admin
LJubiša Samardžić, svima poznat kao Smoki, bio je jedan od najvoljenijih glumaca na prostorima bivše Jugoslavije. Preminuo je 8. septembra 2017. godine u Beogradu, u 81. godini života, ostavivši za sobom neprolazan trag – desetine nezaboravnih uloga, prepoznatljiv osmeh i glas koji je uvek govorio srcem. Otišao je tiho i dostojanstveno, baš kao što je i živeo – kao umetnik, suprug, otac i gospodin.
Život slavnog glumca bio je ispunjen uspesima, ali i dubokim ličnim bolom. Tokom snimanja filma “Nebeska udica”, Samardžićeva porodica doživela je tragediju – njegov sin Dragan, Gaga, oboleo je od leukemije i preminuo u 34. godini života. Taj gubitak bio je najteži trenutak u glumčevom životu.
-Sve smo učinili da pobedimo tu opaku bolest. Mira je stalno bila uz njega, a ja sam snimao i slao novac u London. Kada je Gaga otišao, mislio sam da neću izdržati, da će mi srce prepući. To je bol koji je nezamisliv- ispričao je čuveni Smoki svojevremeno.
Tek zahvaljujući podršci supruge Mire, koja mu je rekla: “Život je smrt, nastavi da radiš jer ćeš u tome naći smisao” uspeo je da se ponovo uspravi.
Deceniju kasnije, 2014. godine, LJubiši je dijagnostikovan tumor na mozgu. Prvi simptomi bili su vrtoglavice, gubitak ravnoteže i problemi sa govorom. Brzo je potražio lekarsku pomoć, a nakon magnetne rezonance, dijagnoza je bila nemilosrdna – agresivan oblik tumora. Lekari su mu davali svega nekoliko meseci života.
Kao i mnogi njegovi junaci na filmu, nije odustao
Podvrgao se hitnoj operaciji i dugotrajnoj terapiji, uključujući zračenje i lečenje u inostranstvu – u Nemačkoj i Italiji. Uprkos teškoj dijagnozi, nikada nije javno govorio o svojoj bolesti. Želeo je da ga pamte po ulogama, a ne po patnji.
Poslednji dani
Poslednje mesece života proveo je okružen porodicom, u miru i tišini. Nije želeo sažaljenje niti medijsku pompu. Sa svetom se opraštao dostojanstveno, promišljajući o filmu, glumi i životu. NJegova poslednja želja bila je da ga se ljudi sećaju po ulogama – Šurda, doktor Mladen, inspektor Boško Simić i mnoge druge koje su ga učinile besmrtnim.
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, u krugu najbližih, bez spektakla. Iza sebe je ostavio više od 70 filmskih i televizijskih uloga, desetine režiranih i produciranih filmova, i najveća priznanja domaće i regionalne kinematografije. Ali iznad svega – ostavio je toplinu, humor i ljudskost. To je ono po čemu ga pamte generacije gledalaca. NJegovi filmovi nastavljaju da žive i govore umesto njega, baš onako kako je i sam želeo.