admin
OD Vranja do Trentina. Dug, izazovan, neizvestan put. AleksandarNedeljković je bio istrajan, strpljiv, verovao u rad i sebe, tako da jedanas deo jednog od najboljih odbojkaških klubova ne samo u Italiji, negou Evropi i svetu. Bloker “orlova” je ostvario san, a i pridružio seNikoli Grbiću, Marku Podraščaninu, Urošu Kovačeviću, Srećku Lisincu kojisu nosili dres višestrukog italijanskog, evropskog i svetskog šampiona.
foto volleyballworld.com
– Ponosan sam što sam u društvu srpskih velikana koji su utakali sebe u moćni Trentino. Nadam se da ću i ja ostaviti trag kao i oni – priča za sportski dodatak “Novosti” Nedeljković.
Vranje nije grad odbojke, pa je Aleksandrov put malo teži…
– Odbojku sam počeo da treniram, jer sam kao klinac gledao naše asove na televiziji, velikog Ivana Miljkovića, mog idola Marka Podraščanina. Kasnije sam sa Markom bio rame uz rame u reprezentaciji… Ali, kako sam ja iz Vranja, gde nisam imao kome da se pokažem, morao sam da odem u Kosovsku Mitrovicu i bio je pravi pogodak – seća se Aleksandar.
Sjajni bloker ne krije da je imao mnogo sreće što je izabrao Kosovsku Mitrovicu, koja je tada igrala u Drugoj ligi…
– Tamo sam radio sa izuzetnim trenerom Markom Nikolićem, sada strategom ženske ekipe Železničara iz Lajkovca. Marko je tada bio igrač-trener, ali mi je veoma pomogao u mom razvoju. Radili smo dosta individualno, na svim mojim nedostacima. Za te dve godine sam jako puno napredovao – kaže Nedeljković.
Igre u Mitrovici nisu promakle lovcima na talente…
– Nema puno igrača koji su iz Druge lige otišli u inostranstvo. A meni je to pošlo za rukom. Imao sam sreću što je Kosovska Mitrovica igrala jako dobro u Kupu Srbije, što je izborila završni turnir u Novom Pazaru, gde u polufinalu moja partija protiv Vojvodine nije prošla nezapaženo. Posle te utakmice počeli su da se raspituju za mene, a pročulo se toliko daleko da sam dobio ponudu u to vreme jednog od najboljih evropskih klubova, poljskog SKRA Belhatova, gde je igrao naš Srećko Lisinac – priča o prelomnim danima Nedeljković.
A ponuda SKRA Belhatova se ne odbija, čak i ako se zna da neće biti u prvom timu. Aleksandar se nije dvoumio, želeo je samo da uči i napreduje.
– Znao sam da ću dobiti priliku da se razvijam kao igrač. Nisam igrao utakmice, ali sam bio svestan da će mi treninzi sa tako velikim igračima pomoći da napredujem kao igrač. Potom sam da bih bio na terenu izabrao tadašnjeg poljskog drugoligaša, Čestahovu. Vratio sam se potom na godinu dana u Srbiju, u subotički Spartak, pa otišao u Češku u Prag, nemački Fridrishaven, italijansku Ćisternu, prošle godine malo u grčkom Olimpijakosu, malo u Veroni, s kojom sam osvojio Kup Italije i sada sam konačno u Trentinu – zadovoljan je Nedeljković.
Aleksandra su oduvek krasile upornost, istrajnost, vera u sebe…
– Bez toga se nikako ne može. Najvažnije je da čovek bude istrajan, jako uporan, čak i kada nekad deluje jako teško, da nastavi da se razvija, da trenira, da sluša trenere, da pokuša da unapredi sebe. Ako uložiš dovoljno truda i budeš strpljiv napredak će doći – veruje Nedeljković.
U reprezentaciju Srbije prvi ga je pozvao Nikola Grbić, na par dana, da ga vidi uživo. Uvek je bio na širem spisku reprezentacije, a pravu šansu dao mu je Igor Kolaković.
– Debitovao sam 2022. u Kanadi u Ligi nacija, ali te godine nisam otišao na Svetsko prvenstvo u Poljskoj. Sledeće godine zaigrao sam na Evropskom prvenstvo 2023, bio sam deo reprezentacije i na Olimpijskim igrama 2024. u Parizu. To mi je isto tako vrhunac karijere – naglašava Nedeljković.
Aleksandar ističe da se za sada dobro snalazi u Trentinu.
– Zbog duge reprezentativne sezone nismo imali puno vremena da se uigravamo. Igrali smo par prijateljskih utakmica i odmah je krenulo prvenstvo, u kojem smo prve dve utakmice dobili. Dobro sam se snašao, sve su to profesionalci, odlični momci, mladi. U Trenitnu su uvek ambicije najviše, ide se na titulu, trofeje. Nadam se da će tako da bude u ove godine, da ću ja biti jedan mali deo te slagalice, da na kraju podignemo pehar.Važno je da budemo zdravi, a svakodnevno radimo da iz meča u meč podižemo formu i igru – kaže Nedeljković.
I dok mu je puno srce zbog Trentina, ne krije duboko razočarenje zbog neuspeha reprezenatcija na nedavnom Evropskom prvenstvu u Italiji, Bugarskoj, Finskoj i Rumuniji.
– Leto smo lepo počeli. Na prvom turniru Lige nacija u Braziliji delovali smo kao ekipa, kao tim koji ispred sebe ima jedan cilj. Međutim, to se kasnije promenilo, ne znam iz kog razloga. Stvarno nam je nešto falilo, iako smo na treninzima u svakom trenutku delovali jako dobro, uigrano. Nažalost, naročito na Evropskom prvenstvu to nismo uspeli da prenesemo na utakmice. Jako mi je žao, proveli smo celo leto u reprezenatciji, naporno trenirali, mnogo toga se odrekli, trpele su i naše porodice. Želeli smo da budemo maksimalno spremni za šampionat Starog kontinenta i onda se u osmini finala dogodila Slovenija. Na terenu nismo pokazali ništa od onog što smo radili, kako samo izgledali na treninzima – uzdiše Nedeljković.
Iskusni bloker i dalje nema objašnjene za debakl protiv Slovenije (0:3)…
– Nije Slovenija igrala toliko dobro, da nas je nadigrala.Video se i kod njih strah, ipak je to osmina finala, prvi meč nokaut faze, sve je moguće. Svi osećaju pritisak, a da li je toliko uticao na nas stvarno ne znam. Još analiziramo šta se desilo, ali osećamo jako razočarenje – kaže Nedeljković.
Ni u grupi se “orlovi” nisu istakli, selektor George Krecu je u svakom meču slao drugu postavu. U Talinu su se mučili sa Estonijom, posle čudesnih preokreta pobedili Holandiju i Dansku, lako izgubili od Finske i Belgije…
– Tražili smo se, imali problema sa zdravljem. Od zdrastvenog biltena je zavisilo ko će početi utakmicu. Svako je imao sitne probleme, mene je mučila Ahilova tetiva. Zato sam zahvalan stručnom štabu i medicinskom timu što su na prvom mestu stavili naše zdravlje, jer nije karijera samo jedna utakmica. Zato je selektor uvek počinjao sa drugom postavom. Na treninzima smo izgledali neverovatno dobro, reklo bi se kod god da igra na EP, igraće dobro. Međutim, na terenu se to nije videlo – žali Nedeljković.
Verujem u srpsku odbojku
POSLE Olimpijskih igara 2024. u Parizu došlo je do smene generacija, jer su se od reprezentacije oprostili Marko Podraščanin, Aleksandar Atanasijević, Uroš Kovačević… Igora Kolakovića je na kormilu nasledio Rumun George Krecu.
– Mi smo u poslednje dve godine na nekom razvojnom putu. Ni prošle godine nismo imale neke rezultate, ali smo poverovali posle Brazilije da smo se podigli stepenicu više. Ali, posle smo pali još niže. Smatram da je to deo razvojnog puta, verujem u ovaj tim, u momke, u srpsku odbojku. I nije kao što se priča da nemamo talente, video sam dosta mladih igrača, koji su se priključili ili će se priključiti reprezentaciji tako da verujem da ćemo ići ka boljem. Optimista sam, uvek verujem da ukoliko uložiš dovoljan rad da će to pre ili kasnije da se vrati – ističe Nedeljković.
Italija zemlja odbojke
SVESTAN je Aleksandar da igrač najviše napreduje u Italiji.
– Stvarno je to zemlja odbojke. Dosta pažnje se posvećuje svim elementima, tehnici, taktici. Protivnik se studiozno proučava. Dosta sam naučio u Italiji i kada pogledam sebe pre dolaska u Ćisternu i sada vidim da sam napravio veliki iskorak. Svaki tim ima dosta dobrih igrača, što odbojkaša samo po sebi tera na napredak, ako hoće da opstane u tako jakoj sredini – podvlači Nedeljković.
Samo trojica u Seriji A
NEKAD je Srbija imala dosta igrača u šampionatu Italije. Sada je knjiga spala na trojicu, osim Nedeljkovića, tu su Nikola Brborić u Pjačenci i Miran Kujundžić u Lubeu.
– Tako je kako je, nadam se da će nas u budućnosti biti više – optimizam ne napušta Nedeljkovića.
Lična karta
IME i prezime: Aleksandar Nedeljković
Datum rođenja: 27.10.1997
Mesto: Vranje
Visina: 207 cm
Težina 107 kg
Pozicija: bloker
Reprezentacija: Srbije
Klub: Itas Trentino
Trofeji: titula prvaka Poljske, Češke, Nemačke, Superkup Poljske, Liga kup Grčke, Kup Italije
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
