SLOVAČKI premijer Robert Fico nazvao je pretnje nemačkog kancelara Fridriha Merca da će blokirati budžet Evropske unije zbog nevoljnosti nekih zemalja da pruže finansijsku pomoć Ukrajini ucenom, i naglasio da ih on odbacuje.

Foto: Ramil Sitdikov/Pool Photo via AP

Prethodno su mediji, pozivajući se na pismo Merca upućeno predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, objavili da nemački kancelar preti da će blokirati novi budžet EU za period 2028-2034, ukoliko se sve države članice EU ne obavežu na finansijsku podršku Ukrajini.

– Ono što nemački kancelar radi je tipična ucena i ja je odbacujem. Mi smo suverena zemlja – rekao je Fico na otvaranju zajedničkog sastanka slovačkog i češkog kabineta u Bratislavi.

Napomenuo je da Slovačka ima pravo na svoje mišljenje.

– Neki kažu da ako ne podržimo zajam od 70 milijardi evra za Ukrajinu, budžet EU neće biti odobren. Ali mi imamo potpuno isto pravo glasa. Kao što gospodin Merc govori o pravu veta, mogu i ja reći isto. Imamo isto pravo veta kao i nemački kancelar – naglasio je Fico.

Slovački premijer je 6. novembra izvestio da neki premijeri EU prete Slovačkoj smanjenjem sredstava u novom budžetu EU namenjenom rešavanju regionalnih razlika, čemu se zemlja protivi, zbog odbijanja Bratislave da podrži novi zajam od 70 milijardi evra za Ukrajinu. Evropska komisija je prethodno predstavila nacrt novog sedmogodišnjeg budžeta EU za period 2028-2034, u iznosu od približno 2 biliona evra, koji uključuje povećanu potrošnju za odbranu, konkurentnost i podršku Ukrajini. Predlozi su izazvali neslaganja među zemljama EU oko veličine budžeta, raspodele sredstava i uvođenja novih izvora prihoda.

(Sputnjik)

DOK u Abu Dabiju danas počinju novi pregovori SAD, Rusije i Ukrajine o prekidu rata, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na društvenoj mreži Iks objavio je deo nedavnog intervjua u kojem je otkrio kako Amerikanci od njega iza zatvorenih vrata traže da Rusiji prepusti Donbas u zamenu za nejasne bezbednosne garancije.

AP Photo/Alex Brandon, File

– Predaja ukrajinske zemlje u zamenu za mir obična je apstrakcija. Putin je govorio o Donbasu, a onda je krenuo na Kijev. Tvrdio je da brani ljude koji govore ruski, a onda ih je u Buči i drugde mučio do smrti. Zato sam, kada su me Amerikanci pitali: “Možete li zameniti Donbas za bezbednost?”, odmah odgovorio protivpitanjem: “Možete li mi reći šta to tačno znači? Kakvu bezbednost? NATO?” – napisao je Zelenski.

“To je vaš cilj, ali danas i Putinov cilj”

Prema rečima ukrajinskog predsednika, sa američke strane stigao je odgovor da to ne bi bio ulazak u NATO, nego “nešto slično NATO-u”.

– Slično? Ali vi za Donbas ne tražite “sličan” odgovor. Vi za Donbas želite jasan odgovor. To je vaš cilj, a to je danas i Putinov cilj. Šta ćete uraditi ako dobijemo garancije, ali ne i NATO? – poručio je Zelenski, podsetivši da je Ukrajina u prošlosti već predala nuklearno oružje pa na kraju bila napadnuta.

– Niti sam ljubitelj nuklearnog oružja, niti mislim da je ono dobro, svet bi bez njega bio bolji. Ali Rusi su nam uzeli nuklearno oružje, zar ne? Jesu. Onda su nas zaustavili na putu u Evropu, pa su nam sprečili ulazak u NATO i na kraju su nas okupirali. Zato je ovo apstraktno pitanje. Niko ne veruje da će Putin stati ako mu prepustimo Donbas. On će samo uzeti pauzu i vratiti se za godinu, dve ili pet. I ko će onda biti kriv? – zaključio je Zelenski.

Hladan tuš pred pregovore u Abu Dabiju

Ova poruka ukrajinskog predsednika dolazi tačno uoči današnjeg početka novog kruga trilateralnih pregovora u Abu Dabiju, prvih nakon više od osam meseci pauze.

SAD na pregovorima predstavljaju specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner, ukrajinsku delegaciju vodi šef spoljne obaveštajne službe Rustem Umerov, a rusku Putinov pomoćnik Vladimir Medinski.

