in

Selektor Srbije Dragan Stojković Piksi za “Novosti” priča o prošloj i 2024. godini

NIŠTA gore od toga da sagovornik kasni na intervju. Ili kada su na stolu teška i neprijatna pitanja. Međutim, od kada “Novosti” prate u stopu Dragana Stojkovića (58), od Pasi poljane, preko Topčiderskog brda, jedine sa njim u Tapijevom avionu na putu do Marselja, pa vodeći računa o vremenskim zonama i razdaljini Japana i Kine – nikada se nije desilo da Piksi kasni. Nikada!

Foto: M.Vukadinović

Pre neki dan se srećemo u njegovom radnom kabinetu na Terazijama 3, dogovor je bio u 11. I tačno u 11, sveže obrijan, naspavan, gleda na sat. Na trenutak je sve ličilo na onaj “zabezeknuti” pogled na sat kad je Nemcima “zavalio” gol na Mundijalu u Francuskoj 1998. Bolji šlagvort nismo mogli da dobijemo za priču o 2023. iza nas i 2024. godini koja nas gleda pravo u oči. Pomenusmo u šali i Deju Savićevića, koji teško da bi u subotnje rano prepodne bio na nekom intervjuu… 

Stojković, selektor fudbalske reprezentacije Srbije, na putu je da jednog od svojih fudbalskih očeva, Ivicu Osima, stigne i prestigne. Švabo je plave i Piksija odveo na Mundijal 1990. u Italiju i samo do aerodroma u Stokholmu, odakle smo vraćeni sa Prvenstva Evrope u Švedskoj 1992. godine… 

– Zadovoljan sam svojom karijerom. Jedan sam od retkih domaćih fudbalera, reprezentativaca, koji je igrao samo u pet klubova. Kada sam bio u mesecima životne forme, kada sam osećao da mogu da dam još više, ma najviše, dogodile su mi se dve najružnije stvari u karijeri. Povreda i operacija kolena, pa taj odvratan osećaj kada shvatiš da nešto što nema veze sa sportom i fudbalom u stvari utiče direktno na tvoj nacionalni tim. Sankcijama Ujedinjenih nacija i UEFA ugašen je jedan naš veliki san. Još su mi pred očima te slike iz aviona, inat pilota Steve Popova da, ako treba, sa dva litra goriva pokrene letelicu na onoj pisti u Stokholmu – seća se Piksi svega. 

 

Kao i svaki sportista koji drži do sebe i svoje bogate karijere i selektor Srbije reaguje u treptaju oka, kada smo ga vratili u 1984, kada je kao 19-godišnji igrač niškog Radničkog bio na spisku selektora Todora Veselinovića i ubedljivo najmlađi član ekipe koja je učestvovala na Prvenstvu Evrope u Francuskoj. Isprašili su nas Belgijanci (2:0), pa Danci (5:0), i na dan meča sa Francuskom je do priče bilo samo Veselinoviću. 

 

Foto: M.Vukadinović

 

– Sedimo u podne pored bazena i pita Toza okupljene igrače: ko će da čuva Platinija. On u tom trenutku u životnoj formi i svi nekako spustiše pogled i zavladala je neka čudna tišina. Ja dignem ruku i kažem Tozi da ću ja da čuvam Platinija. Nit sam znao da li ću igrati, da li ću biti starter, ali se sećam da se to izuzetno svidelo selektoru. Platinija, naravno niko nije mogao da sačuva jer su Francuszi pobedili 3:2, a on nam dao sva tri gola i ne zna se koji je bio lepši – seća se Stojković. 

A, svi se sećaju i detalja iz 82. minuta kada se Piksi posle promašenog, pa poništenog penala Safeta Sušića dohvatio lopte, pored Zajeca, Baždarevića, Vujovića, Šestića i ostalih tada prekaljenih asova… I pogodio gol. 

 

– Sećam se da sam Batsu šutirao gore, u desni ugao. Rekao sam sebi, nemoj samo po zemlji, jer je branio sve živo na tom meču. Pamtim taj gol iz penala kao da je juče bilo – kaže Piksi. 

 

To su bila neka prošla i lepša vremena. Stojković je kao igrač, osim na Prvenstvo Evrope 1984. godine išao i na Mundijal 1990, pa stigao samo do piste i aerodroma na EP 1992, onda igrao na Mundijalu 1998. u Francuskoj i na Prvenstvu Evrope 2000. godine. Od tada naše selekcije nema na fudbalskoj mapi Evrope, osim protokolarno, u mečevima kvalifikacija. 

Foto: M.Vukadinović

 

– Zato mi je srce puno kada shvatim da smo Srbiju i naš reprezentativni fudbal vratili na svetsku i evropsku fudbalsku mapu. Učešća na Mundijalu 2022. godine u Kataru i Prvenstvo Evrope koje je pred nama u Nemačkoj su samo potvrda da smo radili dobar posao i da je Srbija u najboljem fudbalskom društvu – priča Stojković sa istim žarom u očima kao da priča o najlepšim golovima iz svoje karijere. 

 

Pre 45 dana, kada je sudija u Leskovcu odsvirao kraj poslednjeg kvalifikacionog meča protiv Bugarske (2:2), Stojković je imao poseban osećaj. 

 

– Kao da mi je pao kamen sa srca, ma kao da je bila stena. Kvalifikacije su vrlo specifičan ciklus u kojem moraš da vodiš računa o svemu i svačemu. Nas je kroz prošlu godinu napred vodilo jedno izuzetno zajedništvo u timu i stručnom štabu. To je nešto što se retko viđa i to je ono zbog čega sam izuzetno ponosan kao selektor svoje zemlje. Bilo je lepih, ali i teških trenutaka. Bilo je slavlja, bočnih udara koje sam očekivao, neke i nisam baš očekivao. Ali smo na kraju uspeli. Posle utakmice sa Crnom Gorom i pobede u Beogradu sam znao da gotovo izvesno mi idemo u Nemačku na Evro – kaže Stojković. 

 

Šta je to što Piksi još zna, podeliće pre svega sa svojim najbližim saradnicima u istoj ovoj kancelariji već za mesec dana. 

 

– Evo, dok pričam sada za “Novosti”, mogu da vam izdiktiram sastav selekcije Engleske sa kojom ćemo da se sastanemo u 1. kolu Prvenstva Evrope 16. juna u Gelzenkirhenu. Da možemo to sada da kovertiramo, pa da otvorimo na dan utakmice, ubeđen sa da ću da pogodim 99 odsto njihovog tima – tvrdi Stojković. 

 

Ako ovo nije plastičan dokaz da je Piksi glavom i telom već na EP, ne znamo šta je… I ne čeka sledeće pitanje, već samo potvrđuje ono što zanima svakog navijača i svakog od šest miliona “selektora” u Srbiji. 

 

– Videli smo šta su bile dobre ili manje dobre stvari u našoj igri tokom kvalifikacija koje su za nama. Menjaćemo, korigovaćemo, želimo da budemo još bolji. Da budemo najbolji kada je najvažnije, da usrećimo navijače i vratimo im sve što im dugujemo još od Katara i prošlog decembra – kaže Stojković. 

 

A, taj Katar i Mundijal i dalje stvaraju neku gorčinu u ustima. 

 

– Samo moji igrači i ja znamo kako nam je bilo pre odlaska u Katar i kakvi su nas problemi zaustavili i pre nego što je Svetsko prvenstvo počelo. Takav splet okolnosti i povrede nekih ključnih fudbalera su mi i danas neshvatljive. Tvrdim, da smo bili kompletni i najzdraviji, daleko bismo dogurali na tom Svetskom prvenstvu. Zato sada želim da svi budu zdravi i da na Prvenstvu Evrope napravimo iskorak koji svi žele, a to je plasman u drugi krug takmičenja – kaže Stojković dok čvrsto stiska obe pesnice. 

Foto: M.Vukadinović

 

Zato i pišemo na kraju ono što smo Piksija, u stvari, pitali na početku ovog intervjua: šta vidi iza sebe u 2023. godini i šta želi u 2024? 

 

– Iza sebe vidim jedan veliki uspeh koji nas je sve učinio ponosnim zbog odlaska na drugo veliko takmičenje od kada sam selektor svoje reprezentacije. Od kada sam postao selektor imali smo tri zadatka. Plasman na Mundijal, pa u A diviziju Lige nacija, iako nisam ni znao da je pred nama to takmičenje, i na kraju plasman na Prvenstvo Evrope posle 24 godine. Prošli smo uspešno kroz sva tri cilja. Radujem se što ćemo i u Ligi nacija, posle žreba, shvatiti da će najbolje evropske selekcije dolaziti na mečeve u našu zemlju – zadovoljan je Stojković. 

 

Ode 2023. godina, kao dlanom o dlan. Za šest meseci eto “orlova” u Nemačkoj u duelima sa Englezima, Slovencima i Dancima. Vreme je za vraćanje nekih starih dugova, ali je vreme i za nešto veliko i lepo. Što će u drugom delu godine, nadamo se, puniti i tribine domaćih stadiona kada igra reprezentacija Srbije. 

 

Večiti derbi bio odličan 

POSLEDNjI veliki meč u domaćem fudbalu u 2023. bio je 20. decembra, odloženi 171. večiti derbi, 

– Gledao sam derbi i priznajem da sam konačno zadovoljan. Bilo je dinamično, sadržajno, sa puno uzbuđenja. Nerviram se kada čujem razne analitičare koji kažu da je bilo “negledljivo”. Šta to znači? Ovo je, po meni, bio jedan od najboljih derbija u poslednjih nekoliko godina – hvali Stojković svetkovinu srpskog fudbala u kojoj je Partizan pobedio Zvezdu na svom stadionu 2:1. 

 

Olimpijske igre i atletika 

 

NEDUGO posle EP u fudbalu (14. jun-14. jul), pred očima navijača u Srbiji i širom planete biće Olimpijske igre 2024. u Parizu (26. jul – 11. avgust). Grad svetlosti je još jedno mesto gde se nastanila porodica Stojković. 

– Jedva čekam da vidim atletičare na delu. Obožavam “kraljicu sportova” na Igrama. Naravno, pratiću i navijaću za naše. Pričao sam pre nekoliko dana sa selektorom košarkaša Karijem Pešićem i ushićeno mi je rekao da me jedva čeka na našim utakmicama. Nisam bio toliko ushićen kada sam shvatio da naši neće igrati u Parizu, nego u Lilu – smeje se Piksi. 

 

Najlakše u kopačkama 

STOJKOVIĆ je u karijeri bio sve. Fudbaler u pet klubova (Radnički Niš, Zvezda, Olimpik Marselj, Verona i Nagoja), predsednik Fudbalskog saveza i predsednik Crvene zvezde. Pa trener u japanskoj Nagoji, kineskom Guangdžou i selektor Srbije. 

– Najlepše mi je bilo u kopačkama, dok sam bio fudbaler. Imaš teren i pokažeš šta možeš. Ko zna – zna. Igrao sam u lepim gradovima i dobrim klubovima. Kasnije sam kao funkcioner radio drugačiji posao sa drugačijim ljudima. To je potpuno neka druga dimenzija – kaže Stojković. 

 

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv “Novak, pariske priče“. Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije