in

Mnogi je povezuju sa Kosovom, ali Đole je sakrio dublje značenje (VIDEO)

Gostujući u emisiji “Pesnik panonskog srca” na RTS, posvećena Đorđu Balaševiću, Vuk Žugić, dugogodišnji direktor Kulturnog programa “Sava centra”, ispričao je kako je nastala pesma “Ne lomite mi bagrenje”.

“Đorđe Balašević je po običaju bio u “Sava centru”, dogovorali smo te tradicionalne novogodišnje koncerte. Šta je ovde bitno. Sektor za kulturu se nalazi nad velikom dvoranom, povezan je kabinet iz kojeg smo mi pratili koncerte, i on je došao da potpiše ugovor za novogodišnje koncerte. I tada je bila glavna vest da dolazi voz naših građana sa Kosova koji žele da ih neko primi iz rukovodstva naše zemlje zbog svega onog što se njima i u njihovim životima dešavalo. I, negde, dok smo mi pričali uz dogovore oko novogodišnjih koncerata, u tom rukovodstvu pao je dogovor gde mogu da ih prime zbog broja ljudi, da to bude u velikoj dvorani “Sava centra”.

Mi to nismo ni znali, dok neko nije ušao. I neko kaže, puni se sala ljudima koji su došli sa Kosova, zaista, najšireg dijapazona starosti.

Pročitajte još: Šta se dogodi ako nekoga gledate u oči 9 minuta i 57 sekundi? Ovo radite na SOPSTVENU ODGOVORNOST!

I Đole je rekao: “Hajde da vidimo, da to posmatramo”, pošto zna da postoji ta kabina. Za stolom bili tadadašnjeg rukovodstva države, a u punoj sali građni naši Srbi sa Kosova. I oni su izlazili jedan po jedan i pričali stvarno strašne životne priče. Zaista je to bilo dirljivo. Jedan veliki čovek, Balašević Đorđe je to slušao četiri sata. Mi smo se pozdravili, ugovor je bio potpisan, i on se javio posle nekoliko dana i rekao mi:

“Napisao sam jednu posebnu pesmu”.


Ta pesma je bila “Ne lomite mi bagrenje”. Dugo su je povezivali samo sa Kosovom i stradanjem Srba na Kosovu, ali ona je kao i sve jednog filozofskog, metaforičnog značenja. Ne lomite mi život, bilo gde i bilo kome. Ne lomite ono najlepše što osećam prema svojim ljubavima, prema svom bagrenju, prema svemu što su naši životi ….” rekao je Vuk Žugić.

Ne lomite mi bagrenje

Verujem, cenjeni sude

Da dobro poznaješ ljude

Vi barem imate posla

Jer ćud je ćud a sud je sud

Verujem, cenjena glavo

Da si i učio pravo

Da svakom sudiš pošteno

Jer čast je čast a vlast je vlast

I sve po zakonu, za to sam prvi

Ne bi bilo ove krvi

Da je bilo sve po zakonu

Vlast je vlasti ja to poštujem

Tu su paragrafi pa zagrabi

Nek isto je i đavolu i đakonu

Pa nek se zna!

Nek’ su mi gazili njivom

Mojom se sladili šljivom

Uvek je lopova bilo

Jer ćuk je ćuk i vuk je vuk

Nikada zlotvora dosta

Suša mi uništi bostan

I led se prospe pred žetvu

Al’ led je led a red je red!

I prekardašilo

Im’o sam bagremovu šumu

Tamo dole prema drumu

Pa sam čekao

Red je red!

Polako komšije!

Ne može samo da se uđe

Da se ruši tuđe

Lepo sam im rekao

Ne lomite mi bagrenje

Bez njih će me vetrov oduvati…

Pustite ih, moraju mi čuvati

jednu tajnu zlatnu kao dukati:

ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio,

bosonogu i odbeglu od sna.

Ljudi smo, cenjeni sude, pa neka bude šta bude,

žao mi marama crnih, al’ plač je plač a mač je mač.

Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo,

ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed a red je red!

I sve po zakonu, tu su paragrafi pa zagrabi

pošteno i za veru i za neveru.

(Telegraf)