“Najbolji način da budete nesrećni jeste da uradite ovo”: Sveštenik Aleksandar Praščević

U razgovoru za “Blic ženu”, sveštenik Aleksandar Praščević govorio je o braku, usamljenosti, roditeljstvu i potrazi za srećom. Objasnio je zašto poređenje sa drugima smatra jednim od najbržih puteva ka nezadovoljstvu i zbog čega ljubav ne bi smela da se svede na trgovinu. Podelio je i ličnu priču o majčinoj žrtvi, koja ga je naučila da se i iz bola može roditi radost.

“Majka je radila 12 sati, pa prodavala cveće da nas prehrani”

Govoreći o pronalaženju radosti u teškim trenucima, otac Aleksandar prisetio se detinjstva i majke, koja je uz posao medicinske sestre radila i u cvećari kako bi prehranila porodicu.

– Sećam se 1999. godine. Moja majka je radila smene po 12 sati kao medicinska sestra, a pored toga je radila u cvećari i prodavala cveće da bismo preživeli. I danas, posebno zimi, kada prolazim pored bakica koje prodaju cveće, trudim se da kupim sve što imaju. Ja se tada susrećem sa svojim sopstvenim bolom, sa sećanjem na majku koja se trudila da nas prehrani – priča otac Aleksandar.

Cveće koje kupi poklanja ljudima koje sretne. Tako bolnu uspomenu pretvara u priliku da nekome pomogne i obraduje druge.

– Evo, upravo dok sam dolazio kod vas, podelio sam bukete usput. Ljudi su bili srećni i iznenađeni što im sveštenik u mantiji poklanja cveće. Gledajte kakvo je to isceljenje. Vi osetite radost zato što ste nekome pomogli. Bol može da nas podstakne da budemo bolji ljudi i da naučimo da cenimo radost – objašnjava.

Njegova majka i danas putuje iz Stare Pazove do ortopedske klinike Banjica, gde radi na transfuziji. Uprkos napornom poslu i dugim putovanjima, sinove je učila da i u najtežim okolnostima traže razlog za nadu.

– Nekada je morala da promeni dva voza i autobus. Dešava se da ostane duže na poslu, pa zimi čeka sledeći prevoz. Ali nikada nije gunđala. Dok smo brat i ja bili deca, stalno nam je govorila: “Traži sreću u nesreći.” Naučila nas je da, koliko god neka situacija bila teška, pokušamo da pronađemo ono dobro u njoj. Koliko god oko tebe bio mrak, traži tračak svetlosti – poručuje.

“Čovek može da bude pun ljubavi, a ipak usamljen”

Usamljenost je, prema rečima oca Aleksandra, jedan od velikih problema savremenog društva. Posebno preispituje poruku da čovek treba da bude dovoljan sam sebi, ističući koliko su nam za ljubav i bliskost potrebni drugi ljudi.

– Savremeni svet nam govori: “Budi dovoljan sam sebi”, a hrišćanstvo kaže: “Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.” Nama je potreban drugi čovek. Potrebna nam je ljubav, a ona se izgrađuje, pokazuje i oseća u zajedništvu sa drugima – objašnjava.

Ipak, naglašava da za usamljenost ne treba kriviti onoga ko je oseća. Odsustvo bliskosti, kaže, ne znači da osoba nema ljubav koju bi mogla da pruži.

– Čovek može da bude pun ljubavi prema svima, a da ipak bude usamljen, jer u svom okruženju nije pronašao nekoga ko će tu ljubav prepoznati. Zato je važno da imamo razumevanja. Ne treba da se plašimo da nemamo šta da ponudimo drugome, jer uvek imamo. I ne treba da se plašimo odbijanja – kaže.

U braku je važno da li smo MI srećni

Govoreći o partnerskim odnosima, otac Aleksandar ističe da brak ne bi trebalo da se svede na prebrojavanje zasluga i stalno odmeravanje ko je kome šta pružio.

– U braku ne možemo da se pitamo samo: “Da li sam ja srećan?” Pravo pitanje je: “Da li smo mi srećni?” Ako se pitam samo da li sam ja srećan, onda sam egoista. A brak je zajednica. Brak je “mi” – ističe.

Problemi, objašnjava, nastaju kada supružnici ljubav počnu da mere isključivo time koliko partner ispunjava njihova očekivanja. Umesto takvog odnosa, poziva na zajednički trud i razgovor o tome kako da unaprede svoj brak.

– Ako krenemo da se pitamo da li ti ispunjavaš moje zahteve da bih ja bio srećan ili da li ja ispunjavam tvoje zahteve, unosimo trgovinu u brak. Umesto toga, treba da se pitamo šta zajedno možemo da učinimo da naš odnos bude bolji. To je trud koji smo sami izabrali i ne treba da gledamo da li nam se isplati – govori.

“Najbolji način da čovek bude nesrećan jeste da se poredi sa drugima”

Društvene mreže svakodnevno nas suočavaju sa tuđim uspesima, putovanjima i naizgled savršenim brakovima. Takve slike lako postaju merilo prema kojem procenjujemo sopstveni život, a otac Aleksandar upozorava da nas poređenje sa drugima često vodi u nezadovoljstvo.

– Svojevremeno sam svojoj supruzi rekao: “Najbolji način da čovek bude nesrećan jeste da se poredi sa drugima.” Ako vidimo da je neko srećan i da lepo živi, a to u nama ne probudi radost nego pitanje zašto on ima nešto što mi nemamo, onda treba da se zapitamo šta se događa u nama – objašnjava.

Kada se usredsredimo na ono što drugi imaju, dodaje, lako gubimo iz vida sopstvene razloge za sreću i stvaramo distancu prema ljudima čiji bismo uspeh mogli da podržimo.

– Počnemo da se pitamo: “Zašto on ima, a ja nemam? Da li je zaslužio? Da li je privilegovaniji od mene?” I tako sami sebi namećemo tugu. Ne poredi se. Raduj se zbog drugoga. Pomozi drugome. Doprinesi njegovom uspehu. Poređenjem samo kopamo jaz između sebe i drugih – poručuje.

“Ako detetu obezbedite baš sve, možete mu oduzeti smisao života”

Govoreći o roditeljstvu, otac Aleksandar osvrnuo se na želju roditelja da deci obezbede nekretnine, novac i bezbrižnu budućnost. U toj nameri, smatra, važno je ostaviti im prostor da se osamostale i osete zadovoljstvo sopstvenog postignuća.

– Ako želite da detetu oduzmete smisao života i radost stvaranja, onda mu omogućite sve. Roditelj treba da obezbedi detetu materijal od kojeg može da stvara i da ga nauči kako da se nosi sa preprekama. Svaka prepreka treba da mu bude stepenik ka uspehu, a ne konačan zid – kaže.

Materijalna podrška roditelja jeste važna, ali, kako naglašava, ne bi trebalo da zameni pripremu deteta za samostalan život. Podjednako je važno naučiti ga da njegova vrednost ne zavisi od onoga što poseduje.

– Ne treba obezbediti apsolutno sve. Treba pripremiti dete za život, da može da bira svoj put i da oseti radost sopstvenog truda. Sa starijim sinom smo vežbali ono “baš me briga” kada su u pitanju materijalne stvari. Ne treba materijalno da bude naša duhovna lična karta – objašnjava.