Iako su neimenovani američki zvaničnici uoči sastanka tvrdili da i Moskva i Kijev pokazuju signale popuštanja oko moguće razmene teritorija, Zelenski je ovim istupanjem jasno stavio do znanja da Ukrajina ne pristaje na trgovinu sopstvenom teritorijom u zamenu za krhka obećanja koja Putina neće sprečiti u novom napadu.

Ukrajina nastavlja da odbija ruske zahteve za kontrolom nad celim Donbasom, dok Moskva ostaje pri svojim teritorijalnim pretenzijama.

Zelenski je izjavio da je spreman da se direktno sastane sa Putinom kako bi se rešila otvorena pitanja, ali insistira na tome da Ukrajina neće ustupiti teritoriju niti priznati Krim kao ruski.

Stalni predstavnik Ukrajine pri UN, Andrij Meljnik, rekao je da bi direktan sastanak dvojice lidera mogao biti neophodan za politički pomak, dodajući da je Zelenski spreman da se sastane sa Putinom bilo gde, osim u Moskvi.

VANREDNA situacija proglašena je u tri opštine u bugarskoj oblasti Jambol zbog teškog lančanog sudara na auto-putu “Trakija”.

Foto: Tanjug/Bulgarian News Agency via AP

Sve raspoložive snage i resursi nadležnih institucija iz oblasti Jambol, Sliven i Burgas mobilisani su za potrebe spasilačke akcije, a u operaciju je uključen i vojni avion “Spartan”, piše portal Novinite.bg.

Režim delimične vanredne situacije obuhvata opštine Jambol, Tundža i Straldža.

Odluka je doneta naredbom regionalnog guvernera Georgija Čalakova i stupila je na snagu 10. novembra u 7.30 časova, saopštila je regionalna uprava.

Odluka je doneta zbog vanrednih okolnosti i velike materijalne štete nastale usled teške saobraćajne nesreće.

Naredbom su predviđene mere za ograničavanje i otklanjanje posledica nesreće, pravovremeno obaveštavanje stanovništva putem nacionalnog sistema za rano upozoravanje i platforme BG-ALERT,

kao i stavljanje potrebne mehanizacije i ljudstva u stanje pripravnosti.

Za rukovođenje spasilačkom operacijom imenovan je komesar Ivan Dinev, direktor Regionalne uprave za protivpožarnu zaštitu i zaštitu stanovništva u Jambolu. Na mestu nesreće angažovane su ekipe Hitne pomoći, policije i vatrogasne službe.Dodatne medicinske i spasilačke ekipe mobilisane su iz sve tri oblasti. Povređeni se prevoze i zbrinjavaju u bolnicama u Jambolu, Slivenu i Burgasu.

U spasilačkoj akciji učestvuje i vojni avion “Spartan”, dok pripadnici vojne jedinice iz Kabilea pružaju podršku policijskim snagama.

Regionalni guverner Georgi Čalakov hitno je sazvao regionalni krizni štab, a lično prati razvoj situacije i koordinira aktivnosti nadležnih institucija.

Situacija je i dalje složena zbog guste magle i mokrog kolovoza, koji dodatno otežavaju rad spasilačkih ekipa. Deonica auto-puta “Trakija” na području Jambola i dalje je zatvorena za saobraćaj.

Aktiviran je sistem BG-ALERT,

putem kojeg su građani upozoreni na opasne vremenske uslove i pozvani na dodatni oprez.

Nadležni apeluju na vozače da smanje brzinu, drže bezbedno odstojanje i izbegavaju rizične manevre.

Sve nadležne službe ostaju u pripravnosti dok se situacija ne stavi pod kontrolu i spasilačka operacija ne bude završena.

(Telegraf.rs)

BONUS VIDEO: SNIMCI IZ DRONA: Izraelska vojska objavila video udara na iranske sisteme PVO

JEDINSTVO ruskog naroda i svih političkih snaga važno je za dostizanje ciljeva nacionalnog razvoja i ciljeva Specijalne vojne operacije, izjavio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin na otvaranju izložbe posvećene 20. godišnjici projekta stranke Jedinstvena Rusija “Istorijsko sećanje”.

Foto: Tanjug/Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

– Jedinstvo i objedinjavanje svih kapaciteta za postizanje ciljeva nacionalnog razvoja i ciljeva Specijalne vojne operacije su nam izuzetno važni. I nadamo se da će ovaj izuzetan projekat očuvanja istorijskog sećanja doprineti ostvarivanju tih ciljeva – rekao je Volodin, prenose RIA Novosti.

Rusija se nije potčinila nikome “ko je želeo da je porobi”.

– Ali unutrašnje tenzije, unutrašnji sukobi, izdaja elita i slaba vlada doveli su do teških, tragičnih posledica – naglasio je političar.

Predsednik Državne dume je napomenuo da očuvanje istorijskog sećanja podrazumeva ujedinjenje ljudi različitih vera i nacionalnosti u interesu države.

– Jer kada govorimo o očuvanju našeg sećanja, govorimo o vekovnoj, više od hiljadugodišnjoj istoriji naše države, Ruske Federacije, koja je bila i carska imperija i Sovjetski Savez. Danas živimo u novoj Rusiji, ali se uvek sećamo doprinosa onih koji su toliko mnogo uradili za razvoj naše zemlje – zaključio je Volodin.

Izložba prikazuje fotografije i informacije o 20-godišnjoj istoriji očuvanja istorijskog sećanja Jedinstvene Rusije. U okviru projekta “Istorijsko sećanje” obnovljeno je više od 150 lokaliteta kulturne baštine. “Diktat pobede” se održava svake godine, a od 2019. u njemu je učestvovalo više od 13 miliona Rusa i predstavnici 125 stranih država. Pored toga, projekat podržava dodelu titule “Grad radne hrabrosti”.

– Kreiran je i elektronski registar u kojem su navedena imena branilaca Otadžbine – naglasio je Volodin.

(RT Balkan)

BONUS VIDEO: Haos u Iranu: Pale državne zgrade u celoj zemlji – U toku je obojena revolucija

AMERIČKI ministar odbrane Pit Hegset nazvao je inicijativu za njegov opoziv „političkim spektaklom”, odbacujući optužbe koje je protiv njega pokrenuo republikanski kongresmen Tomas Masi.

Foto: AP Photo/Kevin Wolf

Govoreći na konferenciji za novinare u Pentagonu, Hegset je kritikovao Masijev predlog, ističući da je reč o pokušaju jednog nezadovoljnog kongresmena da nanese štetu predsedniku Donaldu Trampu, Sjedinjenim Američkim Državama i pripadnicima oružanih snaga.

– Ono što pokušava jedan nezadovoljni i poraženi kongresmen nije nadzor, niti pozivanje na odgovornost. To je politički spektakl, lični manifest vođen sujetom i ogorčenošću – rekao je Hegset.

On je dodao da Masi pokušava da u poslednjim danima svog mandata u Kongresu nanese štetu predsedniku, zemlji i, kako je naveo, vojnicima koji je brane.

Osam tačaka protiv šefa Pentagona

Republikanski kongresmen Tomas Masi pokrenuo je inicijativu za opoziv Hegseta, iznoseći osam tačaka optužbi. One se najvećim delom odnose na vojne operacije protiv Irana, za koje Masi tvrdi da su sprovedene bez odobrenja Kongresa.

Među navodima su i optužbe u vezi sa napadima na Iran, operacijama protiv Huta u Jemenu, američkim akcijama protiv brodova osumnjičenih za krijumčarenje narkotika, kao i operacijom hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Masi smatra da je Hegset zloupotrebio ovlašćenja i sprovodio nezakonita naređenja. Reč je o optužbama iznetim u predlogu za opoziv, a ne o utvrđenim povredama zakona.

Hegset odbacuje politički pritisak

Hegset je i prethodnih dana odbacivao inicijativu za njegovu smenu, poručujući da nije zabrinut zbog mogućeg glasanja u Predstavničkom domu.

Predsednik Donald Tramp takođe je stao u odbranu šefa Pentagona, dok se očekuje da Predstavnički dom razmotri inicijativu o opozivu.

Hegsetova konferencija za novinare prva je takva konferencija u Pentagonu od maja, a održana je u trenutku pojačanog političkog pritiska zbog američke vojne operacije protiv Irana.

(Politika onlajn)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

EVROPSKA unija i Evropa stoje uz Bugarsku jer je bezbednost Crnog mora bezbednost Evrope, rekla je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom radne posete Bugarskoj.

Foto: Monasse Thierry/ANDBZ/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Kako je navela, poslednjih meseci bili smo svedoci mnogih napada, upada i pretnji na teritoriju Bugarske i drugih zemalja članica EU.

– Dronovi obaraju komercijalne brodove, gube se ljudski životi, gubi se mir i bezbednost, poremećen je brodarski saobraćaj, a troškovi osiguranja su značajno povećani. Gradimo otpornost u Evropskoj uniji i možete računati na jedinstven odgovor -istakla je predsednica EK i ocenila da su namere ovih napada širenje straha.

Prema njenim rečima, neophodno je vratiti slobodu plovidbe u Crnom moru, zaštititi trgovačke puteve, koji su izuzetno važni ne samo za Bugarsku, već i za Ukrajinu, Evropu, i osigurati prehrambenu bezbednost za ceo region, uključujući i Afriku.

Fon der Lajen je takođe istakla potrebu jačanja i podrške naporima za praćenje i kontrolu u regionu Crnog mora, u koju svrhu bi mogli da budu korišćeni sateliti Kopernikus.

Ona je takođe naglasila potrebu za jačanjem bezbednosti u informacionom prostoru, koji je takođe podložan mnogim napadima i pokušajima manipulacije.

Prema njenim rečima, Komisija predlaže mnogo projekata i Bugarska učestvuje u svima njima, naglasivši Bezbednosni mehanizam za zajedničke nabavke i snabdevanje. Fon der Lajen je rekla i da će Bugarska dobiti 10 miliona evra posebno za poboljšanje kapaciteta za potragu i spasavanje.

– Bugarska je izuzetno doprinela jačoj i bezbednijoj Evropi, ne samo obezbeđivanjem svojih spoljnih granica, već i snažnom odbrambenom industrijom i vojnoindustrijskim kompleksom koji jačaju zajedničke kapacitete, kao i podrškom Ukrajini – izjavila je Fon der Lajen.

Premijer Bugarske Rumen Radev takođe se osvrnuo na tu temu, ističući da podrška Bugarske Ukrajini nikada nije prestala.

Foto: Pluto/Alamy/Profimedia, Depositphotos/merrydolla

– Trošimo snage i sredstva, materijalne i ljudske resurse, nastavljamo da podržavamo Ukrajinu izvozom električne energije – rekao je Radev.

(Tanjug)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Predstavnici Studentske liste posetili su u nedelju Kosovo i Metohiju, gde ih je u manastiru Gračanica primio mitropolit raško-prizrenski Teodosije. Tokom posete, kako je navela eparhija raško –prizrenska, razgovarali su o položaju srpskog naroda, zaštiti svetinja i problemima sa kojima se suočavaju vernici, a obišli su i manastir Visoki Dečani i svetinje u Prizrenu.

foto eparhija raško prizrenska

-Predstavnici Studentske liste istakli su da su želeli da svoj budući rad započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, kao i razgovorima sa crkvenim predstavnicima i narodom. Poručili su da će zaštita srpskog naroda, svetinja i prava Srpske pravoslavne crkve biti među prioritetima njihovog delovanja. Mitropolit Teodosije upoznao je goste sa problemima sa kojima se suočavaju Eparhija raško-prizrenska i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Posebno je ukazao na potrebu da porodice mogu da ostanu na svojim ognjištima, da deca imaju uslove za školovanje, a bolesni dostupnu zdravstvenu zaštitu, uz mogućnost da ljudi žive i rade bez straha-navodi se u eparhijskom saopštenju i dodaje da su očuvanje svetinja i crkvenog života neodvojivi od opstanka naroda i njegove budućnosti. Predstavnici Studentske liste izrazili su spremnost da se angažuju na rešavanju ovih pitanja, uz posebnu pažnju prema porodicama i monaškim zajednicama koje žive u teškim uslovima. Mitropolit Teodosije zahvalio je gostima na poseti i istakao značaj saradnje sa onima koji mogu da doprinesu opstanku srpskog naroda i očuvanju njegovog dostojanstva.

-Za naše ljude od posebnog je značaja da znaju da ima ko da sasluša njihove brige i da u nastojanju da ostanu na svojim ognjištima nisu sami- poručio je mitropolit.U nastavku posete, predstavnici Studentske liste obišli su manastir Visoki Dečani, gde su na praznik Svetog velikomučenika Dimitrija prisustvovali Svetoj liturgiji.Sa igumanom manastira, arhimandritom Savom, i dečanskim monasima razgovarali su o položaju manastira i izazovima sa kojima se suočavaju crkvene i monaške zajednice na Kosovu i Metohiji.

-Arhimandrit Sava ukazao je na značaj podrške nadležnih institucija Srbije i međunarodnih predstavnika u zaštiti crkvenog nasleđa i obezbeđivanju uslova za život monaških zajednica-dodaje se dalje u eparhijskom saopštenju i ističe da su nakon posete Visokim Dečanima, predstavnici Studentske liste posetili Prizren, gde su obišli hram Bogorodice Ljeviške i druge srpske svetinje.U delegaciji su bili kandidati Studentske liste, kao i studenti, među kojima i tri kandidata i studenti sa prostora Kosova i Metohije. Uz Mitropolita Teodosija, susretu je prisustvovao arhimandrit Andrej, arhijerejski zamenik i iguman manastira Crna Reka kao i Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije i direktor Doma kulture u Gračanici.

RUSKI predsednik Vladimir Putin spreman je za mir sa Ukrajinom ukoliko budu stvoreni odgovarajući uslovi, izjavio je danas specijalni izaslanik američkog predsednika Džared Kušner tokom trilateralnih pregovora Rusije, SAD i Ukrajine u Abu Dabiju.

AP Photo/Altaf Qadri,Pool

Kušner je rekao da evropski partneri često pitaju američku stranu da li su Rusija i njen predsednik zaista zainteresovani za postizanje mira.

“Na osnovu onoga što smo Stiv Vitkof i ja čuli od njega, možemo sa sigurnošću da kažemo da jesu, pod odgovarajućim uslovima”, rekao je Kušner.

On je istovremeno naveo da ruska strana postavlja isto pitanje u vezi sa Ukrajinom i evropskim zemljama, odnosno da li su i one iskreno posvećene postizanju mira, prenosi RKB-Ukrajina.

Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i evropskih partnera održali su sastanak uoči predstojećih trilateralnih razgovora sa Rusijom, posvećen koordinaciji napora za okončanje rata u Ukrajini i uspostavljanju uslova za trajni mir, objavio je danas Kušner na društvenoj mreži Iks.

Kako je naveo, učesnici sastanka naglasili su da svaki budući sporazum mora da poštuje suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost Ukrajine u donošenju odluka, kao i da obezbedi pouzdane bezbednosne garancije za tu zemlju.

“Zajednički cilj je razvoj praktičnog i međusobno usklađenog bezbednosnog okvira koji jača dugoročnu bezbednost Ukrajine i stvara poverenje neophodno za postizanje pregovaračkog rešenja”, navedeno je u saopštenju.

Učesnici su razgovarali i o jačanju postojećih evropskih bezbednosnih institucija i sporazuma nakon završetka rata u Ukrajini, kao i o mehanizmima za upravljanje rizicima i sprečavanje opasne eskalacije.

Potvrđena je i zajednička posvećenost snažnoj posleratnoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope, uz ocenu da će NATO ostati centralni stub kolektivne odbrane evroatlantskog prostora.

SAD, Ukrajina i evropski partneri nastaviće blisku saradnju tokom pregovaračkog procesa, sa ciljem uključivanja evropskih zemalja u šire multilateralne razgovore i postizanja sveobuhvatnog i trajnog mira, navodi se u objavi.

JEDAN policajac je poginuo, a drugi je teško povređen u eksploziji improvizovane naprave u stambenoj zgradi u Ovijedu u Španiji, nakon što su reagovali na prijavu o pucnjavi u kojoj je ranjena 17-godišnja devojka, saopštili su danas policijski izvori.

Foto: printskrin Iks @TPAnoticias

Incident je počeo rano jutros svađom među komšijama, koja je oko 7.30 časova prerasla u pucnjavu, preneo je RTVE.

Na lice mesta upućeni su pripadnici policijske Jedinice za pse i jedinice za deaktiviranje eksplozivnih naprava TEDAKS.

Policajci su u ulazu zgrade pronašli ranac sa eksplozivnom napravom, za koji se sumnja da ga je ostavio osumnjičeni strelac.

Izvukli su ga na ulicu kako bi zaštitili stanare, ali je naprava eksplodirala oko 8.50 časova.

Poginuo je pripadnik Specijalne jedinice za pse Huan Hose dok je policajac iz jedinice TEDAKS teško povređen.

On je prevezen u bolnicu u Ovijedu, gde mu je amputirana noga. Sedamnaestogodišnja devojka ranjena u pucnjavi takođe je hospitalizovana, ali nije životno ugrožena.

Policija traga za osumnjičenim strelcem i vlasnikom ranca, koji ima dug krivični dosije.

Policijski izvori su naveli da njegov profil isključuje teroristički motiv, dok je pokrenuta opsežna potraga jer bi mogao da bude naoružan.

(Tanjug)

BONUS VIDEO: Haos u Iranu: Pale državne zgrade u celoj zemlji – U toku je obojena revolucija

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije