbegnut premeštanjem hrvatskih utakmica u Budvu.
U četvrtom zahtevu, Hrvatska traži punu saradnju crnogorskih vlasti u naporima da se utvrdi sudbina 14 hrvatskih državljana koji su nestali tokom agresije na Hrvatsku početkom 1990-ih, koja je uključivala okupaciju delova hrvatske teritorije.
U dokumentu se navodi da ova saradnja treba konkretno da obuhvati razmenu informacija, nastavak rada nadležnih komisija i pristup svim arhivama i dokumentima koji bi mogli pomoći u pronalaženju nestalih lica i utvrđivanju njihove sudbine.
U svom petom zahtevu, Hrvatska očekuje od Crne Gore da krivično goni odgovorne za ratne zločine počinjene tokom Domovinskog rata, uključujući i one koji mogu biti krivično odgovorni po komandnoj odgovornosti, i da osigura da svi počinioci budu pozvani na odgovornost. Do danas nije doneta nijedna osuđujuća presuda po komandnoj odgovornosti.
U slučaju Morinj, četvorica pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) su konačno osuđena za ratne zločine i dobila kazne od ukupno dvanaest godina zatvora, ali ove osude nisu obuhvatale zločine počinjene nad civilima zatočenim u logoru.
Šesti zahtev očekuje od Crne Gore da reši dugogodišnje imovinski sporove koji datiraju iz ranih 1990-ih, a koji se tiču hrvatskih porodica koje su nezakonito lišene imovine – uključujući 51 porodicu iz Tivta i druge iz Boke Kotorske – čiji zahtevi ostaju nerešeni uprkos pravosnažnim sudskim presudama ili dugotrajnim sudskim postupcima.
U međuvremenu, nekim bivšim vlasnicima, uglavnom pripadnicima albanske manjine, vraćena je imovina, što izaziva zabrinutost zbog nejednakog tretmana u uporedivim slučajevima.
– Hrvatska poziva na konkretan i merljiv napredak u rešavanju pojedinačnih slučajeva, uz sistematski pristup obezbeđivanju restitucije imovine ili pravične nadoknade prema tržišnoj vrednosti, bez diskriminacije – navodi se u dokumentu.
„Jadran“ i granica
Sedmi i osmi zahtev spadaju u Poglavlje 31, Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.
Sedmi zahteva vraćanje školskog broda Jadran, koji je bio stacioniran u Splitu pre raspada Jugoslavije, a u Crnoj Gori se nalazio isključivo radi popravke na početku rata 1991. godine. Stoga, Hrvatska smatra da brod s pravom pripada Hrvatskoj u skladu sa Sporazumom o pitanjima sukcesije iz 2001. godine.
U dokumentu se navodi da je pitanje broda Jadran šire pitanje raspodele vojne imovine bivše Jugoslavije, što potvrđuje činjenica da Crna Gora nezakonito drži vojnu opremu bivše jugoslovenske federacije oduzetu od Hrvatske, čija se vrednost procenjuje na 2,7 milijardi američkih dolara. Hrvatska očekuje da Crna Gora ispuni svoje zakonske obaveze vraćanjem broda Jadran, simbola hrvatskog pomorskog nasleđa.
U osmom zahtevu, Hrvatska poziva na nastavak i intenziviranje dijaloga o demarkaciji granice između dve zemlje.
Hrvatska posebno očekuje da Crna Gora potvrdi da poštuje bivšu međurepubličku kopnenu granicu između Socijalističke Republike Hrvatske i Socijalističke Republike Crne Gore, u skladu sa principom „uti possidetis juris“, što je potvrdila Arbitražna komisija Konferencije o Jugoslaviji (Badinterova komisija).
Prema ovom principu, granice između bivših konstitutivnih republika postale su međunarodne granice u trenutku sticanja nezavisnosti i mogu se menjati samo uz sporazum zainteresovanih država.
U dokumentu se navodi da su stručnjaci utvrdili da odstupanja na terenu ne prelaze 220 metara i da se ona mogu rešiti tokom procesa razgraničenja, nakon što se potpiše sporazum o kopnenoj granici.
Takav sporazum bi takođe formalno potvrdio da Crna Gora nema teritorijalne pretenzije prema Hrvatskoj i da bi, nakon rešavanja pitanja kopnene granice, Hrvatska bila spremna da saziva redovne sastanke stručnih i međuvladinih komisija nadležnih za pomorsko razgraničenje, bez postavljanja konkretnih rokova.
(Jutarnji list)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
