ČLANICE Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) oduzele su danas Jermeniji pravo glasa u toj organizaciji pošto nije ispunila svoje obaveze u vezi sa plaćanjem članarine, saopštio je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov.

Foto: Sputnik/Profimedia

– Zbog činjenice da Jermenija već nekoliko godina nije ispunila svoje obaveze prema povelji organizacije, predloženo je i odlučeno da joj se oduzme pravo glasa – rekao je Peskov, prenela je agencija RIA Novosti.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kazao je ranije da Rusija ne namerava da izbaci Jermeniju iz ODKB.

– Član 25 našeg sporazuma predviđa da, ukoliko dugovanja za budžet ODKB premaše period od dve godine, država gubi pravo glasa – rekao je Lavrov.

Jermenija od početka 2024. godine ne uplaćuje članarinu u budžet ODKB, dok je premijer Nikol Pašinjan ranije saopštio da je njegova zemlja zamrznula učešće u toj organizaciji.

Kao razlog za takvu odluku, Pašinjan je naveo sukob u Nagorno – Karabahu, tvrdeći da su najmanje dve članice ODKB pomogle Azerbejdžanu u pripremama za rat protiv Jermenije, dok su istovremeno samo simulirale pružanje pomoći Jerevanu.

On nije imenovao države na koje se njegove optužbe odnose, ali je ocenio da su tadašnja vojna dejstva navodno bila usmerena na ukidanje nezavisnosti Jermenije.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, ranije je podsetila da je ODKB u septembru 2022. godine brzo formirala i u pogranične oblasti Jermenije uputila procenjivačku misiju Sekretarijata i Zajedničkog štaba organizacije.

Nakon izveštaja misije, Savet za kolektivnu bezbednost odlučio je da u Jermeniji rasporedi posmatračku grupu, ali su vlasti u Jerevanu odbile taj predlog i odlučile da pozovu predstavnike Evropske unije, navela je Zaharova, navodi ruska agencija.

(Tanjug)

BONUS VIDEO: DOSIJE: Rat Jermenije i Azerbejdžana – vizuelna rekonstrukcija događaja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

POTPREDSEDNIK Indonezije, Gibran Rakabuming Raka, podneo je ostavku na tu funkciju, izjavio je danas njegov saradnik Budi Arie Setiadi.

Foto: Ajeng Dinar Ulfiana/AFP/Profimedia

Dva izvora iz gornjeg doma parlamenta, koji će nadgledati proces odobravanja njegove ostavke i izbora zamene, izjavila su za Rojters da će on u četvrtak ujutru zvanično predati parlamentu pismo o ostavci.

Gibran, sin bivšeg predsednika Džoka Vidoda, našao se pod pritiskom nakon presuda Ustavnog i Vrhovnog suda, kojima je utvrđeno da njegova dokumenta o obrazovanju nisu ispunjavala izborne uslove.

On se školovao u inostranstvu tokom jednog perioda života, ali su sudski postupci pokazali da dokumenta koja je priložio prilikom kandidature nisu dokazivala da je zvanično završio nivo obrazovanja ekvivalentan indonežanskoj srednjoj školi.

Njegova ostavka može da izazove dodatne političke turbulencije u najvećoj ekonomiji Jugoistočne Azije, piše Rojters.

(Tanjug)

BONUS VIDEO: IFAL IZ INDONEZIJE NA MATURANTSKOJ PARADI U KIKINDI: 17. put plesalo oko 400 maturanata

PREGOVORI o Ukrajini u Abu Dabiju bili su detaljni i otvoreni, izjavio je izaslanik predsednika SAD Džared Kušner.

Foto: Ludovic MARIN/AFP/Profimedia

„Razgovori su bili ozbiljni, podrobni i otvoreni. Obe zemlje iznele su konkretne ideje usmerene na smanjenje razlika i pronalaženje puta ka okončanju rata“, napisao je Kušner na društvenoj mreži Iks.

On je istakao da je danas postignut važan humanitarni pomak, pri čemu su se Ukrajina i Rusija načelno dogovorile o najvećoj razmeni zarobljenika od početka sukoba.

„To će omogućiti ponovno okupljanje porodica, izgradnju poverenja i stvaranje impulsa ka miru“, dodao je on.

„U bliskoj koordinaciji sa Ukrajinom i našim evropskim partnerima, usaglasili smo predloge o kojima ćemo sutra u Moskvi razgovarati sa predsednikom Putinom, nakon čega će uslediti konsultacije sa predsednikom Zelenskim“, napisao je Kušner.

Prema njegovim rečima, američki predsednik Donald Tramp je odlučan da okonča sukob.

„Značajne razlike i dalje postoje, ali mi smo posvećeni tome da nadogradimo ostvareni napredak i krenemo ka širim, multilateralnim pregovorima koji mogu doneti trajan mir, kao i suverenu, bezbednu i prosperitetnu Ukrajinu“, zaključio je Kušner.

Pregovori između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine održani su u Abu Dabiju 10. i 11. novembra. Rusku delegaciju predvodio je pomoćnik predsednika Vladimir Medinski, dok je na čelu ukrajinske delegacije bio šef Spoljne obaveštajne službe Rustem Umerov. Na početku razgovora, za pregovaračkim stolom bili su prisutni i američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner, komandant snaga NATO-a u Evropi Aleksus Grinkevič, kao i ministar spoljnih poslova UAE, Abdulah bin Zajed el Nahjan. Na pregovorima nije prisustovao nijedan predstavnik Evrope.

(Sputnjik)

ORGANIZACIJA Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) trebalo bi da ojača saradnju sa Šangajskom organizacijom za saradnju (ŠOS) i Zajednicom nezavisnih država (ZND) u cilju suprotstavljanja terorizmu i ekstremizmu, izjavio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, dodajući da bi ODKB mogao da postane vojnopolitički temelj evroazijske bezbednosti.

Foto: Sergei Bobylev / Zuma Press / Profimedia

Prema njegovim rečima, ova godina pokazala je značajnu transformaciju terorističkih aktivnosti.

„Smatramo da je pravovremeno usvajanje Antiterorističke strategije ODKB-a do 2030. godine. Imajući u vidu uticaj društvenih mreža i informacionih tehnologija, neophodni su novi pristupi u radu na sprečavanju širenja međunarodnog terorizma i ekstremizma. U tom pogledu treba ojačati saradnju ODKB-a sa ŠOS-om i ZND-om, koristeći prednosti i stručne kompetencije svake od organizacija“, objasnio je Lukašenko na sednici Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a u užem sastavu.

Kako je naveo, dolazi do suštinske promene prirode vojnih sukoba i ODKB ne sme da ostane po strani savremenih tehnoloških procesa.

„Naši zapadni protivnici ne govore bez razloga da je ’jeftinije mobilisati algoritme nego armije‘ – citiram. Dolazi do suštinske promene prirode vojnih sukoba, od klasičnih borbenih dejstava ka asimetričnim, niskobudžetnim sredstvima uticaja“, istakao je Lukašenko.

„Ciljani hakerski napadi, armije botova, korišćenje proksi-hakerskih grupa i generisanje lažnih vesti neuporedivo su jeftiniji od strateških bombardera i krstarećih raketa, a ipak mogu da nanesu ozbiljnu štetu“, kazao je beloruski lider.

„Sve je to usmereno na unutrašnje podrivanje države, što nije ništa manje opasno za ljude od vojne agresije“, dodao je on.

Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti mogla bi da postane vojnopolitički temelj Evroazijske povelje o raznolikosti i multipolarnosti u 21. veku, koju promovišu Minsk i Moskva, rekao je Lukašenko.

„Naša organizacija poseduje ogroman, neiskorišćen, rekao bih, još neangažovan potencijal u oblasti bezbednosti i stabilnosti. Vojnopolitičke institucije i mehanizmi razvijani tokom decenija su jedinstveni. Ovo iskustvo svakako treba da bude iskorišćeno u procesu izgradnje bezbednosnog sistema na prostoru Evroazije. ODKB bi mogla da postane vojnopolitički temelj Evroazijske povelje o raznolikosti i multipolarnosti u 21. veku, koju Belorusija promoviše zajedno sa Rusijom i drugim partnerima“, naglasio je Lukašenko.

(Sputnjik)

U ŠPANIJI su danas tokom generalnog štrajka i protesta uhapšene ukupno 42 osobe zbog sukoba sa policijom u nekoliko gradova, a glavni zahtevi demonstranata su veće plate, kvalitetnije javne usluge i zagarantovana prava na stanovanje.

Foto: Alberto Paredes/ContactoPhoto/Profimedia

Najviše hapšenja bilo je u Baskiji – 13, a policija je privela i učesnike protesta u Madridu, Malagi, Almeriji, Granadi, Barseloni, Navari, Valjadolidu, La Riohi, Alikanteu, Valensiji i Kasteljonu, preneo je RTVE.

Demonstranti su palili gume kod Merkabarne, a Merkamadrida, nakon upotrebe biber spreja od strane policije, najmanje 13 ljudi zahtevalo je medicinsku pomoć.

Prvi generalni štrajk u Španiji u poslednjih 14 godina, obeležen je blokadama saobraćajnica i sukobima demonstranata sa policijom.

Sindikati CCOO i UGT, koji su organizovali štrajk uz podršku drugih udruženja, saopštili su da je odziv u prvim smenama masovan, navodeći da je obustava rada u pojedinim sektorima dostigla 90 odsto.

Prema podacima sindikata, štrajk je obuhvatio 90 odsto zaposlenih u automobilskoj industriji i lukama, 85 odsto u mesnoj industriji, 82 odsto u sektoru odnošenja smeća i 75 odsto u energetskom sektoru.

Sindikati su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile i ometanje rada informativnih štrajkačkih punktova.

Generalni sekretar sindikata CCOO Unai Sordo izjavio je da štrajk nije motivisan predstojećim parlamentarnim izborima, već dugogodišnjim problemom nedostupnosti stanovanja, posebno za mlade koji, kako je naveo, uprkos zaposlenju, ne mogu da priušte samostalan život.

On je ocenio da je za rešavanje stambene krize potrebno najmanje milion i po stanova sa zaštićenim cenama.

Štrajk je pokrenut nakon iseljenja 87-godišnje Marikarmen Abaskal, koja je izbačena iz svog doma u septembru, a preminula pre mesec dana.

Održavanje generalnog štrajka izazvalo je i političke podele u zemlji.

Vladajući predstavnici i levičarske stranke podržali su protest, dok su opozicione Narodna partija (PP) i Voks, kao i poslodavci, kritikovali njegovu organizaciju, ocenjujući da ima političku i izbornu pozadinu.

Štrajk se održava 18 dana pre parlamentarnih izbora zakazanih za 29. novembar.

(Tanjug)

BONUS VIDEO: POŽARI NA TENERIFIMA SE NE SMIRUJU: Šteta je ogromna

Centralnom proslavom kod Trijumfalne kapije danas je u Parizu tradicionalno obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Foto: Printskrin

Ceremonijom je predsedavao šef francuske države Emanuel Makron.

Makrkon je najpre položio venac na spomeniku “ocu pobede” Žoržu Klemansou, u dnu Jelisejskih polja, posle čega se u pratnji Republikanske garde dovezao do Trijumfalne kapije. Položio je venac na Spomenik neznanom junaku i obnovio Večnu vatru, a intnoirana je i  Marseljeza,  a posle svečanosti da bi se francuski predsednik zatim podravio sa okupljenima na svečanoj tribini. Običaj je da se ovom priliko oda počast i svima koji su poginuli za Francusku tokom protekle godine.

Bila je ovo Makronova poslednja ceremonija, jer će sledeće godine ceremonijama za pobede u oba svetska rata rukovoditi novi predsednik koji će biti izabran početkom juna sledeće godine.

Na današnjoj svečanosti Srbiju su među zvanicama na tribini predstavljali ambasador Ana Hrustanović i vojni izaslanik pukovnik Tomislav Ćirić, a bila je prisutna i zastavnica iz dijaspore Slađana Stamenović.

Foto: Printskrin

SADA je zadatak da se stvori takav sveobuhvatni sistem bezbednosti u Evropi koji će predstavljati novu, savremenu Jaltu i Potsdam. Ukoliko na osnovu pregovora uspemo da uspostavimo pravedan sistem bezbednosti, mir u Evropi biće obezbeđen na više decenija, pa čak i vekova, rekao je pomoćnik predsednika Rusije i šef ruske delegacije Vladimir Medinski.

Sergey Bobylev / Sputnik / Profimedia

„Cilj je da se stvori takav sveobuhvatni sistem bezbednosti u Evropi koji će predstavljati novu, savremenu Jaltu i Potsdam, koji će biti prožet duhom Helsinkija iz 1975. godine, koji će odgovarati novim savremenim realnostima i biti pravedan. Ukoliko uspemo da stvorimo takav sistem bezbednosti, obezbedićemo mir u Evropi na više decenija, a možda i vekova“, rekao je Medinski za ruske medije.

Kako je naveo, Rusija će biti zadovoljna pregovorima tek kada bude postignut mir pod njenim uslovima.

Takođe se osvrnuo na rusku istoriju, istakavši da svaki put kada je zemlja pokazivala spremnost na ustupke i kompromise koji joj nisu išli u prilog, kao i miroljubivost i popustljivost, trpela još veće teškoće: „i rat i sramotu“.

„Uvek kada je Rusija pokazivala odlučnost i poverenje u sopstvene snage, na kraju su sve prepreke bile prevaziđene i nastupalo je vreme dugotrajnog mira, spokoja i razvoja, kako kod nas, tako i kod naših suseda. Zato tamo gde je podignuta ruska zastava, ona ne treba da bude spuštena“, naglasio je Medinski.

O razmeni teritorija

Rusija isključuje mogućnost bilo kakve razmene teritorija sa Ukrajinom, istakao je on.

„Tema moguće razmene teritorija periodično se pokreće sa različitih strana. Ne vidim nikakvu mogućnost za razmenu tih teritorija“, napomenuo je Medinski.

foto: Kristina Solovyova / Sputnik / Profimedia

Medinski je takođe podsetio na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina 2025. godine tokom govora na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu: „Gde kroči noga ruskog vojnika, to je naše“.

O zoni bezbednosti

Prema njegovim rečima, bezbednosna zona duž granica Rusije već je prilično velika, ona se širi i nastaviće da se širi.

„Nakon upada Ukrajine u Kursku oblast doneta je odluka, o kojoj je naš predsednik više puta govorio, o formiranju bezbednosne zone duž granice sa Ruskom Federacijom. Ta zona je sada prilično velika, širi se i nastaviće da se širi“, zaključio je Medinski.
Pregovori delegacija Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine održani su u Abu Dabiju 10. i 11. novembra. Šef ruske delegacije saopštio je da je tema sistema evropske bezbednosti bila u središtu razgovora. On je takođe naveo da su strane postigle dogovor o novoj velikoj razmeni zarobljenika između Rusije i Ukrajine, čiji će konkretni parametri biti objavljeni u najskorije vreme.

(Sputnjik)

TRINAEST učenika i 13 zaposlenih prevezeno je u bolnice nakon curenja gasa tokom radova na održavanju bazena u školi “Kesarije” u grčkom gradu Koropiju. Zbog incidenta odmah su evakuisani osnovna škola i vrtić, a na teren su upućene ekipe vatrogasne službe i Hitne pomoći, piše Prothotema.gr.

Unsplash

Prema dostupnim informacijama, 13 učenika prevezeno je u Dečju bolnicu “Aglaija Kirijaku”, dok je 13 odraslih osoba, članova školskog osoblja, zbog udisanja gasa upućeno u bolnicu “Sotirija”.

Od 13 dece koja su prevezena u dečju bolnicu, petoro je već pregledano i pušteno kući, dok se pregledi preostalih osmoro nastavljaju.

Reč je o pet devojčica i osmoro dečaka, svi uzrasta šest godina. Prema informacijama iz istrage, deca su upućena u bolnicu zbog sumnje da su udahnula gas hlor koji je isparavao iz hemikalija korišćenih za održavanje bazena. Nijedno od dece za sada nije pokazalo simptome trovanja.

Pored njih, dvojica radnika koji su obavljali poslove održavanja bazena prevezena su u Dom zdravlja u Koropiju. Još jednog učenika preuzela je direktno majka, uz potpisivanje odgovarajuće izjave.

Incident se dogodio u školskom kompleksu na uglu ulica Lamptron i Lisimah, broj 1. Iz predostrožnosti su odmah evakuisani osnovna škola i vrtić, kako bi učenici i zaposleni bili bezbedno udaljeni iz objekta.

Vatrogasne ekipe nalaze se na licu mesta i obavljaju provere kako bi utvrdile uzrok curenja gasa i omogućile bezbedno ponovno korišćenje školskih prostorija.

IRAN će napasti američke vojne baze u Evropi i drugim udaljenim područjima ukoliko budu korišćene za izvođenje vazdušnih udara na Islamsku Republiku, izjavio je danas sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Mohsen Rezai.

Foto: Printskrin/X/Frederik Pleitgen

– Ukoliko američki avioni polete iz neke američke vojne baze, čak i ako se ona nalazi u evropskoj zemlji ili nekom drugom udaljenom regionu, kako bi bombardovali Iran, napaćemo i te baze – rekao je Rezai u intervjuu za libanski Al Majadin.

On je upozorio da bi iranski odgovor na eventualne nove američke napade obuhvatio i udaljene američke vojne objekte, uključujući one koji dosad nisu bili na meti iranskih snaga.

– Možemo da napadnemo čak i određena ostrva za koja oni veruju da su van domašaja naših raketa – rekao je Rezai.

Prema njegovim rečima, svaka vojna baza iz koje poleću američki avioni mogla bi da bude smatrana legitimnom metom u slučaju napada na Iran. Rezai je ocenio da američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu više nemaju politički kapacitet da vode “čak ni desetodnevni rat”.

On je, takođe, odbacio navode o aktuelnim pregovorima između Teherana i Vašingtona, kao i informacije o razgovorima koji se navodno vode u Kataru.

– Potvrđujem da trenutno ne vodimo nikakve razgovore sa Amerikancima. Između Sjedinjenih Američkih Država i nas u ovom trenutku nema pregovora – rekao je Rezai, ocenjujući da su izveštaji o razgovorima u Kataru netačni i da im je cilj smanjenje ekonomskog pritiska i cena nafte.

On je naveo da Iran ni sa posrednicima ne razgovara o svom nuklearnom programu i da namerava da zadrži sav obogaćeni nuklearni materijal za koji tvrdi da će biti korišćen u razvoju nuklearnih pogonskih sistema za brodove i podmornice.

Prema njegovim rečima, odgovor koji je Teheran dobio od Vašingtona na svoje uslove bio je nejasan i obmanjujući, a SAD do sada nisu dostavile jasan odgovor na iranske zahteve. Rezai je negirao i da postoje planovi za sastanak sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom.

On je ponovio da Vašington mora da prihvati svih sedam ključnih iranskih uslova, među kojima su ukidanje američkih sankcija i blokade, isplata odštete i povlačenje izraelskih snaga iz Libana, kako bi Ormuski moreuz bio ponovo otvoren.

– Prva tačka naše diplomatije sa Sjedinjenim Američkim Državama jeste okončanje rata na svim frontovima, a posebno u Libanu – rekao je Rezai.

(Tanjug)