admin
Nakon četvoromesečnog boravka u domovini, Nikola Jokić se polako pakuje za Ameriku.
Photo: Christian Petersen / Getty images / Profimedia
Najbolji košarkaš sveta spremno dočekuje početak klupskih priprema Denver Nagetsa, koje su zakazane za sledeću nedelju, a slobodno vreme tokom leta iskoristio je na dobro poznat način – daleko od svetala reflektora, glamura i NBA pompe.
Jokić je leto proveo uz porodicu i bliske prijatelje, baveći se aktivnostima koje ga najviše ispunjavaju: raftingom na Tari, vođenjem svog tima na kasačkim trkama i svakodnevnim radom u štali.
Gostujući u podkastu “Jao Mile” kod domaćina Mileta Ilića, trostruki MVP je detaljno opisao koliko mu znači rad sa životinjama i uloga „pomoćnog trenera“ u sopstvenoj štali.
– Ove godine sam stvarno organizovao da sam svaki dan uspeo da odem u štalu, budem sa konjem, da se vozam… Značni mi to, uživaš u tim momentima. Imam jako puno konja, čak sam i potreban kao vrsta pomoći. Uživam u komunikaciji i vremenu provedenom sa njima. Gledaš kako mladi konj napreduje iz dana u dan, pa pomogneš povređenom konju, vidiš kako se oporavlja. Oni su vrsta sportista, samo sam ja neka vrsta trenera tu, pomagača. Volim i tu da ostanem na kraju kako ih nahranim, pa ih čuješ samo kako klopaju.
FOTO: Tanjug/ AP Photo/David Zalubowski`
Iako je na terenu nezaustavljiva globalna zvezda, Jokić van njega insistira na „običnoj“ svakodnevici. Priznaje da mu u održavanju normalnosti najviše pomažu ljudi kojima je okružen odmalena, a jedna anegdota o proslavi u malom bačkom selu Mol brzo je obišla i oduševila čitavu Srbiju.
– Imam kuma koji radi kao šumar od 5 do 3 i mislim da su mi oni pomogli… Da sam otišao negde drugde i imao drugačiju vrstu ljudi oko sebe, to bi mi bila normalnost. Sad mi je normalno da imam vikendicu, da teramo konje, popijemo pivo… Bio sam juče u Molu, ljudi ne znaju gde je to. Došao taj momak koji je pobedio veliku trku za nas, slavili smo, prase smo okrenuli, to mi je super.
Najbolji košarkaš današnjice osvrnuo se i na teret slave, priznajući da mu česti zahtevi navijača za fotografisanjem narušavaju preko potreban mir. Ta privrženost domu i Somboru nije novost, već crta karaktera koja ga prati još od tinejdžerskih dana kada je nosio dres Mege.
– Treće sam dete, volim kod kuće da budem, volim Sombor. Kad smo igrali u Sremskoj Mitrovici sa Megom, pitao sam Dekija (Milojevića) da li mogu kući, otac dođe po mene i idemo. U Smederevu, Novom Sadu, u Solnoku, tata me čeka i dovozi me… Bežao sam kući što sam više mogao. Bilo je sigurno momenata kad sam plakao i bilo mi je teško, ali sve je to deo odrastanja.”
Pored punjenja baterija u rodnom kraju i brige o konjima, Jokić je ovog leta zabeležio i važne nastupe za reprezentaciju Srbije u FIBA prozorima, dokazavši još jednom da, bez obzira na planetarni uspeh, nikada ne zaboravlja svoje korene.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
