Vladeta Jerotić je smatrao da ovih 6 osobina čine zrelu ličnost

Zrelost se ne meri brojem rođendana, završenih škola, poslovnih uspeha ili društvenim položajem. Mnogo više o njoj govori način na koji razumemo sebe, kako se ponašamo prema drugima, koliko umemo da kontrolišemo reakcije i da li smo spremni da preuzmemo odgovornost za sopstvene postupke. Upravo se ovim dubokim temama bavio i akademik Vladeta Jerotić, jedan od najmudrijih Srba, čuveni psihijatar, psihoterapeut, filozof, pisac i profesor.

Njegova predavanja, knjige i razgovori o čoveku, ljubavi, veri, porodici, strahu, odgovornosti i duhovnom razvoju i danas privlače veliku pažnju. Često je isticao koliko je važno da neprekidno radimo na sebi, da upoznajemo sopstvene slabosti i da ne prestanemo da se menjamo. A njegove mudre misli nisu samo teorijsko razmatranje psihologije, već i poziv na iskreno preispitivanje. U svojoj knjizi “Čovek i njegov identitet”, čuveni erudita je izdvojio šest osobina koje karakterišu zrelu ličnost.

1. Sposobnost da volimo drugog čoveka, a ne samo sebe kroz njega

Jedan od najvažnijih pokazatelja zrelosti jeste sposobnost da zaista volimo nekoga. Iako zvuči jednostavno, upravo se u ljubavi često otkriva koliko smo zapravo usmereni na sebe. Ponekad nam se čini da nekoga volimo, a zapravo nam prija osećaj koji nam pruža, pažnju koju dobijamo ili sliku koju smo stvorili o njemu. Druga osoba tada postaje neko ko treba da ispuni naše potrebe, potvrdi našu vrednost i ponaša se onako kako smo zamislili.

Zrela ljubav, međutim, podrazumeva da partnera vidimo kao zasebnu ličnost. On ima svoje želje, potrebe, mane, strahove, interesovanja i pravo da misli drugačije od nas. Ne moramo uvek da se slažemo, niti treba da budemo isti kako bismo imali kvalitetan odnos. To znači i da umemo da pružimo podršku kada prolazi kroz težak period, da saslušamo bez potrebe da odmah osuđujemo, da napravimo kompromis i ponekad sebe stavimo u drugi plan.

Jerotić je posebno naglašavao značaj spremnosti na odricanje i žrtvu u ljubavi. To ne znači da treba izgubiti sebe, trpeti poniženje ili ostajati u odnosu koji nas povređuje. Naprotiv, prava ljubav ne podrazumeva samouništenje, već sposobnost da izađemo iz sopstvene sebičnosti i napravimo prostor za drugog čoveka. Zrela osoba ne voli samo ono što dobija. Ona ume i da daje, a da pritom ne očekuje da svaki gest bude odmah uzvraćen.

2. Sposobnost da kontrolišemo svoje nagone i trenutne impulse

Koliko puta smo izgovorili nešto u besu, a zatim se satima ili danima kajali? Koliko puta smo reagovali pre nego što smo razmislili, doneli odluku pod uticajem trenutnog raspoloženja ili povredili nekoga zato što nismo umeli da zaustavimo sopstvenu reakciju? Upravo je kontrola impulsa još jedna osobina koju je Vladeta Jerotić smatrao važnom za zrelu ličnost.

Čovek tokom života doživljava čitav spektar snažnih emocija i nagona. Ljuti se, zavidi, želi, plaši se, oseća privlačnost, razočaranje ili potrebu da odmah zadovolji neku želju. Sve su to prirodni delovi ljudskog iskustva. Problem nastaje kada postanemo njihovi taoci i kada svaku emociju pretvaramo u postupak. Zrelost ne znači da nikada nećemo biti besni, ljubomorni ili nestrpljivi, već da umemo da prepoznamo šta se u nama događa i ne dozvolimo da nas trenutni poriv odvede u pogrešnom smeru.

Na primer, kada nas neko uvredi, možemo odmah uzvratiti još težim rečima. Ali možemo i zastati, razmisliti da li je odgovor koji želimo da damo zaista koristan i odlučiti da ne ulazimo u sukob koji će nas dodatno iscrpeti. Isto važi za impulsivnu kupovinu, preterivanje u hrani, nepromišljene odluke i mnoge druge situacije. Zrela osoba ne mora da zadovolji svaku želju istog trenutka. To je, zapravo, jedna od najvažnijih životnih veština: umeti da napravimo razliku između onoga što trenutno želimo i onoga što je zaista dobro za nas.

3. Sposobnost da podnesemo neprijatnost, bol i životne teškoće

Niko ne može da prođe kroz život, a da ne doživi razočaranje, gubitak, neuspeh, bolest, neuzvraćenu ljubav ili neki drugi oblik patnje. To su iskustva od kojih ne možemo uvek da se zaštitimo, koliko god se trudili da sve držimo pod kontrolom. Ipak, način na koji se odnosimo prema teškoćama mnogo govori o našoj unutrašnjoj zrelosti.

Vladeta Jerotić je ukazivao na to da čovek ne može stalno da očekuje zadovoljstvo, niti da beži od svakog oblika neprijatnosti. U njegovom razmišljanju važna je bila razlika između principa zadovoljstva, kojem težimo još od detinjstva, i principa realnosti, koji nas uči da život ne može uvek da izgleda onako kako bismo želeli.

Dete želi da odmah dobije ono što traži. Ne razume zašto mora da sačeka ili da se odrekne trenutnog zadovoljstva. Odrastanje nas postepeno uči strpljenju, prihvatanju granica i razumevanju da postoje stvari koje ne možemo promeniti. Zreo čovek ne očekuje da mu život uvek bude udoban. Kada naiđe na problem, ne poriče ga, ali ni ne dozvoljava da ga potpuno obuzme. Zrelost podrazumeva i sposobnost da priznamo sebi da smo povređeni, da potražimo pomoć i da ne osećamo stid zbog svoje ranjivosti.

4. Posedovanje zrele savesti, umesto života u strahu i osećanju krivice

Savest je unutrašnji osećaj za dobro i loše, za odgovornost i moralne vrednosti. Međutim, postoji razlika između savesti koja nas usmerava i one koja nas neprestano kažnjava. Zrela savest podrazumeva da umemo da prepoznamo kada smo pogrešili, prihvatimo odgovornost i pokušamo da ispravimo ono što je moguće. Ne tražimo stalno izgovore, ne prebacujemo krivicu na druge i ne ubeđujemo sebe da smo uvek u pravu.

Jerotić je pravio razliku između zrele savesti i one koja se zasniva na strahu, pretnjama i osećanju krivice. Kada je nezrela, možemo postati previše strogi prema sebi, ali i prema ljudima oko sebe. Nekada kažnjavamo sebe zbog sitnica, a nekada tu unutrašnju napetost prenosimo na druge kroz osudu, kontrolu i preterane zahteve. Zrela osoba zna da niko nije bezgrešan. Ona ne beži od odgovornosti, ali razume da pogrešiti ne znači biti loš čovek. Ume da kaže “pogrešio sam”, da se izvini i da iz iskustva nešto nauči.

5. Umerena agresivnost – sposobnost da se zauzmemo za sebe bez besa

Na prvi pogled, ova osobina može delovati neobično. Kako agresivnost može biti deo zrele ličnosti? Međutim, Jerotić ne govori o nasilju, grubosti ili namernom povređivanju drugih. Reč je o razumevanju sopstvene snage i sposobnosti da je upotrebimo na zdrav i primeren način.

U svakodnevnom životu često se susrećemo sa ljudima koji ne umeju da kažu “ne”. Plaše se konflikta, izbegavaju neprijatne razgovore, pristaju na stvari koje im ne odgovaraju i potiskuju nezadovoljstvo kako nikoga ne bi razočarali. Na drugoj strani su oni koji na svaku prepreku reaguju besom, povišenim tonom i potrebom da dokažu da su u pravu. Zrelost se nalazi između ova dva ekstrema.

Čovek treba da ume da se zauzme za sebe, zaštiti svoje granice, izrazi neslaganje i jasno pokaže kada mu nešto ne odgovara. Ne mora da bude agresivan da bi bio odlučan, niti mora da bude neprijatan da bi ga drugi poštovali. Zrela osoba ne mora da pobedi u svakoj raspravi, ne koristi ljutnju kao oružje i ne pokušava da kontroliše druge.

6. Sposobnost da budemo nezavisni i slobodni

Poslednju osobinu Vladeta Jerotić je posmatrao kao svojevrsnu krunu prethodnih pet. Prema njegovom shvatanju, prava nezavisnost dolazi tek kada čovek dovoljno upozna sebe, nauči da voli, kontroliše impulse, prihvata životne teškoće i razvije zrelu savest. Nezavisnost, pritom, ne znači da nam niko nije potreban. Čovek je društveno biće i prirodno je da želi ljubav, prijateljstvo, bliskost i pripadnost. Niko ne mora da živi sam da bi bio samostalan.

Prava nezavisnost znači da naš osećaj vrednosti ne zavisi isključivo od tuđih mišljenja ili odobravanja. Ne moramo da se dopadnemo svima, niti da donosimo odluke samo zato što će ih okolina prihvatiti. Zrela osoba može da voli porodicu, poštuje prijatelje i bude deo zajednice, a da pritom ne izgubi sopstveni identitet. Ume da sasluša savet, ali ne očekuje da drugi žive njen život umesto nje. Ona razume da sloboda podrazumeva i odgovornost za posledice sopstvenih izbora.