admin
Svetitelj Nestor živeo je početkom četvrtog veka u Solunu, u vreme progona hrišćana. Prema crkvenom predanju, bio je učenik Svetog Dimitrija, koji se proslavlja dan ranije, na Mitrovdan. Njegovo ime ostalo je upamćeno kao simbol hrabrosti i nepokolebljive vere.
Zašto se na Svetog Nestora ne dira žito?
U pojedinim krajevima Srbije nekada je postojao običaj da se 9. novembra ne otvaraju ambari i ne pomera žito iz koševa. Naši preci verovali su da bi kršenje ovog običaja moglo da privuče miševe, koji bi tokom zime uništavali zalihe hrane.
U vreme kada su porodice zavisile od onoga što su proizvele i sačuvale posle žetve, gubitak žita predstavljao je ozbiljnu opasnost za domaćinstvo. Zbog toga su se razvila brojna verovanja kojima se simbolično štitila letina.
Važno je naglasiti da zabrana diranja žita nije crkveno pravilo, već narodni običaj koji se prenosio generacijama.
Mladi svetitelj koji se suprotstavio nepobedivom borcu
Prema žitiju Svetog Nestora, rimski car Maksimijan uživao je u javnim borbama, a njegov miljenik bio je snažni gladijator Lije. Predanje govori da je Lije ubijao svoje protivnike, među kojima su bili i hrišćani, dok je okupljena publika posmatrala borbe.
Mladi Nestor odlučio je da mu se suprotstavi. Pre izlaska na megdan posetio je svog učitelja Svetog Dimitrija, koji se nalazio u tamnici, i zatražio njegov blagoslov. Dimitrije mu je, prema predanju, najavio da će pobediti protivnika, ali da će i sam postradati zbog svoje vere. Nestor je zaista savladao Lija, ali je car nakon toga naredio njegovo pogubljenje.
Šta se veruje da danas treba uraditi?
Pored običaja vezanih za žito, u narodu postoji verovanje da Svetom Nestoru treba uputiti iskrenu molitvu.
Prema predanju, svetitelj pomaže ljudima koji prolaze kroz teške trenutke, a ponegde se veruje i da molitva na njegov dan donosi ispunjenje želja.
Ipak, u pravoslavnoj veri molitva nije garancija da će se želje ostvariti, već izraz vere, nade i duhovne povezanosti.
Sveti Nestor se ne obeležava crvenim slovom, pa za ovaj dan ne postoji opšta crkvena zabrana kućnih poslova. Običaj da se ne dira žito deo je narodnog nasleđa, a ne obaveza za vernike.
Pogledajte BONUS video:
Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /