in

“Cilj stvaranje igrače za prvi tim i za reprezentaciju”

FABRIKA čija traka sa radom nikada ne prestaje, nepresušan je izvor crno-belih bisera i dragulja, talenti koji niču kao pečurke, koliko god epiteta da se nametne, to ima pokriće u rezultatima.

FOTO: M. Vuakadinović

Omladinska škola Partizana odavno je, ne samo jedna od najboljih u Srbiji, nego i u čitavom svetu. Istraživanja švajcarske fudbalske opservatorije (CIES), kada je reč o rangiranju mladih talenata poniklih iz sopstvenih škola najvažnije sporedne stvari na svetu, crno-bele svrstavaju u sam vrh, sa najprestižnijim poput Barselonine “La Masije” ili Ajaksove.

Novinar Sportskog dodatka “Novosti” je na tu temu razgovarao sa Vanjom Radinovićem, direktorom omladinaca u “Zemunelu”, pokušajući da pronikne u recept za uspeh.

– Velike tajne nema, osim posvećenosti poslu, velikog znanja koje je akumulirano decenijama u radu sa mladima, kao i realnog pristupa poslu da nismo mi glavni, već igrači, da smo mi tu da im pomognemo da stasaju i postanu članovi prvog tima. Klub je taj koji treba da bude u prvom planu. Mi smo deo Partizana i on nam je omogućio da imamo moćan alat u rukama. Trenutno imamo pet omladinskih igrača licenciranih u prvom timu za ovu takmičarsku sezonu. Znamo da imamo ozbiljnu ulogu. Moramo svake godine da izbacimo makar dvojicu novih prvotimaca, koji će biti sposobni da odgovore na sve izazove seniorskog fudbala, a velika je razlika preći iz omladinskog pogona u prvi tim. Taj put je produkt velike količine rada, znanja, nesebičnog angažovanja svih nas, bez obzira na to da li je to nama u opisu posle, svi se međusobno pomažemo, preko trenera, skauta, svih zaposlenih u školi – navodi Radinović.

FOTO: M. Vuakadinović

Stoga nedavni uspesi, na dva veoma značajna turnira u Budimpešti i Firenci, koji su osvojili pioniri i kadeti, nisu iznenađenje, već samo potvrda kvaliteta i dobrog rada.

– Za mene to nije ništa čudno, i ranije smo osvajali turnire po Evropi. “Nereo Roko” nadmetanje u Firenci je jedno od takmičenja na koji idemo svake godine. U Mađarskoj je turnir gde snage odmeravaju generacije koje tek treba da dođu na ozbiljniju scenu. Zato, kada znate koliko rada ulože treneri tokom nedelje, koliko su posvećeni svom poslu, igrače koje imamo u omladinskoj školi i koje gajimo, onda nije ništa čudno da se ovakve stvari dešavaju. Ne mogu da budem neskroman i da kažem da to nismo očekivali, to je potvrda kvaliteta svih nas, odnosno kluba, škole i svih onih koji učestvuju u radu sa igračima – kaže Vanja.

Partizan kao klub u omladinskim selekcijama izdvaja nekoliko stvari, po kojima su lideri u našoj državi.

– Od kluba smo dobili priliku, najbolje uslove u zemlji, ovakav sklop trenažnih sadržaja nije moguće uraditi nigde u Srbiji, ne računajući centar FSS u Staroj Pazovi. Ovde često dolaze strane reprezentacije u sklopu priprema za takmičenja, kako bi koristile fenomenalne uslove. Stekli smo autoritet na međunarodnom nivou u radu sa mladim dugi niz godina unazad. Talenti su prepoznali da će u našoj školi steći najbolje znanje i potom ostvariti uspešnu i dugotrajnu karijeru, ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu. Ovde mogu da imaju najkvalitetniji trening, to je primarno. Dovodimo ih u stanje da igraju profesionalni fudbal, jer znaju da su bili deo omladinske škole Partizana koja se razlikuje od drugih akademija. Prepoznatljivi su ozbiljan rad, kolektiv, sportski život, ništa igraču nije nejasno kada dobije zadatak u igri. Ne postoji nijedan skaut koji se bavi omadinskim fudbalom da ne zna za igrače Partizana. Nije samo selektiranje “klinaca” deo uspeha, već dobrih trenera i skauta, i to je takođe važan korak u poslu. Kada se odaberu kvalitetni saradnici, koji su posvećeni, i rade u interesu Partizana, onda su sklopljene sve kockice. Osnov uspeha je i sam klub i njegov pristup omladinskom fudbalu, jer oni pomažu školi da se razvija. Možemo da se pohvalimo da je u repezentaciji koja je izborila plasman na Mundijal u Kataru prisutno od 30 do 50 odsto fudbalera koji su ponikli u Partizanu – sa ponosom kaže Radinović.

FOTO: M. Vuakadinović

Isto tako, crno-beli su prepoznali da se fudbal menja iz godinu u godinu, pa su tako promenjene i metode rada.

– Klub nam je omogućio novu tehnologiju, donedavno je bilo nezamislivo da na nekom stadionu u Srbiji dron snima trening ili utakmicu, sada ih ima nekoliko. Takođe, taktičke analize su obavezne. Trener svake kategorije koji programira način rada i trenažni proces mora da zna svaki korak za svakog igrača. Uveli smo stručne štabove na nivou pionira, kadeta, omladinaca. Kada imate 20 supertalentovanih igrača nije lako svakome posvetiti podjednaku pažnju. Kada je tu samo jedan trener na sve njih, on ne može da ispuni sve zahteve. Da bismo izvukli maksimum iz svake trenažne jedinice, odnsno velikog broja sati provedenih sa igračima, uveli smo tehnologije koje će nam dati uvid u sva dešavanja. Analiza njihovog učinka, nakon treninga ili mečeva, potpomognuta dronovima, spideo-sistemom (automatsko snimanje koje je implementirano u “Zemunelu”), klub je napravio iskorak i modernizovali smo sportski centar. Upravo je povećanje broja trenera pomoglo da ne idemo samo u širinu, nego i u dubinu, da svaki detalj razradimo. U svakom uzrastu imamo po jednog kondicionog trenera, to su ljudi koji znaju sa kojim problemima se suočavaju deca tokom perioda odrastanja, npr. nagli porast ili neki sitni deformitet koji u kasnijem periodu može da bude problem, i oni su koncentrisani na to. U ranijem periodu, dok nisam bio direktor, to je bilo na individualnom nivou, išlo je prirodnim tokom, igrači su bili prepušteni sami sebi. Sada smo to promenili i želimo da utičemo na to. Imamo fitnes salu u “Teleoptiku” od 150 kvadrata, koja nije korišćena. Koliko smo napredak ostvarili ogleda se u tome da nemamo teških povreda poput povreda kolena ili operacija, kao ni rupture mišića, koje su ranije bila uobičajena stvar. Preventivno možemo da reagujemo da se takve stvari ne dešavaju – opisuje Radinović do tančina na šta su bacili akcenat u omladinskoj školi.

FOTO: M. Vuakadinović

Put od pukog talenta do igrača sposobnog da ima značajnu ulogu u prvom timu nije jednostavan.

– Ne možete dovesti jednog dečaka, uradite jednu dobru stvar sa njim i kažete da će on biti vrhunski igrač, to je splet velike količine rada i velike širine detalja kojima se bavite dok stasava. Na njemu je najveći pritisak, on sav taj rad treba da kruniše na utakmici, nekim dobrim potezom, odbranom, golom. To je dug put, protkan sitnim detaljima, za koje mi imamo tradiciju, znanje i iskustvo da rešimo na najbolji mogući način. Svakodnevno se radi sa fudbalerima, i oni imaju najmanje između sat i po i dva trenažnih aktivnosti. Treneri i skauti rade dok se posao ne završi, uključujući mene i moje saradnike. Rad je nešto bez čega ne može da se uspe, a talenat je ekstremna osobina koju on mora da poseduje kako bismo mogli da radimo na detaljima. Kada igrač izađe iz omladniske škole to nije rezultat ili rad samo jednog trenera ili mog rada – sve je to deo jednog ciklusa – kaže Radinović.

– Svrha škole je da omladnice iz generacije u generaciju transformišemo, selektiramo, učinimo spospobnim i razvijemo njihove karakteristike do maksimuma. Da ih pripremimo za prvi tim, a kao benefit nastaju i dobri transferi, utakmice za repezentaciju, to je dobra platforma za egzistanciju kluba, što i nama omogućava dobre uslove za nove generacije. Zato, osim poboljšanih metoda i uslova, promenjen je sam koncept rada.

FOTO: M. Vuakadinović

– Nerealno je reći da je jedan čovek napravio supertalenta. Svi se mi, kroz sve kategorije, konsultujemo pri dovođenju igrača, to je zajednička odluka. Imamo princip da se posle dve ili tri sezone menja stručni štab, jer svaki ima svoj specifičan način rada, pa kada igrač promeni nekoliko njih, kada uđe u prvi tim on je već osetio novu boja glasa, metode, moći će lakše da se prilagodi promenama i adaptira na nove zahteve. Ako se jedan igrač kroz tri različite selekcije pokaže kao najbolji, pri tom još dobije poziv da nastupa za nacionalnu selekciju, onda dileme nemamo. Večita je dilema šta će biti primarno, rezultati ili igrači?

– Od malih nogu u našem mentalitetu je takmičenje. Mi pokušavamo da to malo umirimo, ali ne i da skroz potisnemo. Želju za takmičenjem gajimo, trudimo se da kontrolišemo emocije koje mogu da odu u drugu krajnost, kako kod igrača tako i kod trenera. Imamo opredeljenje da je rezultat bitan, ali u dužem roku. Pobeda u jednoj, dve, tri utakmice ili na nekom turniru nije sva sreća na ovom svetu i zagarantovani uspeh. Upravo je u kadetima, koji su osvojili turnir u Firenci, ozbiljna struktura igrača i mnogo očekujemo od njih. Ali, tu leži i opasnost, kada mislimo da je posao završen, možda sve i ne bude dovoljno uspešno. Balansiramo ozbiljno između stvaranja igrača i timskog uspeha. Smatramo da je podjednako važan i igrač i tim. Ne pravimo samo pobedničke timove, želimo da u budućnosti imamo fudbalere, poput Baždara, Petkovića, Vlahovića…

Od nadolazećih generacija očekivanja su velika.

– U svakoj generaciji ima tri do pet supertalentovanih momaka, to kažem bez lažne skromnosti. Kako prolazi vreme, svaka selekcija je balansiranija, akumulirani rad dobija značaj, često stariji stučnjaci znaju da kažu dva plus dva u fudbalu nije četiri, već može biti pet ili šest. Naravno, ne mogu svi da budu i za prvi tim, ali što je jača konkurencija, to će davati i kvalitet. Ja očekujem da iz svake generacije ima dva do tri momka koji mogu da igraju ozbiljan profesionalni fudbal. Sada, da li će imati tu sreću da im je u tom momentu otvoren put u prvom timu Partizana, zbog nekog našeg reprezentativca ili stranog igrača, naći će neki zaobilazni put do Partizana. Gledajući druge zemlje, možemo da se pohvalimo da će godišta 2006, 2007, 2008, u prvi plan izbaciti mnoštvo talentovanih igrača. Znamo da od nas zavisi egzistencija kluba, zbog toga očekujem da će to biti značajan broj, kao što je sada slučaj u prvom timu. Nemam dileme, da će i 2005. koje je sada mlađe omladinsko, izbaciti četiri do pet igrača za koje će se mnogi iznenaditi kada ih budu videli na delu. Tokom svake godine smo sve kvalitetniji, dolazi vreme kada će omladinska škola biti u punom sjaju, jer se osećaju efekti kumulativnog rada, jer ti timovi koji su puni sjajnih igrača daće mnogo igrača za prvi tim. Imamo ideje i nemamo limita. 

Treneri sa UEFA licencom

– MI se trudimo da dovedemo ljude sa znanjem, koji mogu da doprinesu čitavoj priči. Nekada znanje nije maksimalno na samom početku, ali je onda i njihova uloga adekvatna njihovim trenutnim sposobnostima. Kroz vreme se to unapređuje i samim tim učinak je veći. Omladinska škola je drugačija kada se gleda spolja, nego kada neko dođe da radi, zahtevnije je. Upravo zbog toga trudimo se da dovodimo one koji su u nekom momentu bili deo škole, njima je mnogo lakše. Zato se trudimo dovedemo ljude sa znanjem, motivacijom, ali i one koji imaju kopču sa Partizanom, igrački ili u odrastanju u školi, jer nama je cilj da igrač bude spreman za prvi tim. Svaki naš trener u školi je u obavezi da ima UEFU licencu, tako da je segment edukacije veoma važan i ne dozvoljavamo da se neko prepusti samoukom obučavanju. Mi mladog trenera takođe pripremamo da jednog dana preuzme i jače timove.

Akcenat na golmanima

ŽELJA omladinske škole je da u narednim godinama bude prepoznatljiva i po golmanima. – Svaka kategorija ima trenera golmana. Tu smo stavili veliki akcenat i svaka kategorija ima najmanje jednog talentovanog čuvara mreže. To znači da će u budućnosti Partizan i u tom segmentu biti prepoznatljiv. Ceo program je potpomognut trenerom čuvara mreže prvog tima Nemanjom Jovšićem. Kada nema obaveze tokom leta, on je koordinador golmana omladinske škole.

Fleksibilnost u radu ključ za maksimum

FILOZOFIJA da sve mlađe ekipe moraju da budu u istom kalupu nije nešto čemu se vodi crno-bela škola.

– Uvek je dilema da li bi svi timovi trebalo da igraju kao prvi tim. Ja mislim da to nije moguće. Naša zemlja nije velika i stoga nemamo veliki izbor talentovanih dečaka, a pritom, on se deli na više klubova. Nekada je Partizan jedini radio sa mladim fudbalerima, a sada se borimo sa Zvezdom, Čukaričkim, Lučanima, TSC… Zbog toga ne možemo da garantujemo da će u jednom timu biti tri odlična špic igrača, dva desna beka, ili četiri štopera. Svi timovi su izbalansirani. Meni je žao da ispustimo još jednog talentovanog igrača, ako već postoji jedan talenat na toj poziciji u timu. Pri tome, ne želimo da imamo i previše igrača, jer onda nastaje problem – ne možemo da ih razigramo. Shodno tome, ako postoji više talenata na jednoj poziciji, napravimo plan taktike, stila igre, formacije, prilagođavamo se njima. Fleksibilnost u radu je ključ kako izvući maksimum, jer imamo blago u rukama. Mi pravimo igrače tako da imaju širok spektar karakteristika, a posle će u omladinskom pogonu i prvom timu izbrusiti dodatno njihov talenat.

Skauti su važni

– SKAUT nije tu da samo prepozna da li neko zna sa loptom, on mora da priđe roditelju, da ostvari kontakt sa klubom iz kog dolazi ili školom fudbala. Zbog toga je mnogo važno i kako sve prezentuje nama. Uvek razigravamo najmanje po dva talentovana dečaka, jer se unapred ne zna koji će sigurno postati protimac.

Rad do jutra do mraka

RADE “kao dragstor” u “Zemunalu”, svaki dan je krcat otkako se “zvezda” pojavi na horizontu, pa sve dok ne nestane. – Radni dan počinje u 7.30, timovi treniraju od 8.00 sve do 21.30. Između toga su sastanci sa trenerima, analiza svakog trenažnog sadržaja, razgovor sa skautima, novim igračima i njihovim agentima oko njihovog razvoja. Tu su i naši interni sastanci u vezi sa igrom, šta je to što možemo da unapredimo, šta je to bilo dobro ili loše u prethodnim mečevima. Igrači svakodnevno, u svim uzrastima, imaju skoro tri sata treniga, dok treneri imaju osam do 10 sati aktivnog rada. U Sportskom centru su godišta od 2004. do 2016.

Prošla godina bila tranziciona

NIJE bilo trofeja prošle godine u mlađim kategorijama, ali to ne tangira Radinovića.

– Biću zabrinut ako se igrači, koji bi za dve to tri godine trebalo da uđu u prvi tim, ne razvijaju kako treba. Fudbal se promenio u poslednjih pet-šest godina… Ako postavimo stvari da konstantno pobeđujemo, treneri će stalno isto razmišljati, radiće se stvari po inerciji. Ako konstatno postoje iste metode, biće manje efekta na igrače. Pre dve godine smo odlučili da napravimo zaokret u školi i šta će biti prioritet. Napravili smo preraspodelu trenera prema igri i zahtevima koji čine moderan fudbal, jer pionire učimo da mogu da odgovore nečemu što će doći za četiri godine kada pređu u viši nivo. Upravo je prošla godina bila tranziciona, nije lako promeniti metodiku rada. Ja tu ne vidim sušnu sezonu, jer iz tih ekipa sada imamo prvotimce Partizana. To je relativno, navijač voli da tim bude uvek prvi, ali kada se pogledaju tim i klupa crno-belih, to onda nije tako sušno.

Ravnopravno sa strancima

NA turnirima u inostranstvu mogu da se pokpupe razne “cake”. – Vapimo za jakim utakmicama, toliko smo se u radu odvojili od ostalih da domaći mečevi nisu dovoljno sadržajni da bismo se što bolje razvijali. Kada smo po inostranim turnirima stalo gledamo gde možemo da napravimo razliku. Ideja, “vic”, takmičarski duh je nešto što želimo da zadržimo, ali ne možemo da budemo veći Nemci od Nemaca. Napravili smo ambijent da individualac može dobro da se razvija i da ispoljava svoj kvalitet. Zato smo na fizički razvoj, koji je ranije bio zapostavljen, dali akcenat, i sada se ravnopravno takmičimo sa Italijanima, Nemcima… To je bitan segment.

Trpeli zbog Crvene zvezde

KADA je došao na čelo omladinske škole Partizana 2018. Radinović se susreo sa specifičnim problemom.

– Nedugo, pošto sam preuzeo vođenje omladinske škole, u periodu od godinu i po, zabeležene su promene u ovom uzrastu fudbala, ne samo u selektiranju, nego i u dovođenju igrača za ogroman novac. Naš najveći konkurent Crvena zveda pristupila je tržištu dosta agresivno i htela da “stavi šapu” na sve. Nudili su ogroman i nerealan novac igračima, pa je taj prvi period bio potrošen na odbranu naše škole. Govorili su da ćemo odumreti, neće biti više talenata… Meni je to bilo simpatično, jer sam bio uveren u ono što radimo. Mi u toj generaciji, 2004. i 2005. pomalo trpimo što nismo imali sve pozicije popunjene, nego smo sve u hodu rešavali. Iz godišta 2001, 2002, 2003. prmovisali smo dosta prvotimaca, sada je ostalo još 2005, koje je bilo zahvaćeno tim poremećajima i agresivnijim pristupima ostalih timova na tržištu – kaže Vanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije