in

Život ispisan ljudskošću i hrabrošću

U 95. godini upokojio se dr Đuro Musić Novljanin, izuzetan lekar, hrabar hirurg, dobar čovek, veliki humanista. Tokom naših razgovora često je priču završavao rečenicom: Ili jesi, ili nisi čovek. On je bio od onih retkih koji zaslužuju da Čovek pišemo velikim slovom.

fOTO: Privatna arhiva

Po zavšetku Drugog svetskog rata u kome je učestvovao kao dečak i sa 16 godina stigao do Blajburga, upisao je medicinski fakultet u Beogradu, verujući da će tako pomoći bratu obolelom od tuberkuloze.

U Herceg Novi se vratio 1957. Volontirao je u Bolnici u Meljinama, u Institutu „ Dr Simo Milošević“, radio u bolnici u Nikšiću potom do penzionisanja u Podgorici. Mogao je ali nije želeo da ostane u tada vojnoj bolnici u Meljinama jer nije hteo da „kao lekar nosi uniformu“.

Razgovarali smo  kada je dobio orden Svetog Save kojim ga je Srpska pravoslavna crkva nagradila za požrtvovanost i humanost u prošlom ratu u Hercegovini, posebno Nevesinju, u kome je u već poodmaklim godinama, radio od 1993. do 2000. Godine. U nemogućim uslovima obavio je preko 1700 hirurških intervencija, a da nije izgubio ni jednog pacijenta.

– To odlikovanje ne pripada samo meni, pripada svim ranjenicima koje sam operisao, svima koji su se borili za svoj narod, svima koji su bili u mom hirurškom timu, jer lekar uradi svoje a onda o ljudima treba dugo i pažljivo brinuti, treba ih negovati….Mi svi smo bili samo Božiji sinovi u ratnom vremenu, Bog im je podario život!

fOTO: Privatna arhiva

 

A o životima svojih pacijenata dr Musić je neprestano brinuo, godinama.

Pričao mi je o Mostarcu Dušku Pejaku, nekada boracu Nevesinjske brigade koji je bio teško ranjen sa jako povređenom kičmom.

– Donesen je u nosilima, nepokretan u malu nevesinjsku bolnicu. U užasnim bolovima. Sanirao sam sve što sam mogao, dao mu poslednji morfijum koji sam imao i helikopterom ga uputio u Podgoricu. Preživeo je ali je ostao nepokretan. U Mostar više nije mogao…Sada ga u Kraljevu neguje nemoćna i već stara majka, imaju skromne prihode, pa pozivam sve koji mogu da ga obiđu i pokušaju da pomognu….

Pozvao je tada i novinare Večernjih novosti koje je čitao svakog dana. Njegov apel, zabeležen 2021. godine, naišao je na razumevanje. Kolega Goran Ćirović, obišao je Pejaka i zabeležio njegovu priču, reči da je svaki njegov dan punih 26 godina bitka koju mora da dobije.

– A živ sam najviše zahvaljujući dr Musiću, legendi, velikom čoveku i stručnjaku koji je napravio čudo i spasao mi život… nisu naši borci tek onako pričali da doktor Đuro jedini vraća iz mrtvih…I danas se brine…

Doktor Đuro Musić  nosilac je više  međunarodnih i državnih odlikovanja i  priznanja između ostalih Povelje grada Nevesinja i Oktobarske nagrade Herceg Novog.

Musići su crkvi  zaveštali  dve kuće u hercegnovskom Starom gradu, zemlju u Meljinama, „dvije butige“ na pijaci sa magazinima,  četiri kandila  poklonili su manastiru Savina…

Povodom smrti dr Đura Musića telegram saučešća uputio je predsednik Herceg Novog Stevan Katić i između ostalog naveo „Herceg Novi, ali i Crna Gora i Hercegovina, ostaju siromašniji odlaskom dr Đura Musića, čoveka koji je ljudskost, čestitost i humanost stavljao ispred svega ostalog. Svojim nesebičnim činjenjem za dobro drugih, u ratnim ali i godinama mira, dostojno je predstavljao najviše ljudske vrednosti i ostao im veran do kraja života.“

Dr Đuro Musić biće sahranjen danas (8. Januar)  na groblju kod Manastira Savina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije