Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

RUSIJA je adaptirala jurišni helikopter Ka-52 Aligator za presretanje dronova modifikovanom vođenom raketom Vihr, otkrila je grupa Kalašnjikov 10. avgusta 2026. godine, u komentarima koje je preneo TASS.

Foto: printskrin youtube/militarytv

Ova promena daje ruskoj vojnoj avijaciji mobilnu mogućnost borbe protiv dronova koja može da se bori protiv vazdušnih pretnji bez oslanjanja isključivo na zemaljsku protivvazdušnu odbranu.

Modifikovani Vihr dodaje beskontaktni senzor cilja raketi koja je prvobitno dizajnirana za uništavanje oklopnih vozila i već se koristi u borbi u konfiguraciji vazduh-vazduh. Njegova konverzija ističe širi trend na bojnom polju ka prilagođavanju postojećeg oružja i platformi sa posadom za misije protiv dronova, jer bespilotne letelice postaju sve upornija pretnja.

Dana 10. avgusta 2026. godine, ruska grupa Kalašnjikov otkrila je da se modifikovana vođena raketa Vihr već operativno koristi iz helikoptera za uništavanje dronova u borbi, otkrivajući značajno proširenje uloge ovog oružja na bojnom polju. Prvobitno razvijen kao protivtenkovska raketa vazduh-zemlja za borbeni helikopter Ka-52 Aligator, Vihr je sada opremljen beskontaktnim senzorom za cilj i prilagođen za dejstvo u vazduhu protiv bespilotnih vazdušnih pretnji. Ova promena efikasno daje ruskoj vojnoj avijaciji novu mobilnu mogućnost borbe protiv dronova i ističe širu transformaciju ruskog vazduhoplovstva, jer se borbeni avioni sa posadom sve više koriste za lov na dronove i jačanje slojevite protivvazdušne odbrane.

Vihr prelazi sa protivoklopnog oružja na dronove-presretače

Značaj najnovijeg razvoja Vihra ne leži samo u sposobnosti rakete da pogodi vazdušnu metu, već u namernoj modifikaciji uspostavljenog protivtenkovskog oružja za kontinuiranu upotrebu u vazduhu-vazduhu. Lušnikov je rekao za TASS da je Vihr razvijen prvenstveno za protivoklopnu misiju Ka-52 i da je intenzivno korišćen protiv oklopnih vozila tokom ukrajinske kontraofanzive 2023. godine. Rekao je da su promenljivo okruženje na bojnom polju i širenje dronova potom promenili ciljeve sa kojima se suočava ruska vojna avijacija, što je navelo Kalašnjikova da opremi raketu beskontaktnim senzorom za ciljeve. Prema Lušnikovu, modifikovano oružje već funkcioniše u konfiguraciji vazduh-vazduh u borbi.

Raketa zadržava svoju arhitekturu navođenja zasnovanu na laseru. TASS je izvestio da Vihr prati putanju laserskog navođenja dok operater helikoptera nastavlja da prati cilj i daje oznake tokom angažovanja. Novi beskontaktni senzor je stoga posebno važan jer izgleda da modifikuje mehanizam za završno angažovanje bez potrebe za potpunim redizajnom osnovnog koncepta navođenja oružja. Kalašnjikov nije javno otkrio detaljne parametre performansi za novi senzor, što onemogućava određivanje njegove okruženja za detekciju ili preciznog funkcionisanja iz dostupnih informacija. Promena, ipak, predstavlja logičan odgovor na vazdušne ciljeve za koje direktan fizički udar može biti zahtevniji od angažovanja protiv relativno velikog oklopnog vozila.

Foto: printskrin youtube/militarytv

Modifikacija protiv dronova takođe predstavlja najnoviju fazu u široj borbeno vođenoj evoluciji Vihra-1. „Army Recognition“ je u novembru 2025. godine izvestio da je Kalašnjikov završio isporuke u okviru svog državnog ugovora iz 2025. godine za nadograđene rakete Vihr-1 i da je modernizacija uključila lekcije iz opsežne borbene upotrebe i povratne informacije od posada helikoptera. Publikacija je napomenula da se Vihr već proširio izvan svoje prvobitne protivtenkovske funkcije ka utvrđenim položajima i drugim ciljevima na bojnom polju i da je izvestio o najmanje jednom slučaju u kojem je raketa oborila dron. „Army Recognition“ navodi domet oružja do 10 km i napominje da njegovo navođenje laserskim zrakom zahteva da helikopter za lansiranje održava liniju vida i stabilno praćenje do udara. Otkrivanje iz avgusta 2026. je stoga važno jer ukazuje da je presretanje dronova napredovalo od dodatne mogućnosti ka posebno projektovanoj operativnoj ulozi.

Ka-52 dobija misiju mobilne protivvazdušne odbrane

Za Ka-52, modifikovani Vihr uvodi misiju koja se proteže izvan tradicionalnih protivoklopnih i udarnih funkcija helikoptera na bojnom polju. U posebnom izveštaju TASS-a, Lušnikov je tvrdio da upotreba helikoptera nudi mobilnost zajedno sa povoljnim uslovima za otkrivanje, praćenje, ciljanje i lansiranje protiv vazdušnih ciljeva. On je posebno identifikovao dronove sa fiksnim krilima sposobne da pogode ciljeve na značajnoj dubini kao kategoriju ciljeva za nadograđenu raketu. Lušnikov je takođe tvrdio da je Vihr znatno jeftiniji od konvencionalnih protivvazdušnih raketa, iako nisu dostavljeni uporedni podaci o nabavci kako bi se nezavisno potvrdila razlika u ceni.

Operativno, ovo bi moglo da pozicionira Ka-52 opremljene raketama „Vihr“ kao mobilni dodatni sloj protivvazdušne odbrane, a ne kao zamenu za namenske raketne sisteme zemlja-vazduh. Helikopteri se mogu premestiti ka sumnjivim koridorima dronova, patrolirati određenim sektorima i potencijalno koristiti senzore na brodu i spoljne signale za uspostavljanje geometrije presretanja. Njihova sposobnost kretanja nezavisno od fiksnih položaja protivvazdušne odbrane mogla bi biti posebno relevantna protiv relativno sporih dronova sa fiksnim krilima koji se približavaju strateškim ili infrastrukturnim ciljevima iz promenljivih pravaca. Istovremeno, koncept nosi ograničenja. Lasersko navođenje zahteva kontinuirano praćenje cilja, a generisanje helikopterskih letova je znatno zahtevnije od držanja presretača sa zemlje u stanju pripravnosti. Modifikovani „Vihr“ izgleda bolje prilagođen odabranim ciljevima i operativnim okolnostima nego kao univerzalni odgovor na ceo spektar pretnji dronovima.

Postoji i važna dimenzija razmene troškova i raspodele snaga. Dronovi dugog dometa u jednom smeru mogu primorati branioce da potroše sofisticirane rakete zemlja-vazduh čija finansijska i operativna vrednost može znatno premašiti vrednost dolazeće pretnje. Kalašnjikovljev pristup efikasno pokušava da uvede još jedan presretač u odbrambeni inventar modifikovanjem oružja koje je već proizvedeno za napade helikopterom. Vrednost takve sposobnosti ne bi nužno zavisila od zamene konvencionalne protivvazdušne odbrane, već od omogućavanja komandantima da upare različito oružje i platforme sa različitim vazdušnim ciljevima. Veći ili razorniji dronovi sa fiksnim krilima mogli bi da opravdaju angažovanje sa Vihrom, dok manje i jeftinije pretnje mogu ostati bolje prilagođene za oružje, elektronsko ratovanje ili namenske sisteme kratkog dometa protiv dronova. Lušnjikovljev sopstveni naglasak na ciljeve sa fiksnim krilima pojačava procenu da je modifikovana raketa namenjena za određeni segment pretnje dronova, a ne za neselektivno presretanje svake bespilotne letelice.

Rusko vazduhoplovstvo se kreće ka slojevitoj odbrani od dronova u vazduhu

Razvoj Ka-52 postaje značajniji kada se posmatra zajedno sa drugim promenama koje se dešavaju u ruskom borbenom vazduhoplovstvu. U junu 2026. godine, Rosteh je potvrdio da je modernizovani Jak-130M dobio moderne radarske napredne sisteme na brodu i prošireni paket oružja, uključujući oružje vazduh-vazduh. Rosteh je eksplicitno identifikovao uništavanje dronova teške klase među novim borbenim misijama aviona, dok je TASS potom u julu izvestio da je Jak-130M namenjen za dejstvo i na kopnene i na vazdušne ciljeve, uključujući teške bespilotne letelice. „Army Recognition“ je procenio ovu evoluciju kao potencijalno davanje Rusiji platforme za presretanje u vazduhu nižeg nivoa, sposobne da se nosi sa pretnjama koje možda ne zahtevaju raspoređivanje njenih najsofisticiranijih lovaca.

Na gornjem kraju spektra, „Army Recognition“ je takođe identifikovao ono što opisuje kao moguću evoluciju Su-57 „Felon“ ka konfiguraciji sa velikim brojem raketa za odbranu i protivvazdušnu borbu. Procena se zasniva na slikama iz otvorenih izvora koje izgleda prikazuju avione Su-57 koji nose dodatne spoljne rakete vazduh-vazduh kratkog i srednjeg dometa, što potencijalno povećava kapacitet raketa za patroliranje i misije presretanja protiv dronova, krstarećih raketa i drugih vazdušnih pretnji. Ključno je da publikacija navodi da slike i konfiguracija ostaju nepotvrđene od strane ruskog Ministarstva odbrane, tako da se razvoj još uvek ne može tretirati kao zvanično utvrđeni profil misije Su-57. Međutim, ako se to potvrdi, to bi pojačalo isti širi trend vidljiv u razvoju Ka-52 i Jak-130M ka korišćenju više kategorija letelica sa posadom kao mobilnih komponenti mreže protivvazdušne odbrane.

Ova dešavanja ukazuju na novi koncept slojevitog vazdušnog presretanja, a ne na tri izolovana programa modernizacije. Ka-52 naoružan modifikovanim Vihrovim raketama mogao bi da pruži mobilnu helikoptersku opciju protiv odabranih dronova sa fiksnim krilima. Jak-130M bi potencijalno mogao da formira lakši sloj za presretanje težih dronova, dok bi sačuvao sposobnije borbene avione na prvoj liniji fronta za zahtevne misije. Letelice višeg ranga, poput Su-57, mogle bi da obezbede domet senzora brzine i veći kapacitet raketa za složenije odbrambene zadatke protivvazdušne odbrane ako se konfiguracija prijavljena u otvorenim izvorima razvije u operativni zahtev. Takva arhitektura ne bi zamenila rusku integrisanu mrežu protivvazdušne odbrane sa kopna, ali bi je mogla dopuniti distribucijom misija presretanja na širi spektar dostupnih platformi.

Kalašnjikovljeva adaptacija rakete „Vihr“ od pretežno protivoklopne rakete u borbeni presretač dronova vazduh-vazduh ilustruje koliko se brzo menjaju zahtevi misije ruske borbene avijacije.

Beskontaktni senzor cilja daje postojećoj porodici raketa specijalizovanije sredstvo za napad na vazdušne ciljeve, dok istovremeno omogućava Ka-52 da preuzme dodatnu funkciju mobilnog presretanja pored svojih uspostavljenih udarnih misija. Još važnije, razvoj se odvija uporedo sa potvrđenim proširenjem Jak-130M na presretanje teških dronova i indikacijama da čak i vrhunski avioni poput Su-57 mogu biti procenjeni zbog većeg odbrambenog kapaciteta protivvazdušnog delovanja. Novi obrazac sugeriše da Rusija ne traži jedno univerzalno rešenje za pretnju dronova, već širi portfolio vazdušnih presretača sposobnih da prilagode različito avionsko oružje i operativne troškove različitim kategorijama vazdušnih ciljeva. Ako se održi, ova promena bi mogla učiniti presretanje dronova i odbrambene misije protivvazdušnog delovanja sve važnijim delom operativne upotrebe ruske pilotirane borbene avijacije.

(armyrecognition.com/Teoman S. Nikanci)

BONUS VIDEO – ŽENA UBILA MUŽA NA ČUKARICI: Prvi snimci sa mesta zločina

BIVŠI glavni američki epidemiolog Entoni Fauči i bivša zamenica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland treba da sede u zatvoru zbog stvaranja rizika po globalno zdravlje, smatra specijalni predstavnik predsednika Rusije za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev.

Foto: Alexei Danichev / Sputnik / Profimedia

Dmitrijev je na društvenoj mreži Iks potvrdio da je bio u pravu u svom junskom komentaru u vezi sa izjavom tadašnje direktorke Nacionalne obaveštajne agencije Tulsi Gabard da su političari i „takozvani medicinski stručnjaci poput Faučija“ više puta lagali američki narod o postojanju bioloških laboratorija koje finansiraju SAD.

On je tada istakao da Fauči, Nuland i „drugi lažovi“ treba da sede u zatvoru zbog svojih „dokumentovanih laži i rizika po zdravstvenu bezbednost koje su stvorili za čovečanstvo“.

Dmitrijev je takođe istakao da informacije, koje je Fauči možda znao o teoretskoj vezi između druge doze nekih vakcina protiv kovida i pobačaja u prvom tromesečju kod trudnica, predstavljaju samo vrh ledenog brega.

Prošle nedelje je odbor američkog Senata saopštio da je odbijanje bivšeg glavnog epidemiologa SAD Entonija Faučija da odgovori na više od 100 pitanja senatora o epidemiji virusa-korona nepoštovanje Kongresa.

U ponedeljak su američki senatori Ron Džonson i Rend Pol objavili poruku navodno sa Faučijevog telefona u kojoj je epidemiolog, navodno, još u januaru 2021. godine rekao da bi groznica koju mnogi ljudi imaju nakon druge doze vakcine teoretski mogla biti povezana sa pobačajima u prvom tromesečju trudnoće, prenosi Sputnjik.

Tulsi Gabard je u junu, pre nego što je napustila funkciju, objavila dokumenta za koja je navela da potvrđuju da je Fauči bio umešan u finansiranje istraživanja opasnih mutacija u laboratoriji u Vuhanu i da je potom manipulisao podacima kako bi usmeravao procene obaveštajne zajednice.

Bivši američki predsednik Džozef Bajden pre kraja mandata je odobrio Faučiju preventivno pomilovanje.

(Politika onlajn)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja 

UKRAJINA je obustavila napade dronova na tankere za naftu u ruskoj crnomorskoj luci Novorosijsk, a odluka je usledila nakon zahteva američkog potpredsednika Dž. D. Vensa.

Foto: Tanjug/Jonathan Ernst/Pool Photo via AP

Ovu informaciju je u sredu objavio Fajnenšel tajms, koji kao izvor navodi ukrajinske zvaničnike, piše Rojters.

Američka intervencija i uslovi sporazuma

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Vensov zahtev je podnet prošlog meseca zbog ozbiljne zabrinutosti u SAD da ukrajinski napadi destabilizuju tržište nafte i štete američkim kompanijama.

Američki zvaničnik je potvrdio novinama da je administracija upozorila Ukrajinu da prestane da napada brodove u Crnom moru koji nisu u ruskom vlasništvu. Mete napada bili su tankeri koji prevoze sirovu naftu iz Kazahstana do terminala Kaspijskog cevovodnog konzorcijuma (KTK) u Novorosijsku.

Kijev je pristao da ne cilja infrastrukturu KTK-a ili brodove koji nisu ruski, pod uslovom da ti brodovi nisu pod ukrajinskim sankcijama i da ne prevoze rusku naftu ili teret.

Posledice napada na izvoz nafte

Ukrajinske snage su nedavno pojačale udare na rusku energetsku infrastrukturu i druge ciljeve.

Kijev ističe da je svrha ovih operacija da se Rusiji uskrate resursi koji finansiraju rat.

Napadi dronova u Crnom moru tokom jula smanjili su utovar nafte KTK-a za petinu, prema podacima četiri informisana izvora.

Ovo je direktno uticalo na prodaju nafte iz Kazahstana, koji koristi KTK rutu za izvoz svoje sirove nafte, ali i na poslovanje velikih zapadnih naftnih kompanija kao što su Ševron i Ekson Mobil.

U julu je Kazahstan zabeležio pad proizvodnje od 14 odsto u odnosu na jun. Bela kuća, Stejt department i kancelarija potpredsednika Vensa nisu odmah odgovorili na zahtev Rojtersa za komentar.

Rojters takođe nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi informacije koje je objavio Fajnenšel tajms.

(Indeks.hr)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

PREDSEDNIK Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da SAD i dalje imaju kontrolu nad Ormuskim moreuzom i zapretio da će Iran “biti raznesen” ako Teheran pokuša da promeni situaciju.

Foto: Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

– Oni nemaju kontrolu. Mi imamo potpunu kontrolu. Mi ga posedujemo i u nekom trenutku, možda će oni nešto uraditi, a onda će biti razneseni. Trenutno smo u veoma dobroj poziciji – rekao je Tramp odgovarajući na pitanja novinara u vazduhoplovnoj bazi Endruz u blizini Vašingtona, prenosi danas CNN.

Američki predsednik je ranije rekao da je Ormuski moreuz otvoren, tvrdeći da je američka mornarica pretražila plovni put u potrazi za minama i da ga kontroliše, ali podaci o brodarstvu to ne potvrđuju, objavio je CNN u ponedeljak.

Vašington i Teheran još uvek nisu postigli dogovor o ponovnom otvaranju kritičnog plovnog puta.

Tramp je u ponedeljak postavio novi uslov u razgovorima, rekavši da će sada zahtevati nadoknadu od Irana za protekla nedela.

(Tanjug)

NATO prodire u Azijsko-pacifički region, upozorio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Tanjug/(HOGP)/Russian Presidential Press Service via AP

Planovi Zapada da rasporedi novo oružje u azijsko-pacifičkom regionu predstavljaju pretnju za Rusiju, dodao je ruski predsednik koji je pratio završne vojne vežbe Tihookenaske flote sa raketne krstarice „Varjag“.

Ruska mornarička pešadija je u stanju da rešava sve zadatke, vojnici rade herojski i odvažno, istakao je Putin i dodao da su vojne vežbe, poput ovih, neophodne u cilju zaštite interesa Rusije u Azijsko-pacifičkom regionu i održavanje borbene gotovosti flote.

„Ne postoje borbeni zadaci sa kojima pripadnici Tihookeanske flote ne bi mogli da izađu na kraj. Oni su dorasli svakom zadatku”, istakao je predsednik.
O odnosima sa Japanom

Ruski predsednik je rekao da je Japan je prvi put u svojim doktrinama naveo Rusiju među svojim glavnim pretnjama.

“Rusija ne preti Japanu. Moskva nema nikakve pretenzije prema Tokiju. Rusija potvrđuje spremnost za saradnju na Arktiku”, istakao je on.

Rusija će odgovarati recipročno

Rusija će odgovarati recipročno ako zapadne zemlje budu plenile ruske trgovačke brodove, istakao je Putin.

On je planove Zapada o zapleni ruskih brodova nazvao „piraterijom i banditizmom”.
Prema njegovim rečima, Rusija će odgovarati istom merom ne samo u istim vodama, već bilo gde, uključujući i Tihi okean.

(Sputnjik)

LIDERI zemalja EAEU će na sednici Vrhovnog evroazijskog ekonomskog saveta u decembru razmotriti dalji položaj Jermenije u toj organizaciji i uticaj njenog evropskog kursa na članstvo, kazao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin

Foto: Tanjug/Alexander Zemlianichenko

Moskva je pozvala Jermeniju da do decembra 2026. godine održi referendum na kojem bi se građani izjasnili da li žele približavanje Evropskoj uniji ili ostanak zemlje u Evroazijskom ekonomskom savezu (EAES), izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin.

Prema njegovim rečima, lideri zemalja EAEU će na sednici Vrhovnog evroazijskog ekonomskog saveta u decembru razmotriti dalji položaj Jermenije u toj organizaciji i uticaj njenog evropskog kursa na članstvo.

“Očigledno je da će, ukoliko do tog trenutka poziv za održavanje referenduma ne bude prihvaćen, lideri tu činjenicu uzeti u obzir prilikom utvrđivanja daljih zajedničkih koraka”, rekao je Galuzin.

On je podsetio na zajedničku izjavu predsednika Rusije, Belorusije, Kazahstana i Kirgizije od 29. maja, kojom su pozvali Jermeniju da što pre organizuje nacionalni referendum i odluči da li namerava da teži članstvu u EU ili da ostane u EAES. 

Galuzin je ocenio da je jermenski premijer Nikol Pašinjan tokom predizborne kampanje davao protivrečne izjave o mogućem referendumu, dodajući da je i sam priznavao da Jermenija za sada nije dobila poziv za članstvo u EU i da možda nikada neće postati njena članica.

Pašinjan je 7. avgusta izjavio da u ovom trenutku nije moguće organizovati referendum jer, kako je rekao, “ne postoji predmet referenduma”.

Prema njegovim rečima, izjašnjavanje građana trebalo bi da usledi tek nakon što se Jerevan zvanično obrati Evropskoj uniji u vezi sa članstvom i dobije jasniju perspektivu tog procesa.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izjavio da Jermenija ne može istovremeno biti članica EAEU i Evropske unije, ističući da razlog nije politički već ekonomski, pošto dve organizacije imaju različita carinska i trgovinska pravila.

Jermenija bi mogla da ostane bez prava glasa u ODKB

Dodatno pitanje u odnosima Moskve i Jerevana predstavlja učešće Jermenije u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Jermenija je zamrznula učešće u radu organizacije i više od dve godine ne uplaćuje članarinu.

Prema Statutu ODKB, država koja dve godine ne izmiri dugovanja prema budžetu organizacije može biti lišena prava glasa, a može joj biti suspendovano i pravo da predlaže svoje državljane za funkcije koje se popunjavaju po nacionalnim kvotama.

Galuzin je izjavio da bi pitanje eventualnog oduzimanja prava glasa Jermeniji moglo da bude razmotreno već na narednoj sednici Saveta kolektivne bezbednosti, zakazanoj za 11. novembar u Moskvi.

On je naglasio da odluka Jerevana da zamrzne učešće u radu ODKB ne oslobađa zemlju finansijskih obaveza prema organizaciji.

(RT Balkan)

BONUS VIDEO

TAJFUN Delfin, koji je ocenjen kao najjači tajfun koji je ove godine pogodio Kinu, doneo je obilne kiše Pekingu i izazvao poplave na putevima, a rekordne padavine zabeležene su u delovima centralne i istočne Kine, objavile su danas nadležne službe.

FOTO: GROK AI

Tajfun pogodio Peking, obustavljene stotine autobuskih linijaPeking je izdao drugo najviše upozorenje zbog obilnih kiša, a obustavljeno je 250 autobuskih linija i zatvoreno 150 turističkih atrakcija, dok je 10 linija metroa saobraćalo smanjenom brzinom, prenela je Sinhua.

U severnom okrugu Čangping zabeleženo je 90,7 milimetara kiše za sat vremena. Video-snimci prikazuju poplavljene puteve i vozila zaglavljena u vodi. Tajfun je oslabio nakon što je u nedelju pogodio kopno u istočnoj provinciji Džeđijang, ali njegovi ostaci i dalje donose velike količine tropske vlage u unutrašnjost zemlje, preneo je Rojters.

U priobalnom gradu Juhuan palo je gotovo 200 milimetara kiše, a u delovima provincija Džeđijang, Henan i Hubej oboreni su rekordi padavina. Kineske vlasti su upozorile na nove obilne padavine u narednim danima.

(Tajfun)

AMERIČKI preduzetnik Ilon Mask našalio se na društvenoj mreži Iks povodom satirične objave da je kupio Veliku Britaniju, upitavši koliko bi takva kupovina koštala.

Foto: Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein, File

Ilon Mask je  na društvenoj mreži Iks, šaljivo upitao koliko bi mogla da košta kupovina Velike Britanije.

Mask je reagovao na objavu satiričnog portala „Babylon Bee“, u kojoj se navodi da je američki preduzetnik kupio Veliku Britaniju kako bi uspostavio slobodu govora.

U satiričnom tekstu se takođe tvrdi da je za zemlju plaćena „ogromna suma novca“, ali da je kupovina navodno opravdana potrebom za širenjem mimova.

– Koliko košta? – napisao je Mask u odgovoru na objavu.

Njegov komentar je dodatno podstakao šaljivi ton objave, koja se odnosi na pitanja slobode govora i Maskovo često komentarisanje političkih i društvenih tema na Iksu.

Reč je o satiričnoj objavi, a ne o stvarnoj kupovini Velike Britanije.

Mask je i ranije privlačio pažnju javnosti svojim nestašnim ponašanjem tokom zvaničnih događaja.

U maju je tokom zvaničnog fotografisanja na državnom prijemu u Pekingu pravio grimase pred kamerama. Na prijemu su učestvovali lideri Sjedinjenih Američkih Država i Kine, Donald Tramp i Si Đinping.

Na snimcima sa banketa vidi se kako izvršni direktor „Epla“ Tim Kuk, koji je stajao iza Maska, učtivo gleda u kameru i smeši se. Mask je, s druge strane, sedeo ispred njega, pravio grimase i pokazivao palčeve prema kameri.

Osnovač kompanija „Tesla“ i „SpejsEks“ često koristi društvenu mrežu Iks za komentarisanje političkih i društvenih tema, ali i za objave šaljivog sadržaja.

(Politika onlajn)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja