ZA BOŽIĆ SMO POSLEDNJI PUT RUČALI I IGRALI KARTE! Sada se okupljamo da Mateju održimo pomen! BOLNA ISPOVEST NENADA PERIŠA

Kako kaže, život njegove porodice se potpuno promenio posle Matejevog nestanka.

– Cilj života se promenio, mi smo morali da pronađeno dodatnu snagu, cilj i motiv da bismo to kako znamo i umemo prihavtili – drhtavim glasom kaže Nenad:

– Samo na trenutke uspem da skrenem misli, da se posvetim nečemu drugom, ali vratim se Mateju natrag. Bogu ipak zahvaljujem na svemu, svi nosimo krst koji smo dobili i on nikada nije težak, zato treba verovati i nadati se tom ponovnom sustretu sa Metejem, nastaviti hodati napred, što nikako nije lako.

printscreen

Matej i Nenad Periš

Periš objašnjava da porodica i sada svaki uspeh deli sa Matejem kao da je tu.

– Njegove sestre idu u školu i svaki njihov napredak je sa njim, osećamo da smo zajedno i da se zajedno radujemo. Meni je jako važno da osećam Matejevu ljubav koju je svima nama podelio. U svakom trenutku, kada me čovek prepozna na ulici, on vidi Mateja. Ja sam njegovim nestankom za mnoge ljude postao Matejev otac, izgubio sam svoje ime i prezime, a postao sam njegov otac i to mi je iskreno drago. Ono što je Matej podelio među svim ljudima ja još ne mogu da razumem, to je bila ogromna navala emocija i ja sa zadovoljstvom prihvatam to da me ljudi tako prepoznaju, kao njegovog oca.

Porodični trenuci

Nenad Periš se prisetio i poslednjeg susreta sa sinom i ispričao kako je taj dan za njegovu porodicu izgledao godinu dana kasnije, bez Mateja.

– Za Božić, 25. decembra je bilo godinu dana kada smo poslednji put zajedno ručali i kada smo poslednji put zajedno igrali karte on, njegove dve sestre i ja. Te partije su nam bila jako zanimljive, radosne, svi smo to voleli. Sećali smo se tačno gde je ko sedeo i proživljavali taj trenutak. Sad će doći i dan njegovog nestanka, moramo i to proći svi zajedno. Obeležićemo i to u krugu porodice i bliskih prijatelja, biće održana misa zadušnica. Siguran sam i da ćemo taj dan biti bliže Mateju – kaže nam Nenad ne krijući suze.

Porfirije mi je čestitao Božić

Nenad Periš ističe i da je tokom ovih godinu dana dobio puno pozitivnih emocija i misli od ljudi koje ni ne poznaje i da mu to mnogo znači. Božić mu je čestitao i srpski patrijarh Porfirije.

– Dobio sam čestitke za Božić od patrijarha srpskog Porfirija i nadbiskupa beogradskog Stanislava, mnogo sam na tome zahvalan jer to pokazuje jedno zajedništvo u veri, ali i ljudsko zajedništvo. Ljudskost ne poznaje granice i ona prolazi sve barijere koje smo mi sami postavili, ne znamo ni zbog čega. Ja sam najlepše želje dobijapo od ljudi iz Srbije, Hrvatske, sa prostora cele bivše Jugoslavije, i jako sma na tome zahvalan, što su svi ljudi pokazali ljudskost i razumeli tragediju. Zbog vere i svih pozitivnih emocija koje sam dobijao od ljudi znam da sam postao bolji čovek – zaključuje Nenad Periš za Kurir.

Govoreći o Matejevim drugovima s kojima je pre godinu dana krenuo na put bez povratka, Nenad kaže da njima ništa ne zamera:

– Par puta sam video njegove prijatelje, to su mladi ljudi i nastavljaju, naravno, živote kako mogu opterećeni tim nesrećnim događajem. Sve mi je to jako teško, ali i njima je mnogo teško, pogotovo u ovim trenucima kada sigurno proživljavaju ono što se događalo pre godinu dana i žao mi je svih koji pate zbog tog događaja.

Nenad Periš je, kako kaže, nastavio svoj život kako je znao i umeo uz konstantnu podršku ljudi koji ga okružuju.

– Radim, nastavljam sa životom, nisam prekidao, ali kolege i svi ljudi oko mene imaju mnogo razumevanja zbog svega što se dogodilo. Vaterpolo je i dalje moj hobi, sudim i dalje te utakmice, bio sam na Evropskom prvenstu, Azijskom, naravno sve je to drugačije nego što je bilo. Želim da verujem da je moj sin tu sa mnom i da mi pomaže u svemu tome – objašnjava kako uspeva da nastavi dalje posle tragedije koja ga je zadesila.

Poslednja želja

Matej je bio mlad i ambiciozan, imao je planove za budućnost, a njegov otac bi voleo da proba da ostvari bar mali deo njegovih želja.

– Ima nešto što je on jako želeo i ja težim za tim da to ostvarim iako se još nećkam jer će mi to biti jako emotivno. Matej je hteo da kupi brod, imali smo planove da to uradimo zajedno, značilo bi mnogo jer je on imao planove da njime plovimo. U tim planovima sam, da to uradim za njega. To je njemu bila želja, zajedno smo to gledali i zato bih voleo da to ostvarim nekada – kaže nam Nenad.