in

Da li su INTELIGENTNI LJUDI skloniji DEPRESIJI? Evo šta kaže nauka

Deprsija je bolest savremenog doba i pogađa odroman broj ljudi. Međutim, jedna grupa ljudi se posebno izdvaja.

Postoji tendencija da se na umetničke, matematičke ili naučene genije gleda kao na potištena bića. Ernest Hemingvej, Emili Dikinson, Virdžinija Vulf, Edgar Alan Po i Amadeus Mocart, svi oni su bili brilijantni, kreativni, izuzetni umovi, ali su bili tragično skloni teskobi i depresiji.

Postavlja se pitanje da li postoji direktna veza između višeg IQ i depresije? 

Za početak, viši nivo inteligencije ne doprinosi nužno razvoju bilo kakve mentalne bolesti.

Međutim zaista postoji određena predispozicija prema pojačanoj zabrinutosti, samokritičnosti i iskrivljenom, obično negativnom, pogledu na svet. U mnogim slučajevima ovi faktori stvaraju idealne uslove za depresiju.

Pročitajte još: 6 ZNAKOVA DA STE VISOKO INTELIGENTNI: Ako ste društveni leptir, imamo “loše” vesti

Uz to treba napomenuti da postoje izuzeci. U našem društvu imamo brilijantne ljude koji maksimalno iskoriščavaju svoj potencijal ulažući ne samo u svoj život već i u samo društvo. Ipak, mnoge studije i knjige pokazuju ovu jedinstvenu vezu sa depresijom, posebno kod ljudi čije je IQ iznad 170.

Studije o inteligentnim ljudima

Sigmund Frojd sa svojom ćerkom Anom proučavao je razvoj grupe dece s koeficijentom inteligencije iznad 130. U svojoj studiji otkrio je da ih je skoro 60 odsto na kraju razvilo depresivni poremećaj.

Tu je i proslavljeni rad Luisa Termana, pionira obrazovne psihologije s početka 20. veka.

Bilo je to 60-ih godina kada je počelo dugo proučavanje visoko sposobne dece. Deca sa IQ iznad 170 učestvovala su u jednom od najpoznatijih eksperimenata u istoriji psihologije. Tu decu su zvali “termitima”. Tek 90-ih godina došlo je do izvlačenja nekih važnih zaključaka iz studije.

Emocionalne „slepe tačke“ inteligentnih ljudi

Stručnjaci kažu da visoko inteligentni ljudi ponekad razviju disocijativni poremećaj ličnosti. Oni svoje živote vide spolja, poput pripovedača koji koristi treće lice da vidi sa pomnom objektivnošću, ali bez osećaja da su u potpunosti deo toga.

Ova perspektiva prouzrokuje “slepe tačke“. To je koncept koji je tesno povezan s emocionalnom inteligencijom, o čemu je Daniel Goleman govorio u zanimljivoj knjizi istog naslova. Ta perspektiva prouzrokuje samoobmane i ozbiljne greške u percepciji.

Dakle, ono što visoko inteligentni ljudi često rade je isključivo fokusiranje na ono što nedostaje njihovoj okolini. Stvari koje nisu sinhronizirane, egoistični delovi sveta, svet u koji ne mogu da se uklope. Često nemaju emocionalne veštine da pronađu mir u ovom zbunjujućem svetu.

Još jedna stvar koju možemo da zaključimo o visoko inteligentnim ljudima jeste da im često nedostaje jedno kritično područje: emocije. To nas dovodi do drugog zaključka: možda bi trebalo da dodamo još jedan faktor IQ, piše „Exploring Your Mind”.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU