admin
Jedan od glavnih razloga ranog buđenja povezan je sa promenama u načinu na koji mozak obrađuje informacije iz okoline. Dr Sajram Partasarati, direktorka Centra za spavanje i cirkadijalne nauke Univerziteta u Arizoni, objašnjava da mozak sa godinama postaje manje osetljiv na signale koji mu pomažu da prepozna doba dana. Ti signali uključuju sunčevu svetlost, zalazak sunca, vreme obroka, fizičku aktivnost i svakodnevne navike. Oni pomažu našem unutrašnjem satu da održava pravilan ritam spavanja i budnosti.
Kod mlađih osoba mozak lakše prepoznaje te informacije i prilagođava im vreme odlaska na spavanje. Međutim, kod starijih ljudi taj proces postaje manje efikasan, zbog čega se umor može javiti ranije tokom večeri. Kao posledica, osobe koje ranije odlaze na spavanje često se i bude ranije, ponekad čak i pre izlaska sunca.
Promene vida takođe imaju važnu ulogu
Zanimljivo je da na vreme buđenja mogu uticati i promene vida povezane sa starenjem. Profesorka psihologije Sindi Lustig sa Univerziteta u Mičigenu objašnjava da oči sa godinama mogu propuštati manje svetlosti, čime se smanjuje količina svetlosnih signala koje mozak prima. To je posebno izraženo kod osoba sa kataraktom, odnosno sivom mrenom, koja uzrokuje zamućenje vida i otežava prolazak svetlosti.
Kad manje večernje svetlosti dopire do očiju, mozak može steći utisak da je sunce zašlo ranije nego što zapravo jeste. Zbog toga telo može početi ranije da luči melatonin, hormon koji učestvuje u regulaciji ciklusa spavanja i budnosti.
Pošto se pospanost javlja ranije, osoba može ranije i da zaspi, ali se zato budi u ranim jutarnjim satima. Stručnjaci ističu da postoje određeni dokazi prema kojima operacija katarakte može da poboljša kvalitet i trajanje sna, jer omogućava bolji prolazak svetlosti do oka.
Kako sprečiti prerano buđenje?
Iako su promene u obrascima spavanja prirodan deo starenja, postoje načini koji mogu da pomognu u održavanju željenog ritma. Dr Partasarati objašnjava da izlaganje svetlosti u kasnijim večernjim satima može da pomogne osobama koje žele kasnije da idu na spavanje i da se kasnije bude.
Za razliku od uobičajenih saveta o smanjenju izloženosti ekranima pre spavanja, u ovim specifičnim slučajevima ciljano izlaganje jačoj svetlosti može da odloži početak lučenja melatonina. To može uključivati večernju šetnju pre zalaska sunca ili boravak u dobro osvetljenoj prostoriji. Stručnjak savetuje da se izlaganje svetlosti započne otprilike 30 do 60 minuta pre zalaska sunca i, u zavisnosti od potreba, nastavi i nakon toga. Pominje i mogućnost približno dva sata izlaganja svetlosti, iako trajanje treba prilagoditi pojedincu.
Ipak, takva metoda nije pogodna za svakoga, posebno za osobe sa određenim poremećajima spavanja, pa je kod dugotrajnih problema korisno potražiti stručni savet.
Važne su i svakodnevne navike
Profesorka Lustig ističe da i svakodnevne navike utiču na kvalitet sna. Posebno upozorava na konzumaciju alkohola pre odlaska na spavanje. Iako alkohol u početku može da izazove pospanost, tokom noći može da naruši kvalitet sna i dovede do češćeg buđenja, a evo kako deluje na zdravlje srca.
Redovna fizička aktivnost takođe može da pomogne u održavanju kvalitetnog sna, dok izlaganje jutarnjoj sunčevoj svetlosti doprinosi usklađivanju unutrašnjeg biološkog sata sa prirodnim smenama dana i noći.
Stručnjaci ističu da rano buđenje samo po sebi ne znači da postoji zdravstveni problem. Ukoliko osoba spava dovoljno dugo i tokom dana se oseća odmorno, promena vremena buđenja može da bude samo deo prirodnog procesa starenja. Ali, ako ranije buđenje prate još i dugotrajan umor, nesanica ili izražena dnevna pospanost, preporučuje se razgovor sa lekarom, piše HuffPost.
Pogledajte BONUS VIDEO
Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /