in

Budite se u toku noći? Ovo je glavni razlog, a evo šta da radite ako ne možete opet da zaspite

Budite se u toku noći? Ovo je glavni razlog, a evo šta da radite ako ne možete opet da zaspite

Buđenje nekoliko puta tokom noći je uobičajena i prirodna pojava zbog same prirode spavanja, odnosno faza sna kroz koje prolazimo svake noći.

Ti prekidi u spavanju obično traju samo od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, ali ako se dešavaju prečesto u toku jedne noći ili imate problema da ponovo zaspite, to bi mogao da bude problem.

Priroda spavanja odnosi se na četiri faze sna koje se smenjuju tokom noći u intervalima od oko 90 do 120 minuta, objašnjava neurolog iz Sijetla dr Brendon Piters-Metjuz za “CNN”.

Ciklus počinje laganim snom koji prelazi u dubok san, a potom i u najdublji san što je treća faza, koja se često naziva i “sporotalasni” san.

Tokom četvrte faze, poznate i kao REM faza, odnosno spavanje sa brzim pokretima očiju, aktivnost mozga se podiže do nivoa koji skoro dostiže normalnu aktivnost u budnom stanju. “Nakon ove faze ljudi se često prirodno probude”, kaže dr Piters-Metjuz i dodaje da kada ponovu utonu u san, čitav ciklus počinje ispočetka.

“Kako imamo trendenciju da ležemo na spavanje otprilike u isto vreme svake noći, a ovi ciklusi su otprilike iste dužine, može se desiti i da se budimo svake noći u isto vreme. Većina ovih buđenja je kratka i na njih zaboravljamo, ali može da dođe do jednog ili dva ciklusa u noći kada ćemo probuditi, pogledati u sat i biti svesni vremena”, dodaje ovaj neurolog.

Buđenje nekoliko puta tokom noći uglavnom ne utiče na zdravlje, sve dok se vraćanje u san dešava u roku od pet do 10 minuta, akcentuje dr Mišel Drerup, direktorka programa bihejvioralne medicine za spavanje na Klivlendskoj klinici.

S druge strane, kada se ljudi probude više puta u toku jednog sata, to bi moglo da dovede do rasparčavanja ciklusa spavanja i pojedinac možda neće doći do faze dubokog sna. Ovakva česta buđenja mogu da budu pokazatelj poremečanja spavanja kao što su apneja ili nokturija, dodala je dr Drerup.

Kada se ljudi probude tokom noći sami od sebe, veća je verovatnoća da će se toga setiti kada je do buđenja doalzilo u drugoj polovini noći. Tada ljudi uglavnom imaju dužu REM fazu, laganiji san, dok je prva polovina noći “rezervisana” za duže faze dubokog sna.

Na buđenje tokom noći može da utiče i čovekov cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat, ističe neurolog dr Keti Goldštajn, lekar za medicinu spavanja u Centru za poremećaje spavanja u Mičigenu i profesor neurologije na Univerzitetu Mičigen.

“Vaš cirkadijalni ritam govori telu kada je vreme za spavanje i teži da bude u skladu sa vašim prethodnim ciklusima spavanja i buđenja i izloženosti svetlu tokom dana. Ako se ovaj ritam preskoči ili se ciklus spavanja i buđenja mnogo promeni, telo neće imati ispravnu ideju o tome kada treba da ima kvalitetan dubok san”, istakla je dr Goldštajn i dodala da ljudi kako stare, to više vremena provode u laganijim fazama sna.

Šta da radite ako ne možete ponovo da zaspite?

“Leganje i buđenje u isto vreme svakog dana, kao i izlaganje prirodnom svetlu tokom celog dana i prigušivanje veštačkog svetla noću, pomoći će vam da ojačate vašu cirkadijalnu amplitudu, odnosno vrhove i padove ciklusa spavanja, što će rezultirati mirnijim snom”, savetuje dr Goldštajn.

Takođe, veoma mala doza melatonina, ne više od pola miligrama, nekoliko sati pre nego što legnete, takođe bi mogla da bude od pomoći da “naterate” svoj unutrašnji sat na ranije spavanje.

Najvažnija stvar koju treba da uradite kada se probudite usred noći jeste da odolite porivu da pogledate u sat. “Ako se alarm nije uključio, nije vreme za buđenje. Nije važno koliko je sati. Morate da se prevrnete, udobno se smestite i vratite na spavanje”, savetuje dr Brendon Piters-Metjuz.

Ako ne zaspite ponovo u roku od 15 minuta, najbolje je da ustanete iz kreveta kako biste sprečili da vaš mozak krevet poveže sa stanjem budnosti. Dr Drerup savetuje da ustanete i utonete u neke tihe aktivnosti koje će vam pomoći da se ponovo osetite pospano poput slušanja umirujuće muzike ili meditacije.

“Naš mozak je veoma asocijativan i lako se može desiti da ako ostanemo u krevetu dugo vremena, a budni smo, naš mozak počne da povezuje krevet sa budnim aktivnostima, poput brige i obavljanja raznih stvari. Ustajanje iz kreveta prekida tu asocijaciju“, rekao je Drerup.

(Blic Žena)

BONUS VIDEO

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU