in

“Mi u Srbiji ne volimo košarku”

NIKOLA Jokić je umeo da iznenadi svet svojim bravurama, i dok je igrao u Srbiji, i kada je prešao u NBA čiji je dvostruki MVP, ali je danas mnoge iznenadio jednom izjavom na početku priprema košarkaške reprezentacije za Evropsko prvenstvo.

FOTO: M. Vukadinović

Onaj stari izraz, da smo “zemlja košarke”, izraz koji se s prelaska iz 20. u 21. vek ovde “odomaćio” zbog silnih uspeha, doživeo je potom i neke udarce. 

I individualne, kada se pojedinci nisu odazivali na pozive u reprezentataciju (pa i Jokić, ali svakako ne samo on; uostalom, igrao je 2016. i u kvalifkacijama za Olimpijske igre, pa i u Riju, gde se okitio srebrnom medaljom, pre nego što je napravio reprezentativcnu pauzu, poradio na sebi i postao dvaput najbolji košarkaš na svetu), a bilo je kolektivnih udaraca.

Na primer, kao kada smo bili 14., osmi ili sedmi u Evropi, što se “orlovima” dešavalo u periodu od 2007. do 2013.

Ali, jedna stvar je, nekako, “oduvek važila za tačnu”. Ovde se košarka baš, baš voli.

Mnogi bi čak rekli da smo po tom pitanju kao Litvanci, stvarno zemlja košarke, a ne fudbala, jer “nema osobe koja ne prati košarkašku reprezentaciju kada negde igra” (mada su nerviranja zbog fudbalske daleko veća; valjda jer fudbaleri nisu imali toliko uspeha kao košarkaši, kojima su se neuspesi uvek lakše praštali upravo zbog velikih podviga).

Ali, Nikola Jokić je danas na početku priprema košarkaške reprezentacije Srbije rekao nešto što bi se čak moglo i blasfemijom nazvati kod onih koji “igru pod obručima” obožavaju. 

Rekao je da mi u Srbiji – košarku ne volimo.

Tačnije, taj deo njegove izjave glasio je baš ovako:

– Videćemo koliko ćemo dogurati na Evrobasketu. Sve ekipe dolaze (na Evropsko prvenstvo) sa ciljem da uzmu medalju ili da osvoje titulu. Ne treba da idemo sa nekim prevelikim ciljem, već dan po dan sa treningom i obazrivo. Naš mentalitet je takav, mi ne volimo košarku, nego da pobeđujemo.

Igrajući u Srbiji od detinjstva do odlaska u NBA, umeo je MVP najjače košarkaške lige na svetu da doživi svašta. I to čak iako nije igrao za “večite rivale”, Zvezdu i Partizan, čiji navijači baš i ne praštaju neuspehe tako lako. Ali, da je doživeo “sve i svašta” umeo je i Amerikancima da poruči jasno i glasno, i to kada su ga pitali da li ga je uplašila neka atmosfera na NBA gostovanju, a on doslovce rekao “Brate, ja sam igrao u Srbiji, gde da se uplašim nečeg ovde (u američkoj košarci)?!”.

Ovde se sportski neuspesi, kod onih koji su fanatično posvećeni praćenju sporta, ne praštaju lako. Internet je, pored silnih korisnih stvari, omogućio da se i nasilje izlije u onlajn oblicima, a ono je nekako oduvek bilo prisutno i pokraj igrališta. Nije važno da li su u pitanju preambiciozni roditelji koji prate takmičarske nastupe svoje dece, ili ostrašćeni navijači – sudijama na ovom podneblju (da li i samo ovde?) često “štuca porodica” koliko je pominju uz psovke. A i igračima/trenerima koji ne urade ono što je neko na tribini, uz kompjuter/mobilni, ili TV – zamislio da treba da se uradi.

Otuda rečenica Nikole Jokića “Mi ne volimo košarku, nego da pobeđujemo”. Iz iskustva zbog kog mu je smešna “zastrašujuća atmosfera na pojedinim NBA gostovanjima”.

Ali, postoji u toj rečenici jedna greška. Navijački mentalitet jeste kod mnogih skrenuo na stranputicu da je samo pobeda dovoljna i samo ona zadovoljavajuća, ali… Ovde se košarka, ipak, i dalje voli.

Da se ne voli, ne bi ni toliko hiljada ljudi iz Srbije usred noći pratilo šta Jokić noću radi u NBA ligi, ili čekalo u redovima za karte kada “orlovi” igraju u domovini, ili, prosto, izlazilo u svoj kraj na partiju basketa. Ne bi, naravno, ni sam Jokić često Amerikancima, koje čudi zašto toliko dodaje loptu drugima, ponavljao staru izreku “Pogodak učini srećnog jednog košarkaša, a asistencija – dvojicu”. U toj nesebičnosti se i krije ljubav.

A i nije da i Nikoli, kao celoj Srbiji, odličje nije “u glavi”

– Svi bismo voleli da uzmemo medalju – priznao je sekund pošto je izgovorio “Mi ne volimo košarku, nego da pobeđujemo”. Priznao, jer bi i on, i ostali “orlovi”, i cela nacija, to voleli. Uželeli smo se košarkaških uspeha. Penjanja na pobedničko postolje, pa makar neki drugi s njega i prestali da silaze. Ali, kao što je sam Jokić rekao na kraju svog kratkog obraćanja, baš posle rečenice “Svi bismo voleli da uzmemo medalju”:

– Ali… to je još daleko.

Tako se i razmišlja u “zemlji košarke”. U kojoj je trening na prvom mestu. Saigrači i trener odmah potom. A onda – prepuštanje čarima igre. 

Jer, kada ona počne…

Tada reči “Mi ne volimo košarku”, koje su možda tačne iz sto razloga, postaju netačne.

Tada “Mi volimo da pobeđujemo” postaje nebitno.

Tada sve postaje: 

“Igra Srbija!”

A tada je cela nacija reprezentacija…

Otkazi Pešiću i sastav Srbije za Evrobasket 2022

Podsetimo, na prvi trening nacionalnog tima se nisu odazvala samo dvojica košarkaša. Radi se o Alekseju Pokuševskom i Nikoli Joviću.

U nacionalnom timu će osim njih dvojice i Nikole Jokića biti i Vasilije Micić, Miloš Teodosić, Aleksa Avramović, Vanja Marinković, Ognjen Dobrić, Marko Gudurić, Nemanja Nedović, Ognjen Jaramaz, Nikola Kalinić, Vladimir Lučić, Dejan Davidovac, Nemanja Bjelica, Alen Smailagić, Filip Petrušev, Boriša Simanić, Marko Jagodić-Kuridža, Nikola Milutinov, Balša Koprivica, Dušan Ristić.

Bonus video: Nikola Jokić – od dobroćudnog debeljuce, do najboljeg i najplaćenijeg košarkaša na svetu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije