in

ŽENE koje su ostale NEOPEVANI HEROJI (FOTO)

Na današnji dan, 20. jula 1969. godine 650 miliona ljudi sedelo je kraj malih ekrana i pratilo kako se američki astronaut Nil Armstrong merdevinama spušta na Mesec. On je tada izgovorio jednu od najpoznatijih rečenica koja je ušla u istoriju: ,,Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečansto.” Ono što malo ljudi zna je da tog koraka ne bi ni bilo, da nije bilo ovih žena.

Svih 12 ljudi koji su hodali Mesecom su bili muškarci, međutim iza njih su stajale žene. One su bile podrška iz senke, bez kojih verovatno nijedan poduhvat ne bi bio moguć. Ovo su neke od njih.

Džami Flauers Kopin

Foto: profimedia

Džami Flauers Kopin u NASI je krenula da radi direktno iz školske klupe. Kaže da je izuzetno zahvalna što je dobila tu priliku i da je imala sreće da se nađe na pravom mestu u pravo vreme. Bila je sekretarica posade i njen posao je bio da osigura da Nil Armstrong, Baz Aldrin i Majkl Kolins osete što manje pritiska pred ovaj događaj. Informisala je njihove žene kako teku priprewmw, nekada čak i čuvala njihovu decu. Pored ovoga morala je da ima i tehnička znanja. U njena zaduženja spadalo je i ispravljanje grešaka ukoliko dođe do promena na letelici. U intervjuu 2008. godine rekla je:

– Tek godinu dana kasnije shvatila sam koliko sam zapravo bila srećna. To mi je bio prvi posao u životu. U to vreme NASA je tek počela da daje veća i ozbiljnija zaduženja ženama, do tada, bile su sekretarice. Sećam se da sam gledala kako poleće “Apolo 11”, bilo je to neverovatno.

Margaret Hamilton

Foto: profimedia

Margaret se za posao prijavila tako što je čula reklamu NASE na radiju. U reklami NASA je oglasila da ,,ciljaju na mesec”.

– Reklama je zvučala tako uzbudljivo da sam prosto morala da se i ja uključim u to.

Pročitajte još: Dete rodila sa sa PET godina. Ovo je najmlađa majka u istoriji čovečanstva (FOTO/VIDEO)

Kratko nakon toga Margaret je dobila posao kao glavni programer na kompjuteru koji je vodio Apolo kroz svemir. Za svoj posao je smislila i naziv: softverski inženjering.

– Nisam u to vreme tako razmišljala, ali činjenica je da sam bila retka žena u svetu muškaraca. Zapravo, kada sam tek došla, bila sam jedina žena na tom projektu. Uostalom, i kada pogledate naše slike, videćete malo žena. Bilo ih je, ali ne na tim tehničkim poslovima – rekla je Margaret.

Margaret je nastavila svoju sjajnu karijeru. Danas ima 85 godina i služi se internetom. Ne sviđa joj se društvo u kome danas živimo i smatra da su žene danas u lošijoj poziciji nego te 1969.

– Danas su žene pretnja na radnom mestu. U ono vreme nisu bile pretnja, samo kuriozitet, retke pojave – zaključuje Margaret.

2016. za njen rad odlikovao je Barak Obama.

KETRIN DžONSON

Foto: profimedia

Ketrin Džonson je još kao mala pokazala zavidan talenat za matematiku. Njen otac već tada je znao da će je upisati na fakultet. Ova odluka bila je dosta neuobičajena za to vreme segregacije, pošto je Ketrin bila afro-amerikanka. Međutim, Ketrin je u svom cilju uspela i diplomirala 1937. godine. Zaposlila se kao učiteljica, a onda se 1953. godine, kao udata žena sa decom zaposlila u Nacionalnom savetu za aeronautiku. Tamo je radila četiri godine, a onda se pridružila nacionalnoj histeriji da preteknu Ruse u trci za Mesec.

Značaj rada Ketrin Džonson otkrila je Margot Li Šeterli, autorka knjige oja se bavila afro-amerikankama u ovom programu koje je nazivala ,,ljudski kompjuteri”. Ketrin je u 97. godini takođe za njen rad dobila odlikovanje Barak Obame.

Pročitajte još: Odakle potiče izraz “da kucnem u drvo”: Pogledajte zbog čega ovo govorimo i radimo kada prizivamo sreću

U intervjuu se osvrnula na to vreme segregacije i diskriminacije:

– Moje kolege i ja smo bili predani poslu i svako od nas se na svoj način borio sa tim. U kafeteriji bismo, recimo, prosto ignorisali znakove za stolovima koji su odvajali belce i crnce. Međutim, malo po malo, i vratili smo se za stolove koji su bili “dozvoljeni” crncima. Sve smo imali odvojeno – i prodavnice, crkve i škole. Najviše mi je pomagala jedna rečenica mog oca: “Nisi ništa bolja od drugih, ali ne zaboravi i da niko nije bolji od tebe”.

DžOAN MORGAN

Foto: profimedia

Džoan Morgan je žena koja je pretrpela svašta, od seksističkih komentara kolega u prolazu, do pipkanja u liftu ali na kraju je bila jedina žena koja 16. jula 1969. sedela u glavnoj NASINOJ prostoriji iz koje se lansirao Apolo.

-Bila sam rešena da uspem po svaku cenu. Zaista sam želela da radim taj posao i posle mnogo vremena, 99 odsto kolega se predalo i shvatilo da ostajem tu i da će morati da se pomire sa tim – kaže Džoan.

U NASI je provela 45 godina. Nakon što je uspešno pokrenula lansiranje, otišla na odmor sa suprugom, a sletanje na mesec gledala je na televizoru.

Danas ima 78 godina, u penziji je i ohrabruje sve žene da grabe u svojim karijerama.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU