Ako jedete ovo voće, koža će vam reći: “Hvala”: Samo ovoliko smete da pojedete

Ova tema otvara mnoga pitanja o tome kako se grožđe uklapa u svakodnevni jelovnik i kako utiče na opšte zdravlje. Svaka pravilna ishrana zahteva balans, ali je uticaj koji koža trpi od spoljnih faktora znatno dublji nego što mislimo.

Zašto ne vole grožđe

Optužbe na račun grožđa gotovo uvek su iste: previše je slatko i kalorično, pa mnogi bez razmišljanja pojedu čitav grozd u jednom dahu. Za razliku od borovnica ili malina, grožđe zaista sadrži više šećera, a njegov glikemijski indeks je viši u poređenju sa drugim bobičastim voćem.

Upravo zbog toga se često izbacuje iz jelovnika tokom dijetalnih režima sa niskim unosom ugljenih hidrata i sa sumnjom spominje u razgovorima o višku kilograma. Ipak, nova naučna istraživanja stavljaju ga u sam vrh korisnih namirnica.

Šta su otkrili naučnici i kako deluje iznutra

Grupa istraživača sa Univerziteta Vestern Nju Ingland sprovela je eksperiment kako bi utvrdila kako sistematsko konzumiranje grožđa utiče na reakciju kože na sunčevo zračenje. Učesnicama je najpre tokom 2 nedelje prilagođena ishrana kako bi se poništio uticaj ranijih navika, a zatim su naredne 2 nedelje svakodnevno dobijale koncentrat sušenog grožđa u količini koja odgovara 3 porcije svežih bobica.

Pre i posle tog perioda uzimani su uzorci kože i procenjivana je njihova reakcija na ultraviolentne zrake. Rezultat je bio iznenađujući jer se nivo malondialdehida, supstance koja služi kao marker oštećenja ćelija od sunca, značajno smanjio. Istovremeno je zabeležena promena u aktivnosti gena zaduženih za antioksidativnu zaštitu i borbu protiv oksidativnog stresa.

Grožđe je bogato polifenolima, biljnim jedinjenjima sa snažnim antioksidativnim svojstvima. Kada je koža izložena ultraviolentnom zračenju, u ćelijama nastaje višak slobodnih radikala koji oštećuju strukturu DNK i ubrzavaju proces starenja. Polifenoli neutrališu deo tih radikala i istovremeno uključuju gene zadužene za sopstvene zaštitne mehanizme ćelije.

Jedan od rukovodilaca istraživanja, profesor Džon Pecuto, naglašava važnost ovih saznanja: “Dobijeni podaci omogućavaju da govorimo o grožđu kao o pravom superfood-u koji lansira sistemski odgovor u organizmu. Sličan efekat teoretski se može ticati ne samo kože, već i jetre, mišića, pa čak i mozga”, izjavio je Džon Pecuto.

Da li treba jesti grožđe svaki dan

Ipak, pre nego što pobegnete po grožđe kao zamenu za zaštitnu kremu, valja uzeti u obzir određena ograničenja ove studije. U eksperimentu su učestvovale svega 4 žene sa sličnim tipom kože, pa je rano za uopštene zaključke. Takođe, ispitivane dame nisu jele sveže bobice već koncentrovani prah sušenog grožđa, koji je znatno bogatiji nutrijentima.

Sami autori rada izričito naglašavaju da grožđe ne zamenjuje kremu sa zaštitnim faktorom, šešir niti razumno ograničavanje boravka na suncu. Jedna ili 2 šake grožđa dnevno pružaju obilje antioksidanata, vitamina B grupe i kalijuma, bez opasnosti od unosa suvišnih kalorija. Nutricionisti savetuju kombinovanje grožđa sa proteinima i vlaknima kako bi se usporio skok šećera u krvi